Različita tumačenja dogovora

Iako se činilo da je dogovorom demokrata, liberala i G17 plus otklonjena dilema o sudbini zakona o informisanju, već danas su počela da stižu stranačka saopštenja i da se odmeravaju snage. Dok se odmeravaju političke snage, na usvajanje u Skupštini čekaju još 23 predloga zakona, među njima i niz finansijskih.

Zakon o informisanju, od prve tačke dnevnog reda prerastao je u glavno političko pitanje – ko čini većinu u Skupštini, ko stvara “zlu krv” u vladajućoj koaliciji i čija će reč da bude poslednja.

Šefica poslaničkog kluba G17 u Skupštini Suzana Grubješić navodi da dogovor DS, LDP i G17 plus podrazumeva da se postojeći predlog izmena Zakona o javnom informisanju izglasa 31. avgusta bez izmena.

Prema njenim rečima, istovremeno treba da bude završen set medijskih zakona koji bi bili usvojeni u toku redovnog jesenjeg zasedanja skupštine.

“Svaka druga interpretacija dogovora je neistinita i zlonamerna. U danu za glasanje, 31. avgusta treba da dobijemo odgovor da li u parlamentu postoji većina koja je spremna da konačno raskine sa sistemom devedesetih u kome je laž osnovna politička municija, a pojedini mediji oružje za političko ubistvo”, ocenjuje šefica poslanika G17 plus.

Poslanik LDP-a Zoran Ostojić objašnjava da kao rezultat dogovora sa vladajućom većinom Skupština Srbije treba da donese set medijskih zakona o kojima će biti postignut neophodan dogovor.

“LDP u radu na izmenama Zakona o informisanju želi da razgovara i sa udruženjima novinara, profesionalnih emitera, Savetom Evrope, Evropskom unijom misijom OEBS-a, a ne samo sa strankama”, ističe Ostojić.

Konačno tumačenje svih ovih poruka prepušta se ostatku vladajuće većine, jer je, podsetimo, problem otvoren upravo zbog odbijanja socijalista da iz principa, kako su objasnili, ne glasaju za predloženi Zakon o informisanju.

Istovremeno iz opozicije stižu kritike. Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić kaže da dogovor DS, G17 plus i LDP jasno pokazuje da je država u potpunom rasulu jer nije u stanju da obezbedi većinu za svoje zakone.

“Vlast nije u stanju da obezbedi funkcionisanje bilo koje institucije u zemlji, vlast ne zna ni šta će da uradi 31. avgusta”, smatra Vučić.

Privreda čeka politiku

I dok se politika gura na glavna vrata i odmeravaju snage, na glasanje, osim zakona o informisanju, čekaju još 23 zakonska predloga, među njima i niz kredita.

Jedan od njih, u iznosu od 250 miliona evra, namenjen je i malim i srednjim preduzećima.

Potpredsednik Asocijacije za mala i srednja preduzeća Milan Knežević za B92 kaže da problem koji vlast ima s obezbeđivanjem većine za Zakon o informisanju nije problem kojim treba da se opterećuje privreda, niti građani.

“Prosto ne mogu da verujem da nekom pada na pamet da sadržaj i zakone od životne važnosti zaustavi, da zaustavi život, na račun toga što se traži konsenzus i većina za izglasavanje jednog zakona – o informisanju”, naglašava Knežević.

“Koliko smo na gubitku? Svaki sat za privrednike je važan kad smo u trenucima krize. Čak i da nije tih neposrednih materijalnih posledica, prosto je ponižavajuće stavljati život na rang listi iza politike”, dodaje on.

Na 31. avgust čeka i set zakona iz oblasti zdravstva, obrazovanja, pravosuđa i prostornog planiranja. Svi zakoni stavljeni su sredinom jula na dnevni red Skupštine po hitnom postupku.

Medijska udruženja pozdravljaju dogovor

U istovetnim saopštenjima DS-a, G17 i LDP-a navodi se da je neophodno da sadašnji Zakon o javnom informisanju bude promenjen, ali i da je za sednicu 31. avgusta potrebno pripremiti i set ostalih medijskih zakona, tačnije Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, izmenu Zakona o radio-difuziji, Zakon o oglašavanju.

Potrebno je, kako se navodi, unaprediti rad Javnog servisa kroz profesionalizaciju i depolitizaciju i kroz zakonska rešenja omogućiti efikasniji rad RRA.

U novinarskim udruženjima pozdravljaju ovakvo rešenje. Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće veruje da će mesec dana biti dovoljno da se svi uslovi ispune.

“Predstoji mesec dana u kojima se neke stvari u tom zakonu mogu poboljšati, upravo u tom delu gde se traži da se pogleda sa evropskim konvencijama, sa OEBS misijom i mislim da je to dobro”, kaže ona.

“Meni još više prija što je jedan od zahteva LDP-a da se donesu ostali medijski zakoni, Zakon protiv monopola i Zakon protiv koncentracije kapitala u medijima i da zaista dođe do nečega na čemu se radi već godinu, a to je Zakon o radio-difuziji”, dodaje Nadežda Gaće.

Uslove koje je LDP postavio vladajućim strankama za podršku izmenama Zakonao informisanju pozdravljaju u Udruženju novinara Srbije. Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović kaže da najvažnije da se izmene Zakona o informisanju donesu u dogovoru sa medijima i novinarskim udruženjima.

“Ako je neko spreman da zbog političke igre, učini nešto što u krajnjoj liniji ide u korist slobode izražavanja u Srbiji i što ne pritiska i ne prepada novinare, ja stavljam tu medijsku situaciju i slobodu izražavanja iznad toga ko će da profitira”, kaže ona.

Ako nego može da profitira politički u Srbiji, boreći se za slobodu novinarstva, ja to pozdravljam, koja god da je to politička stranka”, kaže Ljiljana Smajlović.

Goati: Neuobičajeno duga pauza

Politički analitičar Vladimir Goati kaže da je neuobičajeno da se pravi toliki razmak između rasprave i glasanja o zakonu.

Vladimir Goati (FoNet)

On tvrdi da sezona godišnjih odmora nije dovoljan argument za odlaganje glasanja i da bi ceo slučaj pre mogao da dovede do promene sastava vladajuće koalicije, nego do prevremenih izbora.

“Verovatno time vladajuća koalicija dobija dodatno vreme za cenkanje. Tako da može da se dogodi da na nekoj sednici zakon bude izglasan nezavisno od većine, što smo imali slučaj.
To pre može dovesti do promene učesnika u vladajućoj koaliciji, a manje su verovatni prevremeni izbori", kaže Goati.