Karadžić: Suprotno običajnom pravu

U preliminarnom prigovoru na optužnicu, nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić u svom dopisu sudskom veću Tribunala navodi da su sa stanovišta međunarodnog običajnog prava neodržive optužbe protiv njega zasnovane na individualnoj odgovornosti kao učesnika u "pretpostavljenom" zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Neodrživi su delovi optužnice u kojima se navodi da je Karadžić mogao "predvideti" da bi neki od učesnika u zločinačkom poduhvatu "mogli" počiniti zločine, čak i ako ta zlodela nisu bila dogovorena.

Međunarodno običajno pravo i praksa Tribunala predviđaju da za utvrđivanje individualne odgovornosti optuženog, "a počinjenje zločina van okvira udruženog zločinačkog poduvhata mora biti prirodna posledica dogovorenih zlodela", navodi se u dopisu Karadžića injegovih pravnih savetnika.

Dodaje se da i optuženi mora biti u mogućnosti da predvidi počinjenje tih zločina kao verovatno", a ne samo moguću "posledicu zajedničkog zločinačkog plana".

Karadžić i njegovi pravni savetnici zaključuju da stoga Tribunal nema nadležnost da mu sudi za zločine koje su "mogli biti počinjeni od jednog ili više učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, a koje je on mogao predvideti samo kao moguću posledicu tog poduhvata".

Optužnica Haškog tužilaštva tereti Karadžića da je bio svestan da su zločini "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva sa velikog dela teritorija Bosne i Hercegovine, predviđenih za novu srpsku državu.

Navodi se da je tadašnjem lideru bosanskih Srba bilo predvidivo da bi mogli biti počinjeni žločini - genocid, progon, istrebljenje i ubistva nesrba, te da su ta zlodela "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata.

Karadžiću se u dve tačke optužnice na teret stavlja individualna i komandna odgovornost za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Nova, treća optužnica tereti Karadžića i za etničko čišćenje u BiH 1992-95. godine, kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija za taoce u maju i junu 1995. i za genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

On je početkom ovog meseca ponovo odbio da se izjasni o krivici po novoj optužnici pa je sudija Jan Bonomi u skladu sa pravilima Tribunala u zapisnik uneo da je negirao krivicu.

Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu posle 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom, a 31. jula je izručen Haškom tribunalu.