Poljoprivrednici nemaju za đubrivo

Beograd -- Zbog sve lošijeg materijalnog stanja poljoprivrednika, većina njih ovog proleća neće koristiti dovoljne količine azotnih đubriva.

Izvor: B92
Podeli

Stručnjaci i poljoprivrednici upozoravaju da bi posledica toga mogao biti pad celokupne poljoprivredne proizvodnje u ovoj, ionako kriznoj godini. Resorno ministarstvo, koje još nije isplatilo subvencije od prošle godine, očekuje da će situaciju donekle popraviti regres od 12 hiljada dinara po hektaru za ovu godinu.

Širom Srbije po poljoprivrednim apotekama zemljoradnici pred prolećnu prihranu pšenice azotnim đubrivima više gledaju i pitaju, a manje kupuju.

I ako je cena čak i niža nego prošle godine, u ovo doba seljaci zbog niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda jednostavno nemaju para za ulaganja u proizvodnju.

“U poslednje vreme za bacanje i sve to, para sve manje i manje. Biće minimalno bacanje đubriva i to znači manji broj ljudi će moći da kupi to đubrivo”, kaže poljoprivrednik Nebojša Božinović.

Da prodaja đubriva ide slabije nego prethodnih godina primetili su i prodavci.

“Pala je kupovna moć u odnosu na prethodnu godinu. Cena azota je snižena u odnosu na prošlu godinu, ali opet nema interesovanja dovoljnog u odnosu na površinu zemljišta. Pa, nekih možda 20-30 procenata u odnosu na potražnju pre par godina”, primećuje prodavac Radiša Srećković.

Ministarstvo poljoprivrede još uvek nije isplatilo subvencije od 10.000 po hektaru za prošlu godinu.

Ove godine je najavilo da će subvencije biti 12.000 i da će u taj iznos ući regres za mineralna đubriva, ali dobiće ga samo poljoprivrednici koji uplaćuju poljoprivredno penzijsko osiguranje, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

“Regresiranje mineralnog đubriva biće primenjeno kroz ovu meru direktnog plaćanja po jedinici površine, odnosno snošenja dela troškova ukupne količine đubriva potrebnog poljoprivrednicima kroz regres ili regresiranje inputa, od kojih se deo od ovih 20.000 dinara za 2009. godinu po jedinici površine obračunava za mineralno đubrivo. I to je glavna forma državne podrške poljoprivrednicima”, objašnjava pomoćnik ministra Miloš Milovanović.

U Srbiji se od devedestih ne poštuju norme đubrenja zemljišta. Između ostalog, zbog toga domaća poljoprivreda ne može da ostvari ni prosečne prinose u ratarstvu koje je imala krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Još jedna istinita, ali neverovatna činjenica je da su poljoprivrednici toliko siromašni da nemaju dovoljno novca za repromaterijal iako je poljoprivreda jedina ostvarila spoljnotrgovinski suficit prošle godine.

Ekonomija

strana 1 od 108 idi na stranu