Oprezno sa petardama

Statistika pokazuje da petarde najčešće upotrebljavaju deca od 12 do 15 godina. Povrede nastaju zbog lošeg, nesavesnog rukovanja, ali i zbog kvaliteta eksplozivnih naprava; zato iz MUP-a apeluju na roditelje da ako već kupuju deci petarde, to čine u prodavnicama koje imaju dozvolu.

"Devetoro Beograđana delimično ili potpuno izgubilo je vid od eksplozije petardi u novogodišnjoj noći."

"Petoro maloletnih Novosađana javilo se sa opekotinama izazvanim petardama."

"U hitnoj hirurškoj službi u Nišu zbrinuto je desetak dečaka kojima su od petardi povređene šake."

To su samo neki od novinskih naslova nakon prošlogodišnjih novogodišnjih slavlja. I pored toga, petarde su aktuelne i ove godine, a zakonska regulativa kojom bi se sprečila njihova upotreba i ovoga puta je izostala, navodi Zoran Hadžić, načelnik uprave za zaštitu i spasavanje u Beogradu.

Sedmogodišnjaku je eksplodirala petarda u desnoj šaci nakon što ju je uzeo misleći da je već eksplodirala. S obzirom da je petarda bila slabije snage, nije došlo do oštećenja krvnih sudova i nerava, navode u Institutu za majku i dete.

Međutim, njegov vršnjak imao je manje sreće. U igri sa petardama dečak iz Leskovca je pre nekoliko godina izgubio čak tri prsta.

Ipak, 90 odsto starijih osnovaca misli da se ne može povrediti bacanjem patardi, rezultat je istraživanja urađenog u okviru akcije "Lepše je bez petardi - slavimo slobodno".

Deca otvaraju petarde, vade barut, posipaju ga po gomilama petardi i sa rukama umazanim od baruta koriste upaljač kako bi ih aktivirali.

Često stavljaju petarde u džep, usta, pa čak i u grudnjake devojčica. U želji da uplaše svoje drugarice, ali i da se dokažu u društvu, neki i ozbiljno nastradaju, priznao nam je jedan dečak.

Povrede prstiju i šake, duboke opekotine koje zahtevaju hirurško lečenje, teže povrede usne duplje, nosa, očiju, kao i povreda glave koje mogu da ugroze život nastaju najčešće nesavesnom upotrebom petardi. Dodatni problem predstavljaju opasne eksplozivne naprave koje deca sama prave. To su razne boce ili stakleni predmeti u koje se ubacuje eksploziv.

Ukoliko su građani ipak uporni da kuše neka pirotehnička sredstva, treba da zaobiđu ulične dilere i da kupuju u prodavnicama koje imaju dozvolu za to.

“Razlika je u tome što je dozvoljena druga klasa da se prodaje. Ovi što prodaju to je četvrta klasa koja nije dozvoljena. Piše na petardama da li je četvrta ili druga klasa”, kaže Ivan Panić, prodavac petardi.

Slovenija, Rumunija i Bugarska nedavno su potpuno zabranile prodaju petardi i tamo pirotehniku mogu da koriste samo profesionalci.

Međutim, u Srbiji, dok god su mušterije spremne da plate 150 do 200 dinara za kutiju petardi, prodavci ne pitaju za godine, navodi Zoran Hadžić, načelnik uprave za zaštitu i spasavanje u Beogradu.

Iako policija godišnje zapleni više miliona petardi, tek bi adekvatna zakonska regulativa rešila ovaj problem, kaže Hadžić.

Problem je i to što se nelagalno uvoze petarde kojima je istekao rok kao i one čija je upotreba u većini zemalja zabranjena, navodi Hadžić.

U Srbiji se primenjuje Zakon o prometu eksplozivnih materijala iz 1985. godine, a kazne se kreću od novčanih do zatvora u trajanju od 60 dana.

Deca mlađa od 14 godina ne smeju da koriste pirotehniku bez prisustva roditelja ili staratelja, koji će biti kažnjeni novčano ili zatvorom do 30 dana ukoliko dozvole da se njihovi najmlađi izlože opasnosti.

Beogradske pijace su međutim pune takve robe, a jedan od prodavaca nam je čak i objasnio koje petarde u bilo kom slučaju, ne treba kupovati. Detonacije se već uveliko čuju, mnogo pre praznika, a na pijacama, ulicama, oko škola, prodavci dobacuju: "Petarde, petarde".