Omladina i nasilje

Problem nasilja u školama zahteva hitnu intervenciju svih nadležnih ustanova. Nasilni sadržaji u medijima, primeri iz škole i kuće koji pokazuju da se nasilnim metodama može brže doći do moći i cilja samo su neki od uzroka te pojave, ocenila je savetnica Unicefovog programa "Škola bez nasilja" Stanislava Vučković.

Na tribini održanoj u Narodnoj banci Srbije ona je podsetila da je nasilno ponašanje izbor i navela da mladima treba ponuditi znanja o drugim mogućnostima reagovanja u situaciji nasilja.

Kako je kazala, više od 50 odsto školske dece ne reaguje u takvim okolnostima, a 25 odsto smatra da nasilje u okruženju nema veze sa njima.

Istraživanje Insituta za psihologiju, u kome je učestvovalo 29.040 dece, kao i 3.397 odraslih, pokazalo je da deca u školi nasilnike najčešće izbegavaju.

Jedan deo vraća "istom merom", dok manji procenat pokušava da na neki način "odobrovolji" nasilnika - pričom, materijalnim pokolonima, itd.

Vučkovićeva je istakla i da je 44 odsto ispitanika kazalo da je bar jednom doživelo nasilje tokom školovanja, a čak 23 odsto nasilje je doživelo od nastavnika, ali ono što ohrabruje jeste činjenica da je više od 73 odsto dece kazalo da voli da ide u školu.

Dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Dobrivoje Radovanović ocenio je da je pojava nasilja u školama očekivana usled svih dešavanja u našoj državi od devedesetih godina, i podsetio da najveći broj počinilaca krivičnih dela (90 odsto) ima između 14 i 35 godina.

Prema njegovim rečima, u pitanju su generacije koje su odrastale u vremenima ratova i socijalne krize i kod njih je primetna i promena tipa krivičnih dela, kao i povećana upotreba nasilja prilikom njihovog izvršenja.

Radovanović je ocenio da takvu promenu nasilnog ponašanja nije pratila i kaznena politika, koja primenjuje metode iz osamdesetih, a ustanove kojima je poverena briga o tim mladim ljudima suočavaju se i sa nedostatkom kadrova.

On je kazao da je pogrešno odgvornost za pojavu nasilja prebacivati na nastavnike, pedagoge i psihologe škola, jer oni tokom svog obrazovanja nisu pripremani za te vrste pojava u svom radu.

Kriminolog Zlatko Nikolić rekao je da školski policajci takođe nisu na odgovarajući način pripremani za rad u obrazovnim ustanovama i dodao da postoje istraživanja koja ukazuju na to da isticanje prisustva policajca ponekad izaziva upravo ona ponašanja koja treba da spreči.

Državna sekretarka Ministarstva prosvete Tinde Kovač-Cerović ocenila je da je za početak suočavanja sa problemom nasilja u školama izuzetno važna nedavno usvojena Strategija za prevenciju nasilja nad decom, jer predviđa uvođenje veština nenasilnog rešavanja konflikta, kao i jaču podršku lokalne zajednice problemima mladih.

Strategija predviđa bolju saradnju škole i roditelja, kao i podršku centara za socijalni rad, policije i drugih ustanova lokalne zajednice školama u situacijama kada problem prevaziđe njene mogućnosti, kazala je ona.

Prema rečima Radovanovića, problemu nasilja doprinose pojave zlostaljanja dece, prisustvo poremećaja ponašanja, maloletničke bande, neadekvatno ponašanje nastavnika, šovnističke i nacionalnističke organizacije, kao i prisustvo šunda u kulturnom okruženju, ali i inertnost države u prevenciji nasiliničkog ponašanja.

Kriminološka istraživanja pokazuju da su nasilju posebno izloženi Romi, mladi homoseksualne orijentacije i pripadnici manjinskih verskih zajednica, kazao je Radovanović.