Zorić: Zaštita učesnika Povorke

Beograd -- U okviru zakonskih nadležnosti, Republičko tužilaštvo preduzeće sve mere da se zaštite učesnici Povorke ponosa, rekao je za B92 portparol Tužilaštva Tomo Zorić.

Izvor: B92
Podeli

On kaže da će MUP i Tužilaštvo preduzeti sve kako bi se sprečilo kršenje javnog reda i mira i napadi na učesnike Povorke. Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska prava, osudio je pojavu grafita u Beogradu, koji pozivaju na nasilno sprečavanje Povorke ponosa.

Republičko javno tužilaštvo preduzeće sve mere da se zaštite učesnici Povorke ponosa, rekao je za B92 portparol Tužilaštva Tomo Zorić. On kaže da će MUP i tužilaštvo preduzeti sve kako bi se sprečilo kršenje javnog reda i mira i napadi na učesnike Povorke ponosa.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska prava Marko Karadžić osudio je pozivanje na nasilno sprečavanje Parade ponosa preko grafita koji su se pojavili u Beogradu.

Karadžić je za B92 rekao da je uoči organizacije te manifestacije sramotno pozivanje na linč i nasilje nad lezbijkama i gej populacijom.

"To je protivno zdravom razumu", konstatovao je Karadžić.

"Nije pitanje samo kakva se slika šalje u svet nego kako se ophodimo jedni prema drugima", rekao je Karadžić i istakao da se nada da do nasilja neće doći.

On je pozitivnim ocenio najave Republičkog tužilaštva da će preduzeti sve mere da budu zaštićeni učesnici Povorke ponosa i da bi se sprečilo kršenje javnog reda i mira.

"Prema poslednjim informacijama MUP-a, biće obezbeđeni svi učesnici tog skupa čije je održavanje planirano u septembru ove godine U zatvoru će završiti svi oni koji žele da promovišu nasilje, izazivaju nerede i ugrožavaju prava ljudi", zaključio je Karadžić.

Prebijanja učesnika, sukobi sa policijom i brojni drugi incidenti obeležili su paradu ponosa koja je 2001. godine održana u Beogradu. Osam godina kasnije, na samu najavu da će parada, kao pokušaj da se ukaže na ravnopravnost i zaštitu prava lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba, biti oržana, na fasadama u Beogradu pojavili su se grafiti koji poziviaju na linč.

Organizacioni odbor Parade ponosa 2009. - poruke pretnje na beogradskim ulicama tumači kao dokaz da zaista postoji potreba da se takav skup i održi.

Dragana Vučković, članica organizacionog odbora "Povorke ponosa 2009”, najoštrije osuđuje ove grafite.

"Smatramo da ti grafiti samo potvrđuju potrebu za održavanjem Povorke ponosa. Pozivamo sve građane da nam se pridruže 20. septembra i da zajedno pokažemo da je ravnopravnost vrednost koju želimo da istaknemo", kaže Vučkovićeva, kao i da organizacioni odbor najviše pažnje poklanja upravo aspektu bezbednosti, ali i da su svesni rizika.

"Istina je da će Povorka ponosa biti skup visokog rizika, ali može biti održana potpuno bezbedno uz dobre preventivne mere policije i njihovo profesionalno postupanje tokom parade, u šta ne sumnjamo", navodi ona.

Gej lezbejski info centar zahteva od JKP "Gradska čistoća" da ukloni grafite mržnje, a od Fudbalskog saveza Srbije, i klubova čiji su navijači ispisivali ove grafite, pre svega Crvene zvezde i Partizana, da se javno ograde od slučajeva širenja mržnje i da ih javno osude.

NVO osuđuju grafite

Danas je i više nevladinih organizacija iz sektora zaštite ljudskih prava zatražilo od nadležnih organa da hitno ispitaju sve okolnosti ovog slučaja u skladu sa zakonima, pronađu i kazne počinioce i spreče ih u nameri da svoje pretnje sprovedu u delo.

U saopštenju se navodi da je grafitima mržnje počinjeno više krivičnih dela, i to:

- povreda ravnopravnosti iz člana 128. st. 2. Krivičnog zakonika (KZ);

- rasna i druga diskriminacija iz člana 387. KZ;

- udruživanje radi vršenja diskriminacije (član 10. Zakona o zabrani diskriminacije);

- govor mržnje (član 11. Zakona o zabrani diskriminacije);

- uznemiravanje i ponižavajuće postupanje (član 12. Zakona o zabrani diskriminacije);

- težak oblik diskriminacije (član 13. tačka 1. i tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije);

- diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije (član 21. Zakona o zabrani diskriminacije).

"Zabrinjava odsustvo adekvatne reakcije nadležnih državnih i gradskih organa, posebno u situaciji kad je u Srbiji najzad usvojen Zakon o zabrani diskriminacije i kad odnos i stepen tolerancije većine prema manjinskim grupama postaje relevantan i kao pokazatelj spremnosti društva da se uključi u svetske i evropske procese i integracije", navodi se u pismu koje je najvišim državnim i gradskim zvaničnicima uputila grupa nevladinih organizacija.

Među potpisnicama ovog pisma su Komitet pravnika za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Gej-strejt alijansa i druge NVO.

strana 1 od 103 idi na stranu