Ponoš: Ukidanje zona bezbednosti

On je za Blic rekao da je dobio signal i potvrdu NATO-a da je spreman da krene u ekspertske razgovore na tu temu. Povratak vojske čak ni na sever Kosova, kako je rekao, u ovom momentu nije predmet razgovora.

"U Briselu sam razgovarao sa glavnokomandujućim NATO snaga generalom Kredokom, a i s admiralom Fidžeraldom u Napulju, i rekao da Kumanovski sporazum, devet godina nakon rata, više nema smisla i da nema potrebe da postoji bilo kakva tampon zona između snaga NATO i Vojske Srbije", rekao je Ponoš.

"U međuvremenu smo ušli u Partnerstvo za mir, potpisali bezbednosni sporazum i pokazali u praksi da poštujemo odredbe Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, da već četiri godine nismo imali nijednu, čak ni nenamernu, povredu administrativne linije sa naše strane i da je VS uspostavila visok odnos poverenja sa Kforom", kazao je on.

On je dodao da je to poverenje urušeno odlukom NATO-a da se Kfor angažuje u formiranju tzv. kosovskih snaga bezbednosti i da se sada očekuje da NATO povuče potez "kojim bi pokazao u praksi da Srbiju tretira kao partnera".

Ponoš je rekao da postoje "mnogi bezbednosni rizici unutar teritorije Kosova i Metohije, ali njihova priroda nije takva da treba da se primarno rešavaju vojnom silom".

"Formiranje tzv. kosovskih snaga bezbednosti, iako lako naoružanih, formalno remeti regionalni balans snaga, i to van svih odredbi Bečkog sporazuma o kontroli naoružanja, Dejtonskog sporazuma. Stav predsednika Tadića o povećanju umesto smanjenju brojnog stanja vojske svakako nosi političku poruku da Srbija, kao ključna zemlja regiona, mora da bude aktivni učesnik u svim procesima", rekao je Ponoš.

Na pitanje kakva je vojska potrebna Srbiji, Ponoš je odgovorio da je ideja bila da se poveća kvalitet na račun kvantiteta.

"Ako smanjujete raspoložive resurse, budžet, morate da smanjite ili kvalitet ili brojno stanje. Sa budžetom od 2,4 odsto BDP i prihodima od prodaje nepotrebne vojne imovine mogli bismo da obnovimo atraktivnost vojne profesije, uposlimo nekoliko hiljada ljudi i nadoknadimo višegodišnji zaostatak u opremanju Vojske", kazao je on.

Kada je reč o eventualnom smanjenju budžeta, Ponoš je dodao da se nada da će biti "razumevanja i uvažavanja činjenice da je vojska, za razliku od nekih drugih korisnika budžeta, mnogo uradila u prethodnih nekoliko godina kroz racionalizaciju i domaćinsko poslovanje".

Analitičari: Šanse i koristi

Komentarišući predloge vojnog vrha da se ukine kopnena zona bezbednosti, vojno-politički analitičar Aleksandar Radić kaže da bi izmena vojno-tehničkog sporazuma značila veliki diplomatski poen za Srbiju.

"Sada Srbija ima ofanzivu i priliku da afirmiše svoju poziciju u odnosu na Albance sa Kosova, koji su do sada imali veliku prednost na vojno-političkom planu”, ukazuje Radić.

“Zbog toga mislim da je trenutak optimalan, jer je moguće na talasu niza diplomatskih poteza koji su doveli do rezultata za srpsku stranu doći i do faktički potpunog ukidanja svega što je bilo limitirajuće u vojno-tehničkom sporazumu”, smatra on.

Gostujući u vestima na TV B92, docent Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić kazao je da će od eventualne promene sporazuma koristi imati i većinsko albansko stanovništvo.

"Oni, svakako, neće biti oduševljeni idejom da se ukine kopnena zona bezbednosti i da srpske snage bezbednosti u punom kapacitetu kontrolišu administrativnu granicu. Međutim, oni će osetiti korist pošto će se kapaciteti naših snaga povećati, što će doprineti većoj kontroli i borbi protiv organizovanog kriminala", rekao je on.

Dragišić kaže da će revizija vojno-tehničkog sporazuma doprineti da NATO i Srbija više ne budu neprijatelji, već partneri i da se samim tim srpska strana više neće tretirati kao poražena strana u ratu.

"Vojska uvela 'domaćinsko' poslovanje"

Zdravko Ponoš je ocenio da "nije realno" da Vojska Srbije izvrši punu profesionalizaciju do 2010. godine ukoliko dođe do smanjenja vojnog budžeta.

"Moraćemo da zadržimo služenje vojnog roka. To je loša investicija. Nije bilo u redu ni što smo rebalansom izgubili toliko para. Vojska ne može da se prilagođava godišnjim rezovima, naši su planovi dugoročni", rekao je Ponoš za Blic.

On je naveo da mora da postoji dugoročna projekcija kakvu vojsku Srbija želi 2015. godine i da je predlog vojske vezan za finansije baziran na proceni bezbednosnih rizika do te godine, a ne do decembra 2009. godine.

"Ne treba nam vojska kakva je bila - socijalna institucija koja upošljava veliki broj ljudi sa niskim primanjima i sama po sebi predstavlja bezbednosni rizik na unutrašnjem planu... Ako smanjujete raspoložive resurse, budžet, onda morate da smanjite ili kvalitet ili brojno stanje", rekao je Ponoš.

General je podsetio da je vojska smanjila broj garnizona za 50 odsto, uspostavila pravilnu kadrovsku piramidu i "domaćinskim poslovanjem" dovela stvari u red i ocenio da nije u redu da se onome ko se tako ponaša smanjuje budžet, a popušta onima koji nisu krenuli u reforme i prete štrajkom.

On je naveo da prodaja vojne imovine ide sporo i da su u pitanju ili procedure ili nesposobnost nadležnih institucija.

"Nekoliko vladinih agencija i ministarstava su uključeni u taj posao, nikome se ne žuri, a mi i dalje imamo troškove. Rezultat svega je da i dalje imamo toliko vojnika koji čuvaju te napuštene kasarne koliko ih je i u Kopnenoj zoni bezbednosti. To građani treba da znaju. Ne sme toliko para da se troši i na to jer to nije pitanje bezbednosti, nego plaćanje nečije nesposobnosti i nerada", naveo je on.