Manje novca za stambene kredite

Beograd -- Zbog svetske ekonomske krize, Vlada Srbije će ove godine izdvojiti manje novca za subvencionisanje stambenih kredita nego što je to bio slučaj do sada.

Izvor: B92
Podeli

Naime, Vlada bi na sednici u petak trebalo da usvoji program Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i taj program će biti restriktivniji, potvrdio je za B92 državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

Pet odsto učešća, 20 odsto subvencija države i ostatak novca u vidu bankarske pozajmice, to je formula pomoću koje je veliki broj građana dolazio do stana u poslednje četiri godine.

Dosadašnji model države za subvencionisanje stambenih kredita primenjivaće se i u 2009, ali uz određena ograničenja, kaže državni sekretar Ilić.

"Što se tiče samih uslova, mogu da kažem da su oni pooštreni, u smislu da treba da budu usmereni prema onima koji su socijalno najugroženiji i to se definiše kroz iznos koji će biti odobravan, a to je 40.000 evra, i kroz kvadraturu stana koju je moguće kupiti, a to je 50 kvadrata", kaže on.

U ovoj godini će biti smanjen i iznos za stambene subvencije. Država će prvo uplatiti novac za subvencionisane kredite građanima koji su ugovor potpisali do kraja prošle godine.

Tek potom će usvojiti redovni program za 2009, a u kasi ima svega 500 miliona dinara za tu svrhu.

"Imajući u vidu da je preostao iznos od 180 miliona dinara za građane sa kojima su zaključeni ugovori o subvencionisanju stambenih kredita do 31.12.2008. godine i prema kojima se ta obaveza mora ispuniti, može se zaključiti da nije mnogo novca ostalo u ovoj godini za subvencionisanje stambenih kredita", kazao je Ilić.

Kamata koju banke smeju da zaračunaju za svojih 75 odsto pozajmice biće kao i do sada - šestomesečni Euribor - plus maksimalno 3,9 odsto, što je povećanje za 0,3 procentna poena. Ipak, urednik sajta "Kamatica" Dušan Uzelac veruje da će krediti biti jeftiniji nego prošle godine.

"Iako su podigli za 0,3 odsto maksimalnu maržu koju će banke moći da pripišu stambenim kreditima uz subvenciju države, krajnja kamata za stambene kredite će biti niža jer je došlo do ozbiljnog smanjenja Euribora, koji je samo krajem prošle godine bio na nivou od 5 odsto, a na današnji dan je 2 odsto", objašnjava Uzelac.

Uzelac ocenjuje da se neće mnogo osetiti drastično smanjenje iznosa koji država izdvaja za subvencije jer je od oktobra prošle godine tražnja za stanovima drastično opala.

"Moguće povećanje kamata"

Mere Narodne banke Srbije, po kojima će banke moći da odobravaju kredite bez učešća i depozita, u narednom periodu bi mogle da dovedu i do povećanja kamata na kredite, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić.

“To može u izvesnoj meri da ugrozi sigurnost. Dakle, ako se građani sad malo lakše odlučuju da uzimanje kredita, ako nemaju to učešće od 30 procenata, a sistem obezbeđenje nije tako čvrst kao kod stambenih kredita, onda postoji mogućnost da to bude malo rizičniji plasman, i u tom smislu možda bi banke mogle da se malo dodatno obezbede”, kaže on.

“Ali konkurencija koja postoji među bankama je takva, da sumnjam da će se banke odlučivati na neke značajnije promene kamatnih stopa”, ocenjuje Dugalić.

A, kako je saopštilo Udruženje banaka, krediti građanima i privredi u januaru bili su za tri i po odsto viši nego u decembru prošle godine.

Građani su najviše kredita uzimali za kupovinu i preuređenje stanova, a u decembru se uzimalo i više gotovinskih kredita.

Dugalić je istakao da građani, preduzeća i preduzetnici i dalje uredno otplaćuju svoje pozajmice. Dugalić je ponovio i da banke imaju dovoljno sredstava da mogu da plaćaju sve svoje obaveze i odgovaraju na zahteve klijenata.

Iako su se u medijama mogle čuti izjave da banke iznose novac iz Srbije, Dugalić to negira. On tvrdi da je tržište Srbije najisplativije, i po pitanju kamata i investicija.

A kakvo je interesovanje za stanove u novom kompleksu u Beogradu čitajte u našoj rubrici Biz.

Ekonomija

strana 1 od 108 idi na stranu