Obnova pregovora o gasu 8. januara

"Razgovarao sam s (izvršnim direktorom "Gasproma" Aleksejom) Milerom i 8. januara letim u Moskvu da nastavim pregovore", rekao je predsednik uprave "Naftogaza" Oleg Dubina.

Ruski "Gasprom" je spreman da u svakom trenutku pregovara sa "Naftogasom", saopštio je danas portparol "Gasproma" Sergej Kuprijanov i dodao da je rukovodstvo te kompanije iznenađeno namerom Kijeva da se razgovori nastave tek 8. januara.

"Iznenađeni smo zbog njihove namere da nastave pregovore tek 8. januara. Situacija je suviše teška da bismo čekali još dva dana", naglasio je Kuprijanov.

"Pošto nema ugovora o isporuci prirodnog gasa klijentima u Ukrajini, od početka godine, gas poslat evropskim korisnicima Ukrajina je uzimala ilegalno. 'Gasprom' je prekinuo snabdevanje preko Ukrajine, kako bi sprečio nelegalne akcije ukrajinskog 'Naftogasa'. Takođe, preduzimamo dodatne korake da bismo ispunili zahteve naših evropskih kupaca - dodatna količina gasa se isporučuje putevima koji zaobilaze Ukrajinu, preko Belorusije i 'Plavog toka' i koristimo rezerve iz podzemnih skladišta u Evropi", rekao je Kuprijanov.

On je dodao i da je Ukrajina isključivi krivac za trenutnu situaciju, kao i da je "Gasprom" uvek bio i da će i biti, pouzdan snabdevač.

Predsednik uprave "Naftogasa" Oleg Dubina rekao je ranije danas da će se pregovori sa "Gaspromom" o uslovima isporuka i taksi za tranzit prirodnog gasa iz Rusije u Ukrajinu u 2009. godini, nastaviti prekosutra, u Moskvi.

U međuvremenu, mađarski premijer Ferenc Đurčanj, naveo je u pismu premijerima Rusije, Ukrajine i Češke, Vladimiru Putinu, Juliji Timošenko i Mireku Topolaneku, da njegova vlada ne može da prihvati situaciju u kojoj evropski korisnici moraju da snose posledice rusko-ukrajinskog spora zbog gasa.

"Sukob je prerastao obično trgovinsko pitanje i postao stvar saradnje između Rusije, Ukrajine i Evrope", kazao je Đurčanj agenciji MTI.

On je dodao da je od Topolaneka zatražio da napusti uzdržanu ulogu u sporu i pozvao Rusiju i Ukrajinu da okončaju sukob ili da ga bar rešavaju nezavisno od svojih obaveza prema Evropi.

Ministar spoljnih poslova Bugarske Ivailo Kalfin, takođe, u telefonskom razgovoru sa češkim kolegom Karelom Švarcenbergom, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog obustave isporuke ruskog gasa kroz Ukrajinu.

Drastično opale isporuke gasa

Isporuke ruskog gasa mnogim državama srednje i istočne Evrope, kao i Grčkoj i Turskoj, a koje se obavljaju preko Ukrajine, drastično smanjene ili obustavljene

Češka je, kao predsedavajuća EU, zatražila da se odmah obnove isporuke ruskog gasa u Evropu, a od Rusije i Ukrajine zahteva da hitno obnove svoje pregovore.

"Češko predsedavanje EU i Evropska komisija zahtevaju da se isporuke gasa u EU obnove odmah, a da Rusija i Ukrajina odmah obnove i pregovore, kako bi konačno rešile svoj trgovinski spor", izjavio je češki vicepremijer Aleksandar Vondra.

Češka je u zajedničkom saopštenju sa Evropskom komisijom kritikovala ponašanje Moskve i Kijeva.

"Bez ikakvog upozorenja i suprotno uveravanjima koja su, sa najviših mesta u Rusiji i Ukrajini, data Evropskoj uniji, snabdevanje gasom nekih članica je znatno smanjeno. Ta situacija je neprihvatljiva", preneo je portparol Evropske komisije, Johanes Lajtenberger. Rusija je jutros potpuno obustavila isporuke gasa Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj i Makedoniji, preko Ukrajine, saopštilo je bugarsko ministarstvo ekonomije.

"Isporuke Bugarskoj, kao i tranzit ka Turskoj, Grčkoj i Makedoniji, suspendovani su", navedeno je u saopštenju Ministarstva, preneo je Rojters.

Rumunska kompanija "Transgas" jutros je saopštila da su isporuke ruskog gasa u Rumuniju smanjene oko 75 odsto u odnosu na ugovoreni nivo.

"Uvoz ruskog gasa sada je smanjen oko 75 procenata", precizirao je direktor "Transgasa" Joan Rusu, preneo je Rojters.

Obim ruskog prirodnog gasa koji se preko mađarskih cevovoda doprema do kupaca u Austriji takođe je opao, pošto je Ukrajina smanjila isporuke tog energenta za Slovačku i zapadnu Evropu, prenela je agencija MTI, pozivajući se na izjavu izvršnog direktora energetske kompanije "Foldgasalito" Janoša Žuge.

Mađarska agencija prenosi i izjavu predstavnika kompanije "Naftogas Ukrajine", koji je saopštio da su isporuke ruskog gasa za evropske kupce smanjene za oko dve trećine u odnosu na normalan nivo.

Predstavnik za odnose sa javnošću "Naftogasa" Valentin Zemlijanski izjavio je agenciji AP da je ruska kompanija "Gasprom" danas otpremila kupcima u Evropi svega 92 miliona kubika gasa, što je drastično smanjenje u odnosu na jučerašnjih 221 milion kubika i oko 300 miliona kubnih metara, koliko je transportovano u nedelju.

Količina ruskog gasa koji u Nemačku stiže preko Ukrajine je smanjena, saopštili su predstavnici kompanije "Vingas".

Navedeno je, međutim, da ono neće imati uticaj na snabdevanje korisnika u Nemačkoj, jer većina gasa koji Nemačka uvozi iz Rusije dolazi severnim tokom, preko Belorusije i Poljske.

Gasni spor između Moskve i Kijeva je do kraja zaoštren pošto je Ukrajina odbila da plati zaostali dug za gas dobijen u prošloj godini, od približno 600 miliona dolara, ali i da potpiše ugovor o isporuci tog energenta za 2009.

EU: Hitne mere moguće, ali za sad bez problema

Evropska unija može preduzeti vanredne mere za snabdevanje gasom građana i industrije u zemljama članicama koje bi zapale u teškoće, ali zasad takve neposredne opasnosti nema iako je prošle noći došlo do "dramatičnih promena", saopštila je Evropska komisija u Briselu.

Na temelju direktive EU iz 2004. o bezbednosti u snabdevanju prirodnim gasom može biti pružena pomoć onim članicama EU koje bi zapale u teškoće oko snabdevanja ovim energentom.

U tom cilju će se u petak sastati EU Grupa za usklađeno snabdevanje gasom, koja bi mogla staviti na snagu mehanizam solidarnosti s partnerima u evropskoj dvadesetsedmorici koji samo nacionalnim merama ne bi bili u stanju da se izbore s nevoljama u snabadevanju gasom.

Na ovaj sastanak su pozvani i predstavnici ruske kompanije Gasprom i ukrajinske kompanije Naftogas, rekao je zvaničnik u Briselu.

"Zasad Evropska komisija ne vidi neposrednu potrebu za takvim merama. Ali se situacija pomno prati zbog dramatičnih promena prošle noći", kad je ruska strana prekinula dobrim delom isporuke gasa ka Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, kao i Turskoj, Hrvatskoj i Makedoniji.

Zamoljen da se osvrne na činjenicu da Makedonija ima rezerve gasa za samo dva dana potrošnje, a da je u sličnoj situaciji i Bugarska, gde se razmišlja i o ponovnom aktiviranju "opasne" zatvorene nuklearke Kozloduj, glasnogovornik Evropske komisije je odgovorio da su pedsedništvo EU i Evropska komisija "na najvišem nivou" ojačali kontakte s ruskom i ukrajinskom stranom.

Cilj tih kontakta je da podstaknu Kijev i Moskvu na nastavak pregovora i da se "zajamči da njihov međusobni spor nema posledice po druge" partnere.

Na pitanje ne vidi li Evropska komisija da u rusko-ukrajinskom sporu ima političke dimenzije, jer su umešane i ruske i ukrajinske kompanije i države, predstavnik Komisije je uzvratio da je "pitanje tranzita gasa u Evropsku uniju pitanje Rusije i Ukrajine".

EU traži da se oni dogovore o tome da se nastave isporuke ruskog gasa Evropi, "a kako će to oni postići, to je njihova stvar".

Izvestija: Rusija ide do kraja

Moskovski dnevnik "Izvestija", u elektronskom izdanju, prenosi da je rusku premijer Vladimi Putin dao nalog predsedniku Upravnog odbora "Gasproma" Alekseju Mileru da u gasnom sporu sa Ukrajinom ide do kraja i drastično snizi isporuke prirodnog gasa toj zemlji, ukoliko ona nastavi da nezakonito oduzima ruski gas namenjen evropskim kupcima.

Ukrajina, čijim cevovodima se transportuje oko 80 odsto ruskog gasa namenjenog Evropi (više od sto miliardi kubnih metara godišnje) svakodnevno uvećava krađu tog gasa, tvrdi "Izvestija", a Miler napominje da će se ukrajinski dug, ako se tako nastavi, "u najskorije vreme uvećati na milijarde dolara".

Miler je obećao, kako navodi "Izvestija", da će Rusija pokušati da manjak gasa koji ide u Evropu preko ukrajinske teritorije nadokanadi povećanim isporukama tog energenta kroz cevovode u Belorusiji, Poljskoj i Turskoj.

"Gasprom" je, kako piše "Izvestija", spreman da manjak gasa u Evropi nadoknadi uvećanom isporukom iz podzemnih skladišta koja se nalaze na evropskoj teritoriji, kao i nabavkom goriva na promptnom tržištu tog energenta, ali pod uslovom da sve troškove tih operacija plati Ukrajina.