Milutinović slobodan, ostali krivi

Hag -- Milan Milutinović oslobođen, a Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Dragoljub Ojdanić, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić osuđeni su u Hagu za zločine na Kosovu.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Šainović, Pavković i Lukić su proglašeni krivima za planiranje zločina nad Alabncima na Kosovu i osuđeni su na 22 godine zatvora. Ojdanić i Lazarević krivi su za dve tačke optužnice, nisu krivi za ostale tri tačke i osuđeni su kao pomagači na po 15 godina zatvora. Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen je optužbi i biće pušten na slobodu.

Sudije su ustanovile da su Šainović, Pavković i Lukić, zajedno sa Slobodanom Miloševićem, bili učesnici "zajedničkog zločinačkog poduhvata", čiji je cilj bio proterivanje Albanaca sa Kosova.

Sudsko veće nije našlo nijedan dokaz da je Milutinović, iako predsednik Srbije, imao kontrolu nad vojskom ili policijom. Milutinović nije bio ni među ključnim ljudima Socijalističke partije Srbije, rekao je sudija Ijan Bonomi.

Sudije su ocenile da ni generali Ojdanić i Lazarević nisu delili nameru ostalih optuženih da se Albanci trajno proteraju sa Kosova. Međutim, obojica su komandovala vojskom, bili su upoznati sa događajima i, kako su sudije ustanovile, nisu učinili ništa da spreče zločine za koje su znali.

U slučaju Šainovića, Pavkovića i Lukića, sud je prihvatio tezu tužilaštva o zajedničkom zločinačkom poduhvatu i presudio da su trojica delila i nameru i učestvovala u kreiranju plana da se proteraju kosovski Albanci.

Što se tiče Nikole Šainovića, sudsko veće smatra da je on bio jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, te da nije iskoristio svoj veliki uticaj u vlasti da spreči zločine koji su se dogodili na Kosovu.

Kao čelnik "zajedničke komande" VJ i MUP Srbije na Kosovu, Šainović je vojnim i policijskim snagama "izdavao uputstva" za delovanje, naglasio je sudija Bonomi.

"On je bio moćan zvaničnik u vlasti SRJ, koji ne samo da je prenosio informacije Miloševiću, kao i Miloševićeve instrukcije drugima na Kosovu, već je, takođe, imao znatan uticaj na događaje u pokrajini i bio ovlašćen da donosi odluke", zaključeno je u sažetku presude.

Sudija Bonomi je naveo da je Dragoljub Ojdanić znao da se događaju zločini, ali da je, uprkos svojim saznanjima, nastavio da komanduje vojnim operacijama.

Što se tiče Nebojše Pavkovića, sud je zaključio da je Nebojša Pavković učestvovao u naoružavanju nealbanskog stanovništva tokom 1998. godine, kao i razoružavanju Albanaca. Pavković je, budući da je tokom sukoba boravio na Kosovu, imao neposredna saznanja o zločinima koji su se događali, a da je u svojim izveštajima nekada umanjivao značaj tih zločina, zaključuje sud.

Dokazi pokazuju da je Vladimir Lazarević imao značajnu ulogu u planiranju i izvođenju operacija na Kosovu, saopštilo je Veće. Lazarević je imao saznanja o zločinima, smatra sud.

Sreten Lukić je u svojstvu načelnika štaba MUP-a imao značajnu ulogu, bio je redovno prisutan na sastancima, a raspolagao je detaljnim informacijama o događajima na Kosovu. Međutim, veće nije uvereno da je Lukić učestvovao u planiranju zločina.

Zanimljivo je da je za Sretena Lukića ustanovljeno da nije odgovoran za prebacivanje leševa kosovskih Albanaca u Srbiju.

Haški tribunal saopštio je presudu nekadašnjem državnom vrhu Srbije i Jugoslavije, optuženom za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine. Reakcije na presudu možete čitati u posebnoj vesti.

Optužnica je teretila bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića i generale Dragoljuba Ojdanića, Nebojšu Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999.

Sudsko veće Haškog tribunala u presudi bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i saoptuženima ustanovilo je da su snage Srbije i SRJ 1999. proterivale hiljade Albanaca sa Kosova raširenom i organizovanom kampanjom terora, uključujući masovna ubistva, saopštio je predsedavajući sudija Ijan Bonomi.

Kako je rekao sudija Bonomi, presudom je zaključeno da su snage VJ i MUP počinile deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, progon kosovskih Albanaca, što je navedeno i u optužnici.

Sudije su u presudi konstatovale da masovno raseljavanje Albanaca sa Kosova nije bilo uzrokovano NATO bombardovanjem, niti sukobom Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije sa OVK, što je tvrdila odbrana optuženih.

Veće je kao dokazano prihvatilo da su VJ i MUP Srbije u 13 opština širom Kosova, posle početka NATO bombardovanja 24. marta 1999, napadale naselja sa albanskim stanovništvom, maltretirale, pljačkale i ubijale civile, naređujući im da idu u Albaniju ili Crnu Goru, i paleći njihove kuće i uništavajući njhovu imovinu.

"Sudsko veće je ustanovilo da su snage VJ i MUP-a namerno proterivale albansko stanovništvo naređujući mu da ode ili stvarajući atmosferu terora kako bi ga naterali da ode", naznačio je sudija Bonomi.

Prema njegovim rečima, presudom je kao dokazano ustanovljeno i da su srpske snage krajem marta 1999. počinile masovna ubistva stotina Albanaca, uključujući žene i decu, u Đakovici, Celinama, Beloj Crkvi, Maloj Kruši i Suvoj Reci.

Tela nekih od ubijenih kasnije su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici (kod Beograda), naveo je sudija Bonomi.

Tužilaštvo tek treba da razmatra žalbe

Porptarolka Haškog tužilaštva Olga Kavran izjavila je da se još uvek ne zna da li će Tužilaštvo uložiti žalbu na oslobađajuću presudu bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću.

"Budući da je presuda tek izrečena, ne mogu da vam kažem ništa vezano za žalbu, dok pravni tim Tužilaštva ne bude imao prilike da prouči presudu", rekla je Kavranova. Tužilaštvo je za sve optužene tražilo osuđujuću presudu.

Ona je rekla da se iz sažetka presude, koja je danas pročitana u sudnici, vidi da je Pretresno veće na osnovu predočenih dokaza utvrdilo da su snage Srbije i tadašnje SRJ "provele rasprostranjenu kampanju nasilja usmerenu protiv civilnog stanovništva, kosovskih Albanaca, tokom NATO intervencije, i da NATO bombardovanje nije razlog za masovno iseljenje kosovskih Albanaca sa Kosova".

Kavranova je kazala da je Pretresno veće utvrdilo da je "kampanja nasilja vođena organizovano" i da su tim povodom "korišćeni značajni resursi države, da su snage SRJ i Srbije namerno proterale kosovske Albance iz njihovih kuća, tako što su im naredili da ih napuste, ili tako što su kreirale atmosferu terora kako bi ih primorali na odlazak".

"Takvo delovanje snaga Srbije i SRJ, tokom kampanje nasilja, dovelo je do odlaska najmanje 700.000 kosovskih Albanaca sa Kosova, u kratkom periodu od kraja marta do početka juna 1999. godine", navela je portparolka Tužilaštva.

Ona je kazala da je svrha kampanje nasilja bila da se promeni etnička slika Kosova, kako bi se osigurala kontrola Srbije i tadašnje SRJ nad tom pokrajinom.

Branioci o presudi

Branilac nekadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, advokat Boban Zečević, izjavio je da je zadovoljan presudom Haškog tribunala kojom je njegov branjenik oslobođen optužbi.

Branilac bivšeg načelnika Generalštaba VJ generala Dragoljuba Ojdanića, advokat Tomislav Višnjić rekao je da u nije u potpunosti nezadovoljan izrekom presude, pošto je njegov branjenik oslobođen većeg dela optužbi, ali da je kazna isuviše visoka.

Pravni zastupnik generala u penziji Vladimira Lazarevića rekao je povodom presude da je Haški tribunal "jos jedanput dokazao da se radi o potpuno političkom sudu" i da će se odbrana žaliti.

"Smatram da su kazne prevelike s obzirom na sve ono sto je odbrana pružila," rekao je advokat Milan Petrović u Hagu posle izricanja presude.

Prva presuda za zločine na Kosovu

Podsetimo, ovo je prva haška presuda za zločine koje su na Kosovu počinile snage Srbije i bivše SRJ, a takođe, ovo je prva presuda veća kojim presedava Škot Ijan Bonomi, koji je u široj javnosti poznat po tome što je 2004. na suđenju Slobodanu Miloševiću zamenio preminulog sudiju Ričarda Meja.

To veće je od jula 2006. do kraja avgusta 2008. saslušalo ukupno 113 svedoka Tužilaštva, mahom direktnih svedoka ili žrtava zločina počinjenih nad Albancima na Kosovu tokom 1999. godine, sa ciljem trajne promene etničke strukture u pokrajini.

Među njima je bilo i mnogo onih koji su već svedočili na procesu Miloševiću, ali i zapadnih diplomata, pregovarača, generala NATO, kao i nekoliko tzv. insajdera, koji su – prema namerama tužilaštva - pozvani da potvrde navode o direktnoj umešanosti optuženih u masovne zločine, u kojima je ubijeno na hiljade, a proterano na stotine hiljada Albanaca.

Neki od najpoznatijih svedoka koji su dali iskaz na suđenju Miloševiću, poput Pedija Ešdauna i Veslija Klarka, nisu bili pozvani da svedoče na suđenju “Kosovskoj šestorki”.

Odbrana je izvela 118 svedoka, među njima brojne kolege i saradnike optuženih koji su pobijali navode iz optužnice, poput bivšeg premijera Zorana Živkovića, šefa kancelarije za odnose sa medijima Vlade Srbije Milivoja Mihajlovića, generala Branka Krge, Ratka Markovića, Momira Bulatovića i drugih.

U završnim rečima, branioci su tražili oslobađajuće presude, a tužioci za svakog optuženog od 20 godina do doživotnog zatvora.

Epilog događaja na Kosovu, za koje se terete šestorica, jeste jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, koju je do dana izricanja presude priznalo 55 zemalja.

To uključuje i većinu članica NATO-a, koji je učestvovao u kosovskom sukobu, a čiji se vojnici i danas nalaze u sastavu KFOR-a.

Pitanjem legalnosti otcepljenja Kosova bavi se Međunarodni sud pravde, a očekuje se da će nalazi iz današnje haške presude biti korišćeni kao argument u toj raspravi.

Ratni zločini

Mali broj osuđenih

Beograd -- I pored deklarativnog zalaganja za suočavanje sa prošlošću, u Srbiji je veoma mali broj pravosnažno optuženih za ratne zločine, kažu stručnjaci.

Ratni zločini petak 27.02. 17:50 Komentara: 3
strana 1 od 43 idi na stranu