Visoke zarade u javnim preduzećima

Beograd -- Dok zbog svetske ekonomske krize cela Vlada Srbije poziva na štednju, direktori pojedinih javnih preduzeća imaju astronomski visoke zarade.

Izvor: B92
Podeli

Tako za platu od 880 hiljada dinara, koliko je u junu primio direktor aerodroma "Nikola Tesla" Bojan Krišto, radnik sa prosečnom platom od 34.000 dinara mora da radi više od dve godine. Ovakvo nedomaćinsko ponašanje rukovodilaca preduzeća, osim u skupštini, izazvalo je oštru polemiku i u javnosti, posebno zato što se to koliko ko zarađuje u pojedinim preduzećima krije.

Od četiri javna preduzeća sa kojima je televizija B92 kontaktirala, dva su odgovorila na pitanje koliku platu i kolike bonuse isplaćuju na ime uspešno obavljenog posla.

Na ova pitanja odgovorili su direktori “Elektroprivrede Srbije”, “Jat ervejza”, ali i direktori “Telekoma” koji je akcionarsko društvo sa većinskim državnim vlasništvom.

Kolika je mesečna zarada rukovodstva Naftne industrije Srbije, B92 nije uspeo da sazna jer je to, kako nam je rečeno, poslovna tajna.

Ovo preduzeće informaciju o visini zarada rukovodilaca nije dostavilo čak ni administrativnom odboru Skupštine Srbije, koji je tu informaciju tražio krajem 2007 godine.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da NIS svojevremeno nije ispunio obavezujuće rešenje njegove kancelarije.

“To je nečuveno. Oni čak tu informaciju nisu dali ni najvišem skupštinskom organu, čak su išli i na sud zbog toga”, kaže Šabić.

Prema informacijama koje smo dobili iz EPS-a, prosečna zarada direktora je 370.000 dinara, a 30 posto od zarade je maksimalna nagrada koju ovo preduzeća isplaćuje, ali tu mogućnost, kako tvrde u EPS-u, direktor nikada nije iskoristio, odnosno nikada nije dao bonus ni sebi ni drugima.

U “Jat ervejzu” kažu da je iznos mesečne zarade generalnog direktora Saše Vlaisavljevića od 287.000 dinara tek na 36. mestu u preduzeću pošto piloti imaju veća primanja.

Plata direktora “Telekoma” Branka Radujka je 259.000 dinara. Kako nam je rečeno, Radujko nije primio bonuse za uspešno poslovanje u 2007. jer tada nije bio zaposlen u “Telekomu”.

“Ne mora da znači da ako neko nešto krije, obavezno postoji malverzacija, pljačka. Ali svako uskraćivanje izaziva sumnju. Međutim, kod nas se dešava i da je to upravo slučaj”, kaže Šabić.

Poverenik za informacije od javnog značaja smatra da je potpuno paradoksalno kriti takve informacije od javnosti.

Naime, kako objašnjava, u Evropi već pet godina postoji preporuka Komisije Evropske zajednice u kojoj se sva preduzeća koja posluju na berzi, i privatna i državna, pozivaju da javno objavljuju podatke o platama, bonusima, otpremninama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 905 idi na stranu