Stav Holandije ostaje nepromenjen

Beograd, Vašington, Bečići -- Stav Holandije nije se promenio, bez obzira na ocenu SAD da Srbija sarađuje sa Hagom, kaže Bart Rajs iz holandskog ministarstva spoljnih poslova.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Nakon što je objavljeno da je zvanični stav američke administracije da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, portparol holandskog ministarstva Bart Rajs rekao je za B92 da ta zemlja ne menja svoj stav i da je za Holandiju najbitnije šta će reći Serž Bramerc u svom izveštaju koji će predati Savetu bezbednosti.

“Holandija će se konsultovati sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, ali kao što smo uvek do sada govorili za odmrzavanje SSP neophodna je puna saradnja sa Hagom, a najbolji dokaz za to je hapšenje Ratka Mladića“, rekao je Rajs za B92.

Podsetimo, Holandija se protivi odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, sve dok Beograd ne ostvari punu saradnju sa Tribunalom u Hagu, odnosno dok se preostala dva haška optuženika - Ratko Mladić i Goran Hadžić - ne nađu u pritvorskoj jedinici tog suda.

Redovni izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom, tužilac Bramerc će podneti 4. juna.

SAD: Srbija sarađuje s Tribunalom

Podsetimo, američka državna sekretarka Hilari Klinton potvrdila je da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom i to će 1. juna postati službeni dokument SAD.

To je grupi urednika iz Srbije u Vašingtonu izjavio zamenik pomoćnika Hilari Klinton, Stjuart Džons. Sjedinjene Američke Države smatraju da Srbija sarađuje sa Tribunalom u Hagu i ako nas Holandija bude pitala šta mislimo, to ćemo im reći, kaže zamenik pomoćnika državne sekretarke, zadužen za Evropu i Evroaziju.

Stjuart Džons, međutim, kaže da SAD neće vršiti pritisak na Holandiju i da će SAD i dalje insistirati na tome da se Ratko Mladić uhapsi i isporuči Hagu, ali da je to stvar koju Srbija treba sama da ispuni.

Na tom poslu, Beogradu ćemo pružiti svu pomoć ako to bude zatraženo od nas, navodi Džons.

On je, takođe, ocenio da je nedavna poseta potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena bila veoma uspešna i da je poslata ključna poruka da Vašington želi bolje odnose sa Srbijom.

U tom smislu, mi ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo i to nije uslov za poboljšanje odnosa, kazao je Džons.

Amerika razume diplomatiju Beograda koji ubeđuje druge zemlje da ne priznaju Kosovo i jedino gde vidimo da bi problem mogao nastati jeste ako Srbija prestane da sarađuje sa Euleksom, rekao je on.

Ujedno, on kaže da Srbi na Kosovu moraju imati sva prava i da im ona ne smeju biti ugrožena, ali da je nedopustivo da ta prava traže nasiljem.

Predstavnici Vlade pozitivno o stavu SAD

Posle ocene iz SAD da Srbija sarađuje sa Haškim sudom srpski zvaničnici veruju da je stav američke administracije priznanje za veliki trud koji je Srbija uložila za okončanje saradnje s Haškim tribunalom i očekuju da će stav Amerike uticati na Holandiju da odblokira evropske integracije Srbije.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić smatra da su najave iz Vašingtona - priznanje za trud i napor Beograda.

Međutim, on nije mogao da kaže da li će to uticati da Holandija promeni svoju odluku.

”Bramerc podnosi izvestaj Savetu bezbednosti 4. juna i sasvim sigurno ovaj izveštaj može uticati, ako ne na Bramercov izveštaj, onda na diskusije drugih učesnika na toj sednici Saveta bezbednosti“, smatra Ljajić.

Za ministra policije Ivicu Dačića izveštaj iz Vašingtona je pozivitan. On navodi da je ocena Vašingtona o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom posledica promene odnosa Srbije i SAD i očekuje da će se ona pozitivno odraziti na evropsku integraciju zemlje.

”Ako mislite da li je preko noći uhapšen Ratko Mladić, sigunro nije.Nije reč o tome, već da se na jedan način drugačije sagledava odnos ove adminstrracije prema saradnji s Tribunalom“, kaže Dačić.

Međutim, direktorka vladine Kancelarije za pridruženje EU Milica Delević kaže da će se tek videti koje su eventualne posledice ovakvog stava Sjedinjenih Država.

”Posle predstavljanja izveštaja glavnog tužioca Haškog tribiunala gospodina Bramerca održaće se sastanak Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksemburu 15. juna i to će biti prilika da se o ovim stvarima ponovo razgovara i tada ćemo videti“, kaže Delevićeva.

Bivša direktorka te kancelarije Tanja Miščević pokazala je malo više optimizma.

“Ja sam sasvim sigurna da će to imati veoma, veoma pozitivan efekat i na Evropu. Ja ne znam kakvi će rezultati iza toga biti, ali da je efekat dodatne podrške ove zaista postojeće saradnje Srbije s Tribunalom od strane SAD velik, to je apslutna činjenica”, smatra Miščevićeva.

I za predsednicu Fonda za političku izuzetnost Sonju Liht izveštaj iz Vašingtona pokazatelj je početka novih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država.

Ona veruje da će Holandija, ako ne promeni stav, ostati izolovana i da će to uticati i na unutrašnje prilike u toj zemlji.

“Da holandske elite Maksima Ferhagena vide kao onog koji apsolutno izoluje - ne samo u okviru Evrope, već i u okviru evroatlantskih integracija - to je vrlo ozbiljna situcija i ja verujem da će ona dovesti do ozbiljnih rasprava unutar Holandije, a ne samo unutar EU”, smatra Lihtova.

Ona veruje da je ovakav stav američke adminstracije određen pre posete potpredsednika američke vlade Džozefa Bajdena Srbiji i da je poseta posledica takvog stava.

Mirel: Važno procesuiranje zločinaca

Zvaničnik Evropske komisije zadužen za zemlje zapadnog Balkana Pjer Mirel izjavio je da priključenje zemalja regiona Evropskoj uniji zavisi od procesuiranja ratnih zločina, vraćanja poverenja u pravosuđe i uspostavljanja tranzicione pravde na nacionalnim nivoima.

Mirel je naveo da će najveći broj ratnih zločinaca morati da odgovara pred nacionalnim sudovima, da ubrzanje suđenja na nacionalnom nivou zavisi od političke volje, a da će EU obezbediti tehničku pomoć za izgradnju kapaciteta.

Prema njegovim rečima, zemlje zapadnog Balkana moraju same da sprovode te procese ako žele da postignu trajni efekat, a EU će im pomoći da prevaziđu probleme iz prošlosti.

strana 1 od 108 idi na stranu