Rasulo u "Torlaku"?

“Torlakov" račun je u minusu, tehnologija zastarela, stručni kadar nedovoljno obučen da isprati savremene standarde u imunologiji i virusologiji. U proizvodnji vakcina taj institut kasni čitavih pola veka! Sve što "Torlak" proizvodi pronađeno je 1959/1960. godine.

Od tada su pronađene mnoge vakcine, a domaći proizvođač nije osvojio proizvodnju nijedne nove. Od svih vakcina koje se ovde proizvode, samo dve - protiv difterije i tetanusa - mogu kvalitetom da pariraju vakcinama velikih svetskih proizvođača.

“Ako 'Torlak' stane, treba nam godišnje 100 miliona evra za vakcine, a to znači da će neko legalno moći da zaradi 10 miliona evra godišnje od uvoza”, upozorava Milan Stajić, šef Odseka za vakcinu protiv difterije i predsednik Sindikata "Nezavisnost".

“Sad još koristimo zalihe i pravimo 'di-te-per', ali u junu ističe rok sirovinama. Pri kraju su zalihe i 'polija'. Ušlo se u megalomansku rekonstrukciju koja zahteva 25-30 miliona evra. Čak i da napravimo taj pogon, od 2011. godine će u upotrebi biti samo živi 'polio', koji mi ne proizvodimo”, kaže Stajić.

U "Torlaku" je zaposleno 300 ljudi. Stajić priznaje da niko ništa ne radi, i da vlada potpuno mrtvilo. Ali, plate su redovne - tehničar primi oko 28.000 dinara, šef odeljenja oko 50.000. "Torlak" ima sedam hektara zemlje, isto toliko velikih zgrada i mnogo manjih.