Počinje primena SSP-a

Efekat primene tog dokumenta biće jeftinija roba iz 27 zemalja članica Unije. Tako bi od danas carine na automobile trebalo da budu niže za 50 odsto. Istovremeno, usled povećanja akciza, poskupljuju gorivo, cigarete i pivo.

Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma predviđa postepeno smanjenje, a zatim i ukidanje carinskih stopa na uvoz proizvoda iz Evropske unije. Sporazum predviđa u prvoj godini primene manje carinske stope za pet do 20 odsto od dosadašnjih carina, pri čemu će carine na sirovine i repromaterijale biti niže za 70 odsto onih iz 2008. godine.

Kao jedan od ključnih pozitivnih efekata, predstavnici Vlade ističu duplo niže carine na uvoz automobila. Premijer Mirko Cvetković je ponovio da će krajnji efekat biti niže cene evropskih proizvoda.

“Desiće se, u skladu sa sporazumom koji predviđa sukcesivno smanjenje carinskih stopa za uvoz proizvoda iz Evropske unije, da će se primeniti prva tranša smanjenja za razne proizvode, postoji čitava lista tih proizvoda”, kazao je Cvetković.

“U finalu, to će dovesti do toga da će građani, a isto tako i privreda, manje izdvajati sredstava, biće im jeftinija određena roba, odnosno proizvodni inputi koji se nabavljaju iz Evropske unije”, rekao je on.

U ovoj godini biće ukinute carine na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, ali će na neke proizvode ostati i posle 2015. godine. Carine na industrijske proizvode biće potpuno ukinute posle šest godina.

Primena Sporazuma znači i manje prihoda u budžetu od carina, pa je Vlada, da bi popunila prazninu, pribegla povećanju akciza.

Tako je zbog povećanja akciza, motorni benzin od danas skuplji u proseku za oko šest dinara po litru, a dizel goriva za skoro sedam dinara.

Akcize za sve vrste cigareta uvećane su za dva dinara, ali će uslediti povećanje za dodatnih dva odsto na postojeću cenu.

Akcize na pivo su veće za dinar i po po litru, a na kafu za 10 odsto od postojeće cene.

"Građani će imati samo korist"

Iz Vladine kancelarije za pridruživanje kažu da su primenom sporazuma na dobitku pre svega građani, koji će od njegove primeni imati najviše koristi.

Istovremeno, iz stranke bivšeg premijera Vojislava Koštunice optužuju Vladu da vodi štetočinsku ekonomsku politiku.

Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma predviđa postepeno smanjenje, a zatim i ukidanje carinskih stopa na uvoz proizvoda iz Evropske unije.

U prvoj godini, carinske stope biće manje za pet do 20 odsto od dosadašnjih, carine na sirovine i repromaterijale biće niže za 70 odsto, a duplo niže carine biće na uvoz automobila.

Direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević kaže za B92 da Srbija primenom Trgovinskog sporazuma postepeno otvara tržište za proizvode iz Unije, uspostavljanjem zone slobodne trgovine u periodu od šest godina.

“Na kraju perioda od šest godina, naše tržište će u najvećoj meri biti otvoreno za proizvode koji dolaze iz Evropske unije, kao što je tržište Evropske unije od jeseni 2000. godine već jednostrano bilo otvoreno, davanjem autonomnih trgovinskih mera za proizvode iz Srbije i osam drugih zemalja regiona”, rekla je Delevićeva.

“Ono što primena sporazuma donosi jeste da građani Srbije, kao potrošači, mogu birati robu prema kvalitetu i ceni, dok će proizvođači biti u prilici da imaju jeftinije sirovine i repromaterijale i biće pod pritiskom konkurencije iz Evropske unije da postanu efikasniji”, objasnila je ona. Istovremeno, iz stranke bivšeg premijera Vojislava Koštunice optužuju Vladu da vodi štetočinsku ekonomsku politiku, rukovođena, kako tvrdi DSS, beskonačnim dodvoravanjem političarima iz Evropske unije.

Direktorka Vladine kancelarije Milica Delević odbacuje takve kritike i podseća da je današnja primena sporazuma deo platforme koja je najpre dogovorena 2005. godine, upravo u vreme Koštuničine Vlade.

“Ponavljam da je ovo mera koja, u stvari, uspostavlja ravnotežu u odnosu na zemlje EU koje su prema nama već jednostrano otvorene skoro 10 godina, upravo u očekivanju da ćemo mi potpisati taj sporazum i početi da činimo ovu liberalizaciju simetričnom, otvaranjem našeg tržišta”, rekla je ona.

“To je ispregovarano na osnovu platformi koje su potvrđene najpre u jesen 2005, a potom na leto 2007. godine, i u tom smislu bilo je predmet političke saglasnosti”, zaključuje Delevićeva.

Hoće li zaista biti pojeftinjenja?

Urednik svih izdanja Ekonomist medija grupe Milan Ćulibrk, međutim, nije uveren da će krajnji ishod primene Sporazuma biti pojeftinjenje proizvoda, osim u slučaju automobila.

"Poznajući domaće uvoznike, oni svaku priliku koriste da povećaju svoju zaradu, ne vodeći računa o tome da smanje cene za isti procenat za koji će biti smanjena carinska stopa. Verovatno će kao obrazloženje navesti strah od daljeg rasta kursa. Ne verujem da će cene baš toliko pasti kao što je bilo očekivano, osim možda kod automobila, koji su inače suočeni sa problemom plasmana, tako da će tu sigurno doći do pojeftinjenja“, kaže on za B92.

S druge strane, kada je reč o vladinoj odluci da poveća akcize na gorivo, cigarete, pivo i kafu, to će se direktno odraziti na poskupljenja.

"Pošto nisam siguran da će doći ni do pojeftinjenja, pogotovo ne u nekoj većoj meri, uvoznih proizvoda, tako da kada se sve sabere i oduzme, ne bi me iznenadilo da ukupni efekat na kraju bude čak da standard stanovnika bude manji nego inače“, smatra Ćulibrk. On navodi da bi trebalo povećati konkurenciju na tržištu jer bi to sigurno zazvalo pojeftinjenja, ali i podseća da je trgovina u Srbiji u velikoj meri monopolizovana.

Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom doneće niže cene proizvoda koji u Srbiju dolaze iz zemalja članica Unije, rekao je profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

On je, gostujući u vestima B92, ocenio da će se pravi efekti osetiti tek kada sporazum bude primenjen obostrano.

Neki ekonomisti, međutim, smatraju da su projekcije u budžetu nerealne i optimističke kao i da budžet za 2009. godinu neće moći da bude realiziovan kako je predviđeno. Jedan od njih je i Jurij Bajec.

"Budžet za 2009. godinu, koji mislim da je nategnuto napravljen i sigurno je da neće moći da se održi u 2009. godini, po mom mišljenju, na način kako je definisan. On jednostavno i na prihodnoj i na rashodnoj strani nema veliku manevarsku mogućnost. Na žalost, ne mogu se više smanjiti porezi i doprinosi, ono što privrednike najviše interesuje", smatra Bajec.

"S druge strane, nažalost, ne može se ni puno učiniti na povećavanju javnih rashoda na realnim osnovama jer je to jednostavno rashodna strana i već je skraćena koliko je moglo", kaže on.

Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da Vlada nije radila nove kalkulacije u vezi sa budžetskim gubicima koji će nastati zbog primene trgovinskog sporazuma, kao i da najnovija kretanja pokazuju da se uvoz usporava.