Bez pomaka u pregovorima

Rešavanje hrvatsko-slovenačkog spora oko granice od početka godine nije se pomerilo sa mrtve tačke. Slovenci, zbog toga, blokiraju ukupno 12 poglavlja iz pristupnih pregovora Hrvatske sa EU. U Briselu su se juče po drugi put susreli evropski komesar za proširenje Oli Ren i ministri spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije Gordan Jandroković i Samuel Žbogar.

Razgovaralo se o mogućnosti potpisivanja zajedničke izjave kojom bi se potvrdilo da ni jedan dokument nastao nakon osamostaljenja dveju država ne prejudicira graničnu crtu između njih. To je Renov predlog za dizanje slovenačke blokade kako bi krajem ovog meseca mogli da se nastave pregovori sa Hrvatskom o pristupanju EU.

Ali, ni posle ovog sastanka slovenačka strana ne menja poziciju ocenjujući da sama ta izjava ne bi bila dovoljna za deblokiranje pregovora.

Hrvatski premijer Ivo Sanader potvrdio je kako pristaje na Renov predlog.

"Mi smo na tu izjavu spremni. Na tu izjavu mora biti spremna i Slovenija i ja mislim da su nakon toga uklonjeni svi razlozi za blokadu. Ono što očekujem je da se odvoji pitanje pregovora od pitanja rešenja graničnog problema sa Slovenijom“, naglasio je Sanader.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren hrvatsko potpisivanje izjave vidi kao meru izgradnje poverenja i korak u pravom smeru.

Slovenija ne želi da iznese granični spor s Hrvatskom pred Međunarodni sud pravde u Hagu jer strahuje da nema pravne argumente kojim bi dokazala da joj pripada ceo Piranski zaliv na severu Istre. Granica je nakon osamostaljenja na sredini tog zaliva, što Sloveniju onemogućava da traži deo mora kako bi imala izlaz u međunarodne vode.

Umesto suda, Slovenija zahteva da spor reši arbitražno telo, koje ne mora da se pridržava međunarodnog prava mora, na šta Hrvatska ne želi da pristane.

Spor između dveju država traje od 1991. godine, a u njegovo rešavanje se posle slovenačke blokade hrvatskih pregovora uključila i Evropska unija, kojoj je u interesu ulazak Hrvatske u Uniju, kako bi motivisala ostale zemlje bivše Jugoslavije. Slovenačku blokadu mnoge zemlje vide kao opasan presedan koji bi mogao da uspori dalje proširenje Unije na jugoistok Evrope.

Verovatno bez referenduma o Hrvatskoj

Stranka slovenačkog naroda je do sada uspela da sakupi samo 1.300 od potrebnih 40.000 potpisa za referendum o ulasku Hrvatske u NATO savez.

Od 20. februara, kada je počeo da teče rok za prikupljanje 40.000 potpisa potrebnih da se raspiše naknadni, zakonodavni referendum o ulasku Hrvatske u NATO savez, inicijator referenduma, Stranka slovenačkog naroda je uspela do danas da sakupi samo 1.300 potpisa.

Zbog toga je već sada očito da do 26. marta, kada ističe rok za sakupljanje potpisa, ova stranka neće uspeti da sakupi potreban broj potpisa.

Pozivi građanima Slovenije da ne potpisuju zahtev za tim referendumom, koje su uputili vodeći slovenačkih političara na čelu sa predsednikom i premijerom države, očito je pomogao.

Upravo zbog toga je Stranka slovenačkog naroda od Ustavnog suda Slovenije zatražila da zatraži ocenu ustavnosti Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, jer smatraju da je sadašnji način sakupljanja potpisa u upravnim jedinicama zapravo neustavan.

Ova stranka se nada da će se sa njenim tumačenjem ovog zakona složiti i ustavni sud, što bi po njihovom mišljenju, teoretski omogućilo raspisivanje novog roka za sakupljanje potpisa, koji bi onda bili jednostavnije sakupljani, čime bi porasle mogućnosti da se sakupi 40.000 potpisa koje zakon predviđa.

Dok se u Sloveniji sakupljaju potpisi za referendum, većina država članica NATO je već poslala u Vašington ratifikovane protokole o pristupanju Hrvatske NATO savezu. Pored Slovenije, protokole još uvek nije poslao Portugal.

NATO očekuje da će sve zemlje, uključujući i Sloveniju, na vreme deponovati ratifikovane protokole, kako bi Hrvatska mogla da postane punopravna članica NATO do 3. aprila, kada počinje dvodnevni NATO samit, tokom kog će biti obeležena i 60-godišnjica ovog vojnog saveza.

Slovenački šef diplomatije Samuel Žbogar je već početkom ovog meseca najavio da će Slovenija učiniti sve što je pravno i politički moguće da bi blagovremeno završila postupak ratifikacije ulaska Hrvatske u NATO.

Slovenački parlament je 9. februara ratifikovao pristupne protokole Hrvatske i Albanije za članstvo u NATO savezu, ali su dalji postupci, u slučaju Hrvatske, zaustavljeni jer je predsednik slovenačkog parlamenta, na osnovu inicijative koju je potpisalo oko 5.000 državljana, morao da raspiše rok za sakupljanje potpisa za naknadni referendum o ovoj temi.