Srbija očekuje tri milijarde evra

Predstavnici Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda počeli su danas pregovore o novom aranžmanu, koji bi zamenio postojeći. Platforma Vlade Srbije zasniva se na predlozima kako da se smanje budžetski izdaci i obezbedi plaćanje manjkova u budžetu. Ministar Božidar Đelić najavljuje da bi pregovori mogli da se završe krajem iduće nedelje.

U naredne dve nedelje predstavnici Fonda i delegacije Srbije razmotriće makroekonomske pretpostavke za stendbaj aranžman, kojim bi bio zamenjen aranžman iz predostrožnosti, koji je postignut sa MMF-om u novembru prošle, navela je Narodna banka.

"Trajanje novog aranžmana i iznos sredstava koje bi Fond odobrio Srbiji za podršku makroekonomskoj stabilnosti i jačanju deviznih rezervi biće utvrđeni nakon zajedničkog sagledavanja efekata produbljavanja svetske finansijske krize na ekonomiju Srbije i ekonomske politike koju je Vlada spremna da sprovodi radi njihovog prevazilaženja i održavanja makroekonomske stabilnosti", navodi NBS.

Prvi sastanak predstavnika Srbije i misije MMF-a trajao je sat i po, a zatim su tehničke grupe nastavile rad. Delegaciju MMF-a predvodi šef misije MMF-a Albert Jeger, a delegaciju Vlade Srbije guverner NBS Radovan Jelašić.

U delegaciji su i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i ministarka finansija Diana Dragutinović. Glavni predmet pregovora biće, očekuje se, na koji način i koje javne izdatke će Srbija morati da smanji. “Svi znamo da imamo skupu državu, više nema odlaganja, moramo da pojeftnimo državu. Tako da su to mere koje ćemo preduzeti, a to će doprineti indirektno povećanju likvidnosti privrede. Znamo šta treba da radimo, držimo konce u svojim rukama, ostaje da vidimo kakva će biti struktura smanjivanja državnih rashoda“, rekao je Dinkić.

Za sada je ministar Dinkić jedini javno objavio konkretnu sumu koju Srbija planira da traži.

“Mi idemo na dvogodišnji aranžman, dakle, ne samo za ovu, već i za sledeću godinu i verovatno će to biti oko tri milijarde evra za dve godine – dve milijarde za ovu i milijardu za sledeću godinu”, objasio je Dinkić.

“Mislim da će to biti značajno za poverenje građana u ceo finansijski sistem i mislim da će ovo biti više nego dovoljno da Srbija zadrži relativnu stabilnost domaće valute uz, naravno, još neke pretpostavke koje ćemo da uradimo“, ocenio je on.

Najveće budžetske stavke su plate u javnom sektoru i penzije. Stručnjaci smatraju da će upravo na toj stavci morati da se prave uštede jer bi ostala kresanja rashoda bila zanemarljiva.

Pregovori sa MMF-om će, kako se očekuje, biti veoma teški jer se već sada zna da će Fond tražiti smanjenje javne potrošnje, u situaciji kada je u budžetu Srbije za prva dva meseca ove godine zabeležen pad prihoda u odnosu na plan za 2009. godinu zbog negativnih efekata svetske krize.

Vlada Srbije je u petak utvrdila jedinstvenu strategiju pregovora, a kako je rekao premijer Mirko Cvetković, ta strategija biće kombinovana – u jednom delu će se ići na povećanje deficita budžeta, a u drugom na smanjenje nekih izdataka.

Kako je predviđeno, delagacija MMF-a će u Srbiji boraviti do 26. marta. Ako se dve delegacije dogovore, Srbija prvu tranšu novca verovatno neće dobiti pre maja, ali i to će zavisiti od vremenskog perioda na koji aranžman bude sklopljen.

Pre toga moraće da se uradi i rebalans budžeta. Svi pregovori biće vođeni iza zatvorenih vrata.

Pregovori iza zatvorenih vrata

Međunarodni monetarni fond tražiće od Srbije smanjenje javne potrošnje i u tom smislu najveća stavka su penzije i plate u javnom sektoru, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović.

On je, gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92, rekao da bi se povećanje poreza izuzetno negativno odrazilo na privredu, ali da veruje da Vlada razmatra i tu mogućnost.

“Sada kada gledate u budžetu šta je to što može da se smanji, najveće stavke su plate i penzije, prema tome, po logici velikih brojeva, tu najviše može da se postigne, sve ostalo je već negde na normalnom nivou iz prethodne godine, što znači da su subvencije velike stavka, ali one su značajno smanjene”, objasnio je Petrović.

Glavni akcenat pregovora biće na pronalaženju balansa između najavljenog povećanja deficita i određenih rashoda budžeta, kaže za B92 monetarni stručnjak Nikola Fabris.

“U ovom trenutku, može se sigurno reći da će MMF tražiti smanjenje nivoa javnih rashoda, pri čemu, po pravilu, kada pregovarate sa MMF-om, oni vam ne kažu da morate da smanjite određenu poziciju javnih rashoda”, kaže Fabris.

“Verovatno će oni sugerisati da se smanje ili rashodi za penzije ili za plate u administraciji, ali prihvatiće i neko drugo smanjenje javnih rashoda koje bi mogla da sugeriše naša strana, pod pretpostavkom da to bude onaj nivo koji MMF smatra opravdanim”, objašnjava on. Pregovori sa MMF-om odvijaće se, po svemu sudeći, iza zatvorenih vrata. Fabris, koji je i sam imao priliku da učestvuje u pregovorima sa stručnjacima MMF-a, kaže da to nije neuobičajeno.

“Da li će pregovori biti javni ili tajni i šta će biti objavljeno, određuje zemlja sa kojom se pregovara”, kaže Fabris.

“Praksa je da manje-više sve zemlje pregovaraju na određen način tajno jer je pretpostavka da se tako može lakše doći do nekog sporazuma. Na taj način se sprečavaju i neke interesne grupe i lobiji koji bi vršili pritisak da se ne prihvati nešto što je možda u datom trenutku nužno”, rekao je on.

U slučaju Srbije, najosetljiviji i najveći deo rashoda jesu penzije, plate budžetskih korisnika i socijalna davanja. Za sada, Vlada odbacuje mogućnost smanjenja tih stavki u budžetu.