Hrvatska čuva stabilnost kune

Između Srpske i Hrvatske privrede mogu se povući mnoge paralele, ali kada je kurs nacionalne valute u pitanju, uočljivo je da se Srbija od devedsetih bori sa velikim promenama kursa dinara, dok je skoro dve decenije u Hrvatskoj za jedan evro u proseku potrebno izdvojiti 7,3 kune.

Evan Kraft, savetnik guvernera Hrvatske narodne banke objašnjava kako isti potezi centralnih banka mogu dati tako različite rezultate.

I Srpska i Hrvatska narodna banka na deviznom tržištu od početka godine prodale su po pola milijarde evra.

Dok je kuna oslabila za 0,8 odsto, srpski dinar izgubio je 4,7 odsto vrednosti. Savetnik hrvatskog guvernera Evan Kraft kaže je da za razliku od srpske, pre krize, Hrvatska narodna banka uglavnom sprečavala jačanje kune zbog velikog priliva investicija iz inostranstva i od turizima.

“Rezultat toga je niska inflacija i ta niska inflacia je ugrađena u sistem. Onda nema puno smisla menjati kurs jer stabilnsot kursa je jedan od kreatora niske inflacije. Srbija i Hrvatska jesu slične, ali ima dosta različitosti i ne mogu se u potpunosti porediti“, smatra Kraft.

On navodi da se sa smanjenim investicijama usled krize pojačao pritisak na kunu, i da su hrvatski bankari zatražili od guvernera da dopusti njeno slabljenje.

Na to međutim, Hrvatska banka nije pristala zbog jer većina Hrvata štedi u evrima.

“Kad takva situacija postoji, banke nemaju puno prostora nego da nađu odgovarajucu aktivu jer moraju balansirati svoju izloženost u devizama sa nekakvom aktivom i solucija je valutna klauzula“, navodi Kraft.

“I gro kredita su u kunama, ali uz valutnu klauzulu, znači finansijki efketivno oni su u evrima. U takvoj situaciju značajnija depresijacija valute bi značajno otežavala vraćanje kredita i zapravo bi to moglo izazvati na kraju i propast banaka“, objašnjava on.

Koliko je Hrvatska centralna banka, odlučna da održi stabilnost kune, govori i podatak da je na poslednjoj od četiri prošlogodišnje intervencije, na međubankarskom deviznom trištu jednostavno odbila da otkupi ponuđene devize banaka.

Kao razlog za navela je to, da banke, po njenom mišljenju traže previsoku cena za ponuđenu prodaju evra.