Formiranje snaga bezbednosti

Njihovo formiranje u Srbiji izaziva zabrinutost zbog remećenja bezbednosnog stanja na Kosovu, zbog čega je predsednik Boris Tadić podržao ideju revizije Kumanovskog sporazuma. Kosovski Srbi smatraju da nova bezbednosna formacija na Kosovu nije potrebna zbog prisustva NATO snaga. Albanci, pak, u toj formaciji vide buduću vojsku Kosova.

Prva faza formiranja kosovskih bezbednosnih snaga je počela, a ona predviđa raspuštanje sadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa i izbor komandanta nove formacije.

Najozbiljniji kandidat za to mesto, prema pisanju prištinske štampe, sadašnji je komandant zaštitnog korpusa Sulejman Selimi.

Bivši komandant zaštitnog korpusa Agim Čeku očekuje da prve jedinice bezbednosnih snaga budu spremne u drugoj polovini sledeće godine. Plan formiranja novih snaga je da one budu budu multietničke, odnosno da će biti mesta za pripadnike svih nacionalnih zajednica, i da će njihovi pripadnici štititi sve narode na Kosovu, uključujući i Srbe.

Slaviša Petković, poslanik Srpske demokratske stranke Kosova i Metohije u kosovskoj skupštini smatra da takva formacija Kosovu nije potrebna, zbog prisustva NATO snaga, te da Srbima nije mesto u bezbednosnoj formaciji.

Srbi u Gračanici, najvećoj srpskoj sredini u centralnom Kosovu, odbijaju mogućnost da se priključe novim snagama bezbednosti.

Nove snage bezbednosti na Kosovu biće po zamisli NATO stratega lako naoružane, neće biti vojska, niti se očekuje da preuzmu vojne zadatke, već će njihova uloga biti policijskog tipa, poput kontrole nereda.

Nove snage će potpuno biti operativne za nekoliko godina.