Srbija i Deklaracija iz Terezina

Potpisivanjem međunarodne deklaracije na konferenciji održanoj u Pragu - 46 zemalja se obavezalo da će nastaviti proces restitucije imovine silom oduzete Jevrejima tokom holokausta. Deklaraciju iz Terezina su potpisale države EU, SAD, Rusija, kao i sve zemlje bivše Jugoslavije, jedino je Srbija odlučila da konferenciji prisustvuje samo kao posmatrač.

Deklaracija iz Terezina nije pravno obavezujući dokument već ima moralni značaj i zemlje potpisnice obavezuje da "isprave posledice nelegalnog konfiskovanja imovine, kao i prisilnih prodaja koje su pratile progon nedužnih ljudi" od nacista.

Reč je o najsveobuhvatnijoj deklaraciji koja se odnosi na imovinu žrtava holokausta, koja određuje norme za povraćaj imovine i prvi put uključuje korišćenje imovine koja više nema naslednike za pomoć preživelim žrtvama. Potpisalo ju je 46 zemalja, uključujući sve države bivše Jugoslavije.

Jedino su se izdvojili Vatikan i Srbija koji su konferenciji, koja je u Pragu organizovana na samom kraju češkog predsedavanja Evropskoj uniji, prisustvovali kao posmatrači.

Za razliku od svih zemalja koje su na konferenciju o imovini žrtava holokausta poslale delegacije sastavljene od predstavnika resornih ministarstava, Srbija je poslala svog ambasadora u Češkoj i to bez ikakvih ovlašćenja.

Aleksandar Nećak je konferenciji prisustvovao kao predstavnik Saveza jevrejskih opština Srbije i podneo izveštaj o situaciji sa restitucijom u Srbiji.

“Uputio sam pisma svim resornim ministarstvima i niko nije odgovorio, osim premijera, koji mi je odgovorio da je prosledio dopis svim ministarstvima, odakle će mi se javiti. Do danas se niko nije javio. Shvatio sam da ne postoji koordinacija, jedno ministarstvo ne zna šta se događa u drugom”, objašnjava Nećak.

B92 je pokušao da stupi u kontakt sa nekoliko ministarstva i do sada nije uspeo da dobije zvaničan odgovor na pitanje u čijoj je nadležnosti učestvovanje na ovakvim skupovima.

Jedino je ministar policije Ivica Dačić neodređeno rekao da Srbija mora više pažnje da posveti antifašizmu.

“Srbija treba mnogo više pažnje da posveti pitanjima antifašizma. Ovakva situacija kao posledicu na međunarodnom planu ima snižavanje ugleda Srbije. Srbija je bila članica pobedničke antifašističke koalicije, a danas nije na odgovarajućem nivou predstavljena ni kada su u pitanju parade u Moskvi, ni kada se slavi u Parizu, ni kada su ovakvi skupovi protiv holokausta”, objašnjava Dačić.

Prema proceni Saveza jevrejskih opština, Jevrejima u Srbiji je oduzeta imovina u vrednosti 500 miliona evra i to samo imovine bez naslednika.

Savez je prošle godine aplicirao i za povraćaj imovine koja spada pod Zakon o crkvama i verskim zajednicama.

Od 512 predmeta, koliko je podneto, jevrejskoj zajednici su vraćena dva stana, od kojih u jednom stanuje porodica i ne mogu da ga koriste.