Švarcenberg: Bez napretka oko viza

U EU i dalje postoje razlike o liberalizaciji viznog režima za zemlje zapadnog Balkana, rekao je on u Briselu povodom pisma Italije i Slovenije u kojem se od EU traži "opipljiv napredak" ove godine u tom pogledu. Švarcenberg je na završnoj konferenciji za štampu posle zasedanja miistara rekao da "izgleda da je put do toga težak".

On je objasnio da se "rasprava nastavlja i, nažalost, ne mogu da izvestim da smo postigli istinski napredak".

U pismu koje su Češkoj uputili šefovi diplomatija Italije i Slovenije, Franko Fratini i Samuel Žbogar, a u koje je imala uvid agencija Beta, ističe se da su Rim i Ljubljana "uvereni da evropska perspektiva zapadnog Balkana mora ostati na prvom mestu dnevnog reda i nužno je da o tome raspravljamo na zasedanju ministara inostranih poslova EU", o čemu možete čitati i u našoj arhivi.

EU zabrinuta zbog BiH

Šefovi diplomatija EU zabrinuti su zbog trenutne političke situacije u Bosni i Hercegovini, ali istovremeno pružaju podršku daljim integracijama te zemlje u EU.

Ministri EU danas u Briselu i zvanično potvrdili imenovanje austrijskog diplomate Valentina Incka za novog predstavnika za BiH i naglasili spremnost EU da podrže prenošenje bitnih ovlašćenja i odgovornosti na domaće vlasti čim Evropa preuzme potpuni upliv u BiH.

To znači, poručili su, da vlasti BiH najpre moraju sprovesti ekonomsko-političke i ustavne reforme kako bi bila ukinuta dosadašnja funkcija i međunarodnog i EU predstavnika za Bosnu i ta zemlja ubrzano nastavila pridruživanje Uniji.

Šefovi evropskih diplomatija su potvrdili "evropsku perspektivu" BiH i pozvali političare u toj zemlji da "bez ustezanja i odlučnije" sprovedu reforme i prelazni sporazum EU-BiH u cilju opipljivijeg napretka zemlje ka Uniji.

Ministri inostranih poslova u EU izrazili su "snažnu zabrinutost zbog opštih političkih prilika u Bosni i Hercegovini" i pozvali odgovorne vođe te zemlje "da se uzdrže od nacionalističkih poruka i jednostranih poteza".

Takođe su ukazali na to da "Prudski dogovor" lidera tri ključne političke stranke Srba, Bošnjaka i Hrvata treba da dovede do konkretnih zakonskih rešenja za institucionalne promene u zemlji, uz postizanje "što šireg konsenzusa" svih političkih snaga u Bosni.

"Savet ministar je primio k' znanju da je, uprkos, teških političkih prilika, bezbednosna situacija u Bosni i Hercegovini i dalje postojana", ocenjeno je u Briselu.

Predočeno je da bi neke promene u operaciji vojnih snaga EU u BiH, "Altea", mogle uslediti čim se steknu uslovi.

Izvori u EU su uoči zasedanja potvrdili da se razmišlja i o određenom smanjenju trupa EU u BiH, ali da zasad to još nije na dnevnom redu.

Šefovi evropskih diplomatija su razmotrili i zajednički dokument visokog predstavnika EU Havijera Solane i evropskog komesara za proširenje Olija Rena, koji je osnova za pripreme "pojačanog angažovanja EU u BiH, pod rukovodstvom specijalnog predstavnika EU koji će biti i šef delegacije Evropske komisije" u toj zemlji.

Dnevnik: Negativan stav Nemačke

Šefovi diplomatija EU neće raspravljati o Srbiji na sastanku Saveta ministara jer nema novih elemenata vezanih za saradnju s Hagom, piše novosadski Dnevnik.

Pozivajući se na diplomatske izvore iz Brisela, list navodi da je prepreka da se u ovom trenutku ozbiljnije raspravlja o napretku Srbije na putu evropskih integracija vrlo negativan stav Nemačke na bilo kakvu priču koja ima veze s proširenjem Evropske unije, u čemu ih podržavaju Holanđani i još nekoliko država.

Drugi razlog je zahtev glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da dobije još vremena za utvrđivanje jasnih zahteva šta Srbija mora da uradi da bi stigla do pune saradnje s Haškim tribunalom, a da to ne podrazumeva hapšenje Ratka Mladića, navodi Dnevnik.

List navodi da je treći razlog za izostanak takve rasprave odnos Srbije prema Euleksu, pošto Euleks na terenu i dalje "ne nailazi na dovoljnu konstruktivnost Beograda".