Revizija Kumanovskog sporazuma?

Ponoš je o tome već obavio prve razgovore sa komandantom združenih snaga NATO-a, a Tadić kaže da kao šef države staje iza predloga da se revidira taj sporazum. I vojni analitičari se slažu u oceni da je vreme da se taj dokument menja, jer Srbija i NATO nisu više zaraćene strane. Kumanovski sporazum potpisan je u junu 1999. i njime je okončano NATO bombardovanje Srbije.

Prema tumačenju predsednika Tadića, Srbija se pokazala kao faktor stabilnosti u regionu, pa nema više potrebe da, na primer, postoji zona zabranjenog leta, koju predviđa Kumanovski sporazum. Prvi korak napravio je načelnik Generalštava Zdravko Ponoš, koji je u Napulju o reviziji sporazuma već počeo razgovore sa komandantom združenih snaga NATO-a Markom Ficdžeraldom.

Ponoš za B92 kaže da su brojni razlozi da do izmene dođe – Kosovo je u međuvremenu jednostrano proglasilo nezavisnost, Savet bezbednosti je podržao predlog o rekonfiguraciji UNMIK-a, a počelo je i formirnje kosovskih bezbednosnih snaga, čemu se Srbija protivi.

"Nadam se da bi za dve nedelje mogli da razgovaramo sa predstavnicima NATO o modalitetima i načinu izmene tog sporazuma", rekao je Ponoš.

"Neću da prejudiciram do čega će dovesti ti ekspertski razgovori, ali je važno da smo došli do zaključka da je postojeće stanje i odredbe sporazuma nisu primenjive u praksi", kazao je Ponoš. I vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da je Kumanovski sporazum prevaziđen. On kao konkretan prostor za promenu vidi u ukidanju kopnene zone bezbednosti sa srpske strane.

"Taj dokument je pravljen kao dokument koji razdvaja dve zaraćene strane, a to Srbija i Kfor odnosno NATO više nisu", rekao je Dragišić.

"Pretpostavljam da će se najviše promena odnositi da kopnenu zonu bezbednosti i uopšte bezbednosni režim u tom području, jer mislim da bi bilo značajno da Srbija u potpunosti preuzme kontrolu s ove strane administrativne linije", dodaje on.

Dragišić veruje da će se kosovska Vlada protiviti menjanju Kumanovskog sporazuma, mada kaže da Priština u pregovorima ne može da učestvuje, jer je to bio dokument između Srbije, odnosno nekadašnje SRJ i NATO-a.

"Oni će se tome protiviti u svakom slučaju, jer je to nešto što je Srbija inicirala i to je nešto što se tiče Kosova, a u tome učestvuje Srbija. Ali, to ne definiše odnose između Beograda i Prištine, već između Beograda i međunarodne zajednice", kazao je Dragišić.

"Mislim da se time potvrđuje da bi se otvaranjem razgovora o Kumanovskom sporazumu još jednom potvrdila Rezolucija 1244 koji je važeći pravni dokument koji nikada nije povučen", kaže Dragišić.

Vojno-tehničkim sporazumom, koji su Vojska Jugoslavije i NATO potpisali 9. juna 1999. godine postignut je dogovor o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova.

Time je okončan vazdušni napad NATO-a na Jugoslaviju, a na Kosovu su na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija raspoređene međunarodne snage.

Tadić: Nema razloga da se ne izmeni

Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je ideju da se izmeni Kumanovski sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova koji je potpisan 9. juna 1999. godine.

Kopnena zona bezbednosti se, nakon odvajanja Crne Gore od Srbije, proteže na teritoriji Srbije u dužini od 384 kilometara administrativne linije i ima 1.920 kvadratnih kilometara ukupne površine.

Vojska Srbije kontroliše zonu jedinicama Druge, Treće i Ccetvrte brigade Kopnene vojske, čiji su pripadnici raspoređeni u bazama i na kontrolnim punktovima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe ima baze u kojima dežuraju pripadnici Žandarmerije, a objekti MUP-a i Vojske Srbije praktično se naslanjaju jedan na drugi.

Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su 9. juna 1999. godine u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova, a kojim je definisana i kopnena zona bezbednosti.

Time su okončani vazdušni napadi NATO-a na Jugoslaviju, a na Kosovu su, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, u čijem je sastavu najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a.

Tadić je izjavio za Politiku da je došlo vreme za promenu Kumanovskog sporazuma i da on, kao šef države, staje iza tog predloga.

"Nema nijednog razloga da se u ovom trenutku, kada je Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu, ne promeni Kumanovski sporazum", rekao je Tadić.

"Podsećam vas da su delovi tog sporazuma takvi da postoji još zona zabranjenog leta. Ne postoji objektivno nijedan bezbednosni razlog zašto bi tako nešto postojalo", naveo je on.

Prema njegovim rečima, "Srbija nije faktor destabilizacije, nije ni na koga pucala, niti su njeni vojnici i oficiri, dok drugi jesu pucali na građane srpske nacionalnosti, na srpske oficire i na srpske vojnike".

Radić: Ukidanje ograničenja Vojsci Srbije

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da je potrebno revidirati Kumanovski sporazum i time ukinuti brojna ograničenja Vojsci Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti.

Radić je podsetio da sada još uvek važe brojna organičenja za spsku vojsku i policiju, u prostoru koji je pet kilometara udaljen od administrativne linije ka centralnoj Srbiji kao i da postoji zona zabranjenog leta za naše vazduhoplove.

On je ocenio da je Vojska Srbije pokazala da je respektabilan partner međunarodnim snagama i da se u kontroli kopnene zone bezbednosti dobro pokazala.

Radić je podsetio da su "mali pomaci" u relaksaciji kopnene zone bezbednosti za srpske snage načinjeni još 2001. godine, posle oružane pobune ekstremnih Albanaca na jugu Srbije.