Rehabilitovan trgovac Vlada Mitić

U nedavnoj odluci Okružnog suda stoji da su, osim nekadašnje presude, ništavne i sve pravne posledice o konfiskaciji imovine. Praunuka Vlade Mitića, Marija Nikolić, očekuje da se posle odluke o rehabilitaciji, porodici vrati imovina koja je oduzeta.

Pre više od pola veka Vlada Mitić, odlukom posleratnih vlasti, osuđen je na četvorogodišnji gubitak nacionalne časti i godinu dana lakšeg prinudnog rada. Ostao je bez prava glasa, tačkica za hranu, a i morao je da čisti lišće ispred zgrade Skupštine.

Osim vile na Senjaku, oduzeta mu je celokupna imovina, nekoliko kuća, stanova, plac na Slaviji.

Okružni sud u Beogradu ovih dana utvrdio je da su Mitić i njegov najstarji sin bili žrtve progona i nasilja iz ideološko - političkih razloga.

"Posle 64 godine mi smo to dočekali veoma srećni i radosni. Ne možete da zamislite koliko znači za celu porodicu, pogotovo što je u presudi kao optužnici stajala saradnja sa okupatorom, a svi doboro znamo iz filmova šta je značila saradnja s Nemcima u to vreme“, kaže Marija Nikolić.

“Znači, četiri generacije su odrasle s tom teškom presudom i danas kada je došla pravda i ta presuda je ukinuta mi smo jako srećni", kaže praunuka Vlade Mitića.

Mitićevo ime prepoznatljivo je po robnoj kući u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, u kojoj je samo iznajmljivao male radnje koje je kasnije spajao, planirajući da na Slaviji izgradi svoju robnu kuću, najveću na Balkanu.

Spremio je novac, kupio plac ali ga je u tome omeo rat. To zemljište danas pripada gradu. Kako u najnovijoj odluci Okružnog suda stoji da su, osim nekadašnje presude, ništave i sve pravne posledice o konfiskaciji imovine, Mitićeva naslednica ne vidi zašto bi imovina njene porodice i dalje pripadala državi.

"Svako ko pročita ove dve presude i ovu odluku logični sled događaja je da imovinu vrate, ali to ne znači za našu državu. Nama su rekli sačekajte Zakon o denacionalizaciji, a to se i dalje čeka“, podseća Nikolićeva.

"Ja sam pokušala tužbom da sprečim prodaju placa na Slaviji, kada su više puta pokušavali da ga prodaju i dobila sam odgovor kako nemam prava na tu imovinu jer je to gradsko građevnisko zemljiste i državna imovina. Čak je presuda stigla u roku od mesec dana, a na ovu drugo o rehablitaciji smo čekali četiri godine bez ikakve potrebe", navodi ona.

U Mreži za restituciju objašnjavaju da naslednici još ne mogu da očekuju povraćaj imovine i nadoknadu štete jer je jednom odredbom Zakonom o rehabilitaciji iz 2006. predviđeno da se ta pitanja regulišu posebnim zakonom.

"Nažalost odredba ostaje na snazi tako da oni koji potražuju imovinu i koji imaju pravosnažna rešenja o rehabitiaciji trebalo bi da preduzmu određenje korake, pre svega da se ta odluka zabeleži u javnim knjigama kako se njihova imovina ne bi nepotrebno opteretila ili otuđila“, poručuje Mile Antić iz Mreže za restituciju.

“Ali sam skeptičan i dalje da su u mogućnosti da dođu do faktičkog povraćaja imovine sve dok se to ne reguliše posebnim zakonom", ocenjuje on.

Naslednici rehablitovanih, zahvaljujući Zakonu o građevinskom zemljištu koji bi se uskoro mogao naći pred poslanicima, mogli bi da ostvare svoja prava bar na građevinsko zemljiše, kažu u Mreži za restituciju, dok bi za povratak nekretnina morali da sačekaju opšti Zakon o denacionalizaciji.