NBS: Planirani deficit teško održiv

Jelašić je podsetio da je pri sklapanju aranžmana sa MMF-om Srbija preuzela određene obaveze i ukoliko one ne budu ispunjene, druga tranša kredita od te međunarodne finansijske institucije neće biti automatski povučena, tako da će to biti glavna tema pregovora sa delegacijom MMF-a krajem avgusta.

Guverner je na konferenciji za novinare ukazao i da je pored povoljnijeg ambijenta i mera vlade i Narodne banke Srbije, ekonomski rast i dalje u negativnoj zoni i pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće veći od dva odsto.

Jelašić je napomenuo i da oko milijardu evra kredita čeka na povlačenje iz inostranstva, a ukoliko se to ne dogodi u narednih nekoliko sedmica, i ova infrastrukturna građevinska sezona će biti izgubljena. On je naglasio da je NBS odluku o smanjenju referentne kamatne stope sa 14 na 13 odsto donela na osnovu pada tražnje, uslovljenog padom zarada, usporavanjem kreditne aktivnosti i uzdržavanjem od investiranja, kao i na osnovu pada ekonomske aktivnosti, koji nije privremen i deluje dezinflatorno.

Jelašić je ukazao da su inflatorna očekivanja stabilizovana i pored relativno visokog rasta cena u poslednja dva meseca, a smanjen je i pritisak na kurs dinara, posle aranžmana sa MMF-om.

Prema njegovim rečima, potencijalni rizici su što se efekti restriktivnih mera fiskalne politike još ne mogu sagledati, zatim što pad ekonomske aktivnosti i budžetskih prihoda mogu biti niži od planiranih, a rast regulisanih cena može da ugrozi ostvarenje ciljane stope inflacije.

Jelašić je ocenio da će majska inflacija biti oko 1,4 odsto, zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i rasta regulisanih cena, a međugodišnja inflacija u tom mesecu biće oko 8,4 odsto.

U trećem tromesečju ove godine očekuje se znatan pad ukupne inflacije, na 0,4 odsto, a na usporavanje inflacije najviše će uticati pad cena poljoprivrednih proizvoda i usporavanje rasta regulisanih cena, rekao je guverner.

On je napomenuo i da efekti zamrzavanja zarada i penzija do kraja 2010. godine znače njihovo realno smanjenje za oko 12 odsto, ukoliko inflacija bude po planu, a u slučaju njenog povećanja pad kupovne moći će biti još veći.

Jelašić je naveo i da se kreditna aktivnost banaka prema stanovništvu usporava, a minimalno raste prema preduzećima, kao i da odobravanje kredita uz podršku vlade tek treba da da rezultate.