Odlučeno da se zarade preispitaju

Beograd -- Vlada Srbije usvojila je zaključak o preispitivanju visine zarada direktora i članova upravnih odbora u javnim preduzećima čiji je osnivač država.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Dopis o tome biće upućen tim preduzećima, a izveštaj o platama biće dostavljen vladi. Taj posao obavljaće zajednički predstavnici vlade i javnih preduzeća, rekao je na konferenciji za novinare posle sednice vlade ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.

Ranije danas, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, iz G17 plus, rekla je da se nada da će vlada uskoro imati potpun uvid u visine zarada u javnim preduzećima.

Ona, takođe, smatra da su plate u nekim javnim preduzećima neprimereno velike.

Javna preduzeća su osnovana odlukom vlade, koja je na prethodnim sednicama donela odluku da se o visini plata i nadoknada u upravnim odborima tih preduzeća, primereno sadašnjem trenutku, potpuno uspostavi kontrola, kazala je Kalanovićeva.

Ona je, govoreći u Privrednoj komori Srbije, navela da je odluka vlade da se nadoknade u upravnim odborima definišu na nivou prosečne plate i da su informacije o visini tih nadoknada potpuno dostupne javnosti, kao i da se napravi kompletan izveštaj o menadžmentu i zaposlenima u javnim preduzećima.

Kalanovićeva je dodala da se nada da će vlada, kao jedini osnivač i neko ko delegira članove u upravne odbore, vrlo brzo imati potpuni uvid u to kolike ko plate ima u javnim preduzećima.

G17: Ispitati sva preduzeća

Stranka G17 plus smatra da je ostavkom bivšeg direktora Aerodroma Beograd i vraćanjem novca od isplaćenih bonusa uprave tog preduzeća ta priča završena, ali traži da se ispita poslovanje svih 28 javnih preduzeća čije rukovodstvo imenuje Vlada Srbije.

Istovremeno, opozicija je ponovo blokirala rad skupštine zahtevajući od vlade jasan odgovor o tome šta će preduzeti povodom optužbi o nezakonitom poslovanju aerodroma i njegovog direktora.

Na stranačkoj konferenciji, šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić navela je da oni ne žele da brane lik i delo Bojana Krišta, ali da se u ispitivanju rada i primanja u javnim preduzećima ne sme stati samo na Aerodromu Beograd, već da se mora ispitati poslovanje svih javnih preduzeća.

“Kolike su ne samo nominalne plate direktora i predsednika upravnih odbora i članova ovih javnih preduzeća, već i sve ono što njima pripada? Kao što ste mogli da vidite, tu su i bonusi, tu su troškovi reprezentacije, službenih automobila, sve to treba objaviti kako bismo saznali koliko ko zarađuje”, smatra Grubješićeva.

Na pitanje zašto tek sada traže objavljivanje i kontrolu poslovanja javnih preduzeća iako su bili u vladama od 2000. godine, Grubješićeva odgovara: “To je delimično pitanje i za vas, zašto nijedno javno preduzeće nije bilo pod tolikom lupom kao Aerodrom Beograd.”

Ona je navela da se hajka na Krišta polako pretvara u hajku na G17 plus, ali nije želela da kaže ko sprovodi tu hajku.

Ni stranka G17 plus, ali ni opozicija u Skupštini nisu zadovoljne najavom vlade da će uraditi analizu poslovanja javnih preduzeća.

Suzana Grubješić tvrdi kako ima informacije da su pojedini direktori počeli panično sebi da smanjuju plate.

“Svakako da jedan direktor jednog javnog preduzeća ne može da uzdrma vladajuću koaliciju, ali može nepostojanje principa da sva pravila treba da važe jednako za sve, a ne samo za jednog koalicionog partnera”, kaže ona.

Inače, na današnjoj sednici Vlada Srbije donela je rešenje o razrešenju Bojana Krišta na njegov zahtev.

I organizacija Transparetnost Srbija ocenjuje da bi bilo vrlo loše ukoliko bi se tema kontrole javnih preduzeća okončala samo na poslovanju aerodroma.

Ova organizacija navodi da veliki broj informacija o mogućim zloupotrebama u fondovima javnih preduzeća govori o odsustvu sistemske borbe protiv korupcije i podseća da postoji samo devet budžetskih inspektora.

Transparentnost navodi i da su u prethodnom razdoblju skupština i vlada uporno odugovlačile uspostavljanje Državne revizorske institucije.

Revizori tek u februaru

Istovremeno, insitucija zadužena za reviziju u javnim preduzećima svoj posao ne može da radi jer još nema formiran tim, a najavljuje da će on biti kompletiran do februara.

Stranke na redu tek 2010.

Dok partijski računi ne dođu na proveru, priča o finansiranju stranaka i iz kasa javnih preduzeća ostaje samo na nivou javne tajne. U G17 plus tvrde da oni to nikada nisu radili.

”Ne, ne uzimamo novac i nikad nismo uzimali novac ni od jednog javnog preduzeća za sopstevno finansiranje. Ako ništa drugo, dokaz vam je ovo da smo o bonusima i o primanjima na Aerodromu saznali iz medija”, navela je Suzana Grubješić iz G17 plus.

Kako se finansiraju partije, do tančina bi trebalo da kontroliše Agencija za borbu protiv korupcije. Zakon koji reguliše njeno osnivanje usvojen je prošlog meseca u Skupštini, ali će početi da se primenjuje tek od 1. januara 2010. godine.

Da stvari funkcionišu kako treba, rad javnih preduzeća proveravale bi institucije, kojima je to zakonska obaveza.

Više od godinu dana postoji Državna revizorska institucija, ali još nema tima za javna preduzeća.

Državni revizor Radoslav Sretenović kaže da je vlada za to kriva.

“U ovom trenutku Državna revizorska institucija nije u mogućnosti da izvrši detaljnu reviziju javnih preduzeća. Ne raspolažemo sa odgovarajućim revizorskim kapacitetom, odnosno kadrovima, a kadrove nismo mogli da primimo iz razloga što nismo imali adekvatan poslovni prostor", rekao je Sretenović.

Sretenović veruje da će tim za reviziju javnih preduzeća biti formiran do februara, a u opisu posla biće i to da li se novac iz njih sliva u partije.

"Jeste predviđeno da Državna revizorska institucija vrši i reviziju političkih stranaka, ali to nije jedan od prioritetnih zadataka. U onom momentu kada se stvore uslovi, kada imamo dovoljan broj revizorskih kadrova, mi ćemo vršiti reviziju političkih stranaka”, navodi on.

Telekom: Inicijativa za smanjenje naknada

Predsednik Upravnog odbora "Telekoma Srbija" Dragor Hiber pokrenuo je inicijativu za primenu zaključka vlade o smanjenju naknada predsedniku i članovima upravnog odbora.

Predlog je upućen i grčkim akcionarima, nosiocu "zlatne akcije" i članovima upravnog odbora preduzeća.

U saopštenju iz "Telekoma" navodi se da su, na osnovu odluke Skupštine akcionara iz aprila ove godine, pravo na jednokratnu nagradu iz dobiti u visini 1,5 prosečene zarade iz prethodne godine dobili svi zaposleni, dok su 1.982 zaposlena (njih 20 odsto) ostvarilo jednogodišnju nagradu iz dobiti, srazmerno doprinosu poslovnim rezultatima "Telekoma Srbija".

Stigao novi odgovor vlade

Posle trodnevne blokade rada, Skupština Srbije u popodnevnim satima nastavila je rad po dnevnom redu.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović saopštila je poslanicima da je iz vlade dobila obaveštenje da će Ministarstvo finansija uputiti budžetsku inspekciju u Aerodrom "Nikola Tesla", a da će MUP preduzeti sve mere da se utvrdi poslovanje svih velikih javnih preduzeća u Srbiji.

Ona je najavila da će, po okončanju ove, početi nova sednica, verovatno naredne nedelje, na čijem će se dnevnom redu naći i nepoverenje Vladi i predlog bužeta za narednu godinu. Opozicija je prihvatila obrazloženje.

Po tom osnovu isplaćeno je 1,7 odsto ukupnog prihoda kompanije za 2007. godinu, a isplaćeni iznos jednogodišnjih nagrada iz dobiti čini 0,25 odsto.

Predsednik i članovi upravnog odbora nemaju pravo na isplate po osnovu učešća u dobiti. Generalnom direktoru Branku Radujku nije isplaćeno učešće u dobiti niti jednogodišnja nagrada budući da on tokom 2007. godine nije bio zaposlen u "Telekomu Srbija".

U saopštenju je navedeno da "Telekom Srbija", kao akcionarsko društvo, svake godine utvrđuje politiku zarada odlukom upravnog odbora i da ta politika čini sastavni deo budžeta i poslovnog plana na koji saglasnost daje Vlada Srbije.

Podsetimo, nedavno je Vlada Srbije donela odluku da se, u cilju štednje zbog ekonomske krize, smanje plate članovima i predsednicima upravnih odbora, a visina njihovih zarada ponovo je došla u žižu interesovanja nakon objavljivanja informacija o enormno visokoj plati direktora Aerodroma "Nikola Tesla" i bonusa koje je on isplaćivao.

Aerodrom: UO nije dodelio nagrade

Upravni odbor Aerodroma "Nikola Tesla" demantovao je da su po njegovoj odluci isplaćene nagrade članovima uprave tog preduzeća.

UO je u saopštenju dostavljenom agenciji Beta, odbacio tvrdnje direktora Aerodroma "Nikola Tesla" u ostavci Bojana Krišta da je UO doneo odluku o nagrađivanju uprave, na osnovu koje je Krišto u junu isplatio bonuse članovima kolegijuma od po 4.500 evra, a sebi od 11.500.

"Upravni odbor je usvojio Pravilnik o radu kojim su određeni kriterijumi za isplatu zarada i stimulacija, a odluke o visini konkretnih isplata stimulacija donosi generalni direktor Javnog preduzeća Aerodrom 'Nikola Tesla' na predlog direktora delatnosti", piše u saopštenju.

UO Aerodoroma ukazuje da nije nadležan za utvrđivanje visine stimulacije za zaposlene i da smatra da su poslovodstvu Preduzeća isplaćene neprimereno visoke stimulacije.

strana 1 od 905 idi na stranu