Jelašić: Pojeftinjenje od septembra

Jelašić je ukazao da su bankarske marže u Srbiji veće nego u zapadnoevropskim zemljama, a više su i u odnosu na susedne zemlje, ali je objasnio da se podatak koji je izneo premijer Mirko Cvetković “o sedmostruko višim maržama u Srbiji” odnosi na neto prihode od kamata u odnosu na bilansnu sumu pojedinih banaka.

Postavlja se pitanje u kojoj meri se može koristiti isključivo taj jedan pokazatelj, imajući u vidu da je struktura bilansa banaka u matičnim zemljama i u Srbiji sasvim različita, da je nivo inflacije u Srbiji viši, pa time i cena novca, te da mi tradicionalno "uvozimo štednju po visokim cenama zbog nižeg rejtinga”, rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, da bi banke smanjile marže potrebno je da se poboljša rejting zemlje, na osnovu koga bi banke mogle doći do jeftnijih izvora iz inostranstva, zatim potrebna je veća štednja u bankama "pošto bi u Srbiji očito svi želeli samo da se zaduže, a niko neće da štedi".

Jelašić je ukazao da znatno poboljšana likvidnost bankarskog sektora, smanjena referentna kamatna stopa, kao i niža cena “rizika zemlje” upućuju na to da bi u predstojećem periodu novi krediti mogli da budu jeftiniji.

"Od septembra bi trebalo da krediti u određenoj meri budu jeftiniji, što ne znači da će biti na nivou od pre godinu dana, ali u poređenju sa vremenom od pre tri-četiri meseca kada su banke birale klijente, a ne klijent banku, tu se može očekivati poboljšanje", naveo je Jelašić.

"Zato naravno treba da idemo u program sa MMF-om i da sprovedemo sve te nepopularne reforme, kao i da se postojeći trend poboljšanja ne prekine", rekao je guverner.

Najavljujući nove mere NBS od septembra za uvođenje minimuma standarda za kreditne ugovore, Jelašić je ukazao da centralna banka nije do sada ulazila u sadržinu kreditnih ugovora jer nije ni bilo naknadne izmene marže, ni primedaba građana na osnovu toga.

"Nezavisno od toga šta stoji u ugovoru nas mnogo više zanima praksa. Pošto na osnovu ugovora nije bilo promene marži i građani se nisu žalili, smatrali smo da nije ni potrebno da dodatno regulišemo tu materiju", objasnio je guverner NBS.

Poslednjih nekoliko meseci to očito više nije slučaj jer su neke banke odlučile da retroaktivno promene tu maržu za koju je veliki broj klijenata smatrao da je stalna, kazao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, zbog toga je potrebno da od septembra u ugovorima bude eksplicitno regulisano pod kojim uslovima banke mogu da menjaju svoju kamatnu stopu.

Jelašić je naveo da su se banke pridržavale dobre prakse do septembra, oktobra prošle godine, ali se ona izmenila i "zbog toga smatramo da treba precizirati ugovore, ali to ni u kom slučaju ne znači da građani ne treba da uzimaju kredite u julu, avgustu i septembru dok se ova odluka NBS ne sprovede".

On je rekao i da ne treba poistovećivati sve banke, pošto "jedan broj banaka i danas kaže: niti smo menjali, niti ćemo u budućnosti menjati marže na kredite koje smo već odobrili".

Guverner je napomenuo i da za sada nema informaciju da je neko pokrenuo sudski postupak zbog retroaktivnog povećanja marži.

Jelašić je rekao i da će država, ako ne u junu, onda već u julu, ispuniti svoju za celu godinu predviđenu kvotu od 15 odsto rasta kontrolisanih cena i podsetio da će zbog toga što su plate i penzije građana zamrznute, životni standard zavisiti isključivo od inflacije.

"Znatno veći rast regulisanih cena od planiranih 15 odsto značajno će otežati Narodnoj banci da ostvari cilj u pogledu rasta ukupnih cena od osam, plus, minus dva odsto, u ovoj godini. Sa druge strane, manji rast regulisanih cena znači i manju inflaciju, nižu referentnu kamatnu stopu, a time i jeftinije kredite”, objasnio je guverner.

On je naveo i da NBS ostaje pri projekciji inflacije od osam, plus-minus dva odsto, u ovoj godini.

Govoreći o kursu dinara, Jelašić je rekao da će on zavisiti i od spoljnih uticaja - pre svega od priliva stranih direktnih investicija, mogućnosti dodatnog zaduživanja preduzeća i banaka u inostranstvu, kao i od toga kakav će biti dogovor sa MMF-om i mere koje će Srbija da preduzme.