Ljoveras: Bez dodatnih uslova

Beograd -- Moguće je da Srbija 2009. dobije status kandidata za prijem u EU, poručuju u Briselu. Ne postavljati nove uslove Srbiji, traže zvaničnici u Beogradu.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je da bi Srbija mogla da dobije status kandidata, u najpozitivnijem scenariju, 2009. godine. Žozep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Beogradu, kaže da se za pristupanje Evropskoj uniji Srbiji neće postavljati novi uslovi.

U izveštaju Evropske komisije pohvaljuje se stabilnost nove srpske vlade, postizanje konsenzusa o približavanju Evropskoj uniji, kao i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Komisija, takođe, navodi da Srbija ima dobre administrativne kapacitete za sprovođenje Sporazuma, ali da se malo uradilo na usvajanju neophodnih zakona.

U izveštaju se navodi i da je Vlada malo učinila u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i reformi pravosuđa.

TS: Izveštaj kao podsticaj

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija ističe u saopštenju da bi izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije trebalo shvatiti kao podsticaj za primenu antikorupcijskih zakona.

Ta organizacija je ocenila da taj izveštaj pokazuje da nepoštovanje uloge antikorupcijskih institucija i nesprovođenje državnih antikorupcijskih planova predstavlja problem, ne samo za uspešniju borbu protiv korupcije, već i za brži napredak ka EU.

Evropska komisija pozitivno je ocenila odnos s Haškim tribunalom. O tom pitanju odluku će doneti Savet Evropske unije nakon izveštaja koji će glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneti sredinom decembra.

“Ovaj izveštaj slika jednu objektivnu sliku, to vam je kao nezavisni revizorski izveštaj, i tu su i plusevi i minusi koji se sabiraju u taj izveštaj. Oni pokazuju da je napredak bio stvaran, ali nije otišao onoliko koliko je mogao s obzirom na potencijal Srbije”, rekao je Ljoveras gostujući u emisiji B92 Poligraf.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da izveštaj predstavlja pozitivnu osnovu da Srbija dobije status kandidata za EU u toku iduće godine. On, takođe, kaže i da prihvatanje misije Euleksa na Kosovu nije uslov za Srbiju za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, već je to saradnja s Haškim tribunalom.

Potpredsednik Vlade naveo je da su građani Srbije nezadovoljni jer se Srbiji postavljaju uslovi koji se u toj fazi pregovora sa EU nisu postavljali drugim državama.

On je dodao da je za to potrebno ispuniti uslove, među kojima su puna saradnja s Haškim tribunalom, borba protiv kriminala i korupcije i reforma pravosuđa.

“Dobro što je Skupština Srbije deblokirana, jer je na redu usvajanje paketa pravosudnih zakona”, ocenio je Đelić.

“Najvažnije je i ono čega se moram setiti to je da je po prvi put Evropska komisija zvanično saopštila da je ovaj izveštaj dovoljna baza, ukoliko se ispuni haški uslov, da naša zemlja dobije 2009. godine status kandidata za ulazak u Evropsku uniju”, smatra Đelić.

“I u tom smislu, ovo je jedan pozitivan izveštaj. Naravno, rekao bih izveštaj je ‘ogledalo ogledalce, kaži mi’. Nema objektivnijeg štiva u Srbiji, koje nije napisao neko ko je građanin naše zelje, nema greške faktičke”, kaže potpredsednik Vlade Srbije.

Predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, direktor za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Pjer Mirel kaže da je Srbija napredovala u saradnji s Haškim tribunalom, ali da tu saradnju treba i da završi.

On je dodao da očekuje da će vlasti u Srbiji uveriti glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da sarađuju s Hagom pre njegovog podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti UN u decembru.

On je, međutim, istakao da je Komisija veoma zabrinuta zbog zastoja u radu parlamenta i nesaradnje Vlade i Skupštine.

Izveštaj Evropske komisije potvrdio je da Srbija ima kapaciteta za dalje evropske integracije, ali i da je potrebno još rada na usvajanju evropskih standarda, ističe u intervju za B92 direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević.

Ceo intervju sa Milicom Delević možete čitati ovde.

Evropska komisija u izveštaju ohrabruje Srbiju da zauzme konstruktivan stav prema razmeštanju Euleksa, ali i prema uključivanju Kosova u regionalne inicijative.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras, međutim, kaže da takav odnos prema Kosovu nije uslov za pribižavanje Uniji.

“Nema dodatnih uslova. Oni su poznati od samog početka, nema novih kad je reč o Kosovu. Pomenuli ste Euleks, on jeste značajan za EU, ali i Kosovo, kao i ceo region mora biti stabilan, ekonomski i socijalni razvoj treba da ide, ali i vladavina prava i bezbednost treba da budu potpomognuti”, kazao je on.

Ljoveras kaže da bi sredinom novembra Komisija trebalo da odgovori na izveštaj Srbije o ispunjavanju uslova za liberalizaciju viznog režima, do kog bi moglo doći sledeće godine.

On navodi da je Srbija donela niz zakona u toj oblasti, ali da je za ukidanje viza neophodno da se počne sa njihovom primenom.

Jeremić: Prestati sa uslovljavanjem

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić smatra da Srbija u procesu pridruživanja nema jednak tretman kao ostale države.

Jeremić smatra da je Evropska unija već dovoljno uslovljavala Srbiju i da je došlo vreme da se sa tim prestane.

On od Evropske unije očekuje da omogući da se do kraja godine odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, kao i da sledeće godine Srbija bude na “beloj šengenskoj listi“ i dobije status kandidata.

“Prvo smo imali uslov da dokažemo da u potpunosti sarađujemo sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Odnedavno, zahtev za punom saradnjom sa Haškim tribunalom znači izručenje Ratka Mladića, iako ne postoje čvrsti dokazi da se on krije u Srbiji”, navodi Jeremić.

Lene: Kosovo nije uslov

Evropska unija neće prisiljavati Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, ali od nje očekuje saradnju pre svega u razmeštanju misije Euleksa, izjavio je danas direktor Direkcije Saveta EU za zapadni Balkan, istočnu Evropu i centralnu Aziju Štefan Lene.

On je učestvovao na konferenciji "Srbija i EU - Jačanje evropske prespektive", gde je velika pažnja posvećena razmeštanju Euleksa na Kosovu o čemu više možete čitati u posebnoj vesti.

“I onda, nakon ogromnog pritiska na naše susede da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, od nas se očekuje da se ponašamo kao da se ništa nije dogodilo. Sada neki čak insinuiraju da jedan od preduslova za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU treba da bude priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Došlo je vreme da poručimo: što je dosta - dosta je“, smatra šef diplomatije Srbije.

Međutim, kada je reč o uspostavljanju misije Evropske unije na Kosovu, ton ministra Jeremića na konferenciji "Srbija i EU - Jačanje evropske perspektive" bio je mnogo blaži.

“Veoma smo blizu postizanja sporazuma koji može biti potvrđen u Savetu bezbednosti UN. Ukoliko se u tome ne bude uspelo, možemo se suočiti sa ozbiljnim problemima na terenu. Gledano još šire, ponovno prihvatanje sistema zasnovanog na pravu i sprovođenje međunarodnog prava u 21. veku više neće biti sigurno”, upozorava Jeremić.

Vejvoda: Hapšenje Mladića ključno za Srbiju

Hapšenje Ratka Mladića ključni je uslov za Srbiju u pregovorima sa Evropskom unijom, ocenio je danas u Beogradu izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda.

Vejvoda je na skupu "Srbija i Evropska unija - jačanje evropske perspektive" koji se održava u Sava centru kazao da se Srbija sada nalazi u sličnoj situaciji u kojoj se nalazila Hrvatska, kada je od nje traženo da izruči generala Anta Gotovinu.

Postoji politička volja vlasti u Beogradu da se saradnja sa Haškim tribunalom završi i u to više nema sumnje, posebno posle hapšenja bivšeg lidera RS Radovana Karadžića, naglasio je Vejvoda.

"Važno je istaći da nemamo nikakve iluzije - znamo da idemo ka nečemu što je nesavršeno i nemamo nikakve iluzije o tome. Mislim da ćemo možda time pridobiti one koji su skeptični ili vrlo skeptični ili su čak protiv (evropskih integracija)", rekao je Vejvoda.

Dodao je da niko ne nudi "stepenice za raj", ali da Srbija mora da ide tamo gde joj je i mesto a to je među ostale evropske države. Da bi u tome uspela, Srbija mora što pre da preskoči preostale stepenike na tom putu.

Kao veoma važnu činjenicu na tom putu, Vejvoda je istakao neophodnost regionalne saradnje. U tom kontekstu podsetio je na reči bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića koji je rekao da niko na zapadnom Balkanu pojedinačno nije relevantan, već da je jedino relevantan zapadni Balkan kao region od 55 miliona ljudi.

Vejvoda je posebno podvukao značaj civilnog društva i medija i dodao da je veoma važno unaprediti nivo saradnje koji već postoji između vlasti i civilnog sektora.

Mediji u poslednje vreme pridaju veliku važnost problemima u društvu, temeljno pokušavaju da ih istraže, što je veoma važno i znak da čitavo društvo ide u dobrom pravcu, ocenio je Vejvoda.

Skup u Sava centru organizuje Kancelarija za evropske integracije Srbije, Vlada Srbije i Balkanski fond za političku izuzetnost.

strana 1 od 105 idi na stranu