Svetska banka: Više za siromašne

Svetska banka Srbiji preporučuje da prema najugroženijima bude još socijalno odgovornija: da poveća izdatke za neke vrste socijalne pomoći poput materijalnog obezbeđenja porodice i dečjih dodataka, da obuhvati veći broj ljudi kojima je finansijska podrška države najpotrebnija, uz zamrzavanje drugih socijalnih programa na sadašnjem nivou, piše list.

Zahtev Vlade Srbije za povećanje mase za isplatu socijalnih davanja u narednoj godini stavljen je tokom razgovora o budžetskom okviru za 2010. i pred tvrdokorniji MMF.

Jer, kako je pokazala najnovija uporedna analiza Svetske banke, urađena za potrebe studije “Kako sa manje uraditi više”, Srbija, ukupno gledano, relativno malo troši na socijalna davanja, odnosno pomoć: u proseku od 2005. do 2009, manje od dva odsto BDP-a.

To je manje od prosečno potrošenog za ove namene u zemljama OECD-a (2,5 odsto u 2006) i EU (2,6 odsto) i otprilike kao u zemljama Evrope i centralne Azije na sličnom nivou ekonomskog razvoja.

U poređenju sa zemljama bivše Jugoslavije, u kojima čiste budžetske beneficije, bez doprinosa, imaju sličnu strukturu i ciljeve, Srbija troši nešto više od Makedonije i Hrvatske, a manje od BiH.

Međutim, država Srbija na programe namenjene siromašnim porodicama troši malo ili sve manji deo društvenog kolača: u 2008. samo sedam odsto socijalne potrošnje bilo je namenjeno za materijalno obezbeđenje porodice, a manje od 16 odsto za dečje dodatke.

Zajedno, potrošnja za ova dva programa iznosi samo 0,44 odsto BDP-a, mnogo manje nego u zemljama Evrope i centralne Azije.

Mada su javni izdaci za socijalne programe u celini povećani, sa 1,3 odsto u 2006, na 1,8 odsto BDP-a u 2008. godini, izdvajanja za materijalno obezbeđenje porodice i dečje dodatke su opali: za dečje dodatke sa 0,42 odsto (2005) na 0,3 odsto BDP-a (2008), a za materijalno obezbeđenje siromašnih porodica sa 0,16 na 0,14 odsto.

Stručnjaci za ovu oblast slažu se da je na srednji rok, sem decentralizacije sistema socijalne zaštite, potrebno i preispitati novčana davanja iz svih uglova: sa stanovišta cilja, administrativnih procedura, adekvatnosti cenzusa za kandidaturu i iznosa naknada, kako se ne bi događalo da dečji dodatak primaju i porodice koje nisu siromašne ili da neka domaćinstva budu favorizovana u odnosu na druga.

Mada ima predloga da se odmah pređe na uvođenje provere imovinskog stanja u vladina dva najskuplja programa socijalne pomoći – porodiljske i boračke naknade, što bi smanjilo troškove za polovinu i uštedelo 1,2 odsto konsolidovanih rashoda države, eksperti Svetske banke su skeptični.

Smatraju da nije sigurno da će takav korak biti politički isplativ, odnosno da bi provera imovinskog stanja zaista dala željeni rezultat.

Umesto toga, preporučuju vladi iz Svetske banke, trebalo bi da se usredsredi na povećanje ulaganja u programe kod kojih se već vrši provera imovinskog stanja: materijalno obezbeđenje porodice i dečji dodatak.

“Recesija će verovatno dalje smanjivati prihode siromašnih i povećati njihov broj. Vlada treba da razmisli i o povećanju naknada za materijalno obezbeđenje porodice i dečje dodatke. I da se pripremi za finansiranje rastućeg broja korisnika. To ne bi bilo naročito skupo. Udvostručavanje finansiranja za oba programa bi predstavljalo povećanje rashoda od samo jedan odsto konsolidovane potrošnje države”, izračunali su u Svetskoj banci, prenosi “Politika”.