Tadić: Stabilnost, razvoj i štednja

On je naveo da budžet mora da obezbedi i razvoj za ekonomske oblasti koje su uslov za nove investicije, kao što je infrastruktura. Tadić je za Politiku rekao da među partnerima vladajuće koalicije postoji diskusija, ali i saglasnost oko načina na koji se formira budžet.

Prema njegovim rečima, kroz projekciju budžeta i pomoć privredi mora biti obezbeđen maksimum održivih radnih mesta i razvoj ekonomije, kako bi se sprečila recesija, koja bi za Srbiju bila najpogubnija posledica globalne finansijske krize.

On je rekao da privremeno finansiranje nije političko rešenje i da država koja je na sistemu privremenog finansiranja ne šalje dobru poruku potencijalnim investitorima.

Tadić je rekao da je 2009. godina posebno značajna za Srbiju, jer će biti neophodno da se nađu odgovori na svetsku finansijsku krizu, kao i da se smanje troškovi države, pospeši rad u parlamentu i usvoje novi zakoni u skladu sa strategijom priključenja EU.

Kroz projekciju budžeta i pomoć privredi mora biti obezbeđen maksimum održivih radnih mesta i razvoj ekonomije, kako bi se sprečila recesija, smatra predsednik Srbije Boris Tadić.

"Nema sukoba sa G17 plus"

Među partnerima u vladajućoj koaliciji postoji diskusija, ali i saglasnost o načinu na koji se formira budžet, tvrdi Boris Tadić.

Boris Tadiæ, Mlaðan Dinkiæ (FoNet, arhiva)

On je demantovao da postoji spor između Demokratske stranke i G17 plus.

"Imam veoma dobru saradnju sa Mlađanom Dinkićem i izuzetno razumevanje o strateškim ciljevima za državu Srbiju. Oko slučaja direktora javnih preduzeća, podsećam vas da je i Mlađan Dinkić tražio da se tu uvedu mere koje su racionalne i da pomenuti direktori treba da vrate bonuse koje su neopravdano uzeli”, kazao je Tadić.

“Imamo potpunu saglasnost o tome da javna preduzeća koja su od najvećeg državnog interesa ne mogu voditi ljudi koji će imati male plate. Moraju imati plate koje kvalitetom svog rada zavređuju na tržištu radne snage", naveo je on.

Predsednik Srbije zaključuje da ne nema razloga da članovi upravnih odbora u javnim preduzećima imaju velike plate, pogotovu ako su politički imenovani, jer je njihova uloga da kontrolišu menadžment.

Javni sektor bez regresa i toplog obroka

Za zaposlene u javnom sektoru u narednoj godini budžetom nisu planirane naknade za topli obrok i regres predviđene nedavno potpisanim Aneksom Opšteg kolektivnog ugovora, rečeno je u Vladi Srbije.

Prema projekciji budžeta koja je u petak prosleđena iz Ministarstva finansija, za plate koje se isplaćuju iz budžeta predviđeno je 188 milijardi dinara, a regres i topli obrok državu bi koštali još četrdesetak milijardi.

Aneksom Opšteg kolektivnog ugovora predviđena je isplata mesečne naknade za topli obrok od 15 odsto prosečne zarade u Republici i regresa koji bi iznosio 75 odsto prosečne zarade.

Planom budžeta u narednoj godini držva bi trebalo da prihoduje 715 milijardi dinara.

Najveći izdatak u predloženom budžetu su penzije za koje treba izdvojiti 190 milijardi dinara, što je 41 odsto ukupnih izdataka za te namene. Ostatak do 410 milijardi obezbediće Fond PIO.

Prema dogovoru sa MMF-om, penzije u narednoj godini nominalno neće rasti, a plate zaposlenih u javnom sektoru biće veće za oko osam odsto, koliko je ciljana inflacija.

Vlada bi prema nezvaničnim najavama o budžetu trebalo da se izjasni u utorak i potom predlog budžeta uputi parlamentu koji bi trebalo da ga usvoji do 15. decembra.