Tadić: Neophodna reforma pravosuđa

Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbiji neophodna korenita i strukturna promena pravosudnog sistema za borbu protiv kriminala i korupcije.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

"Reforma pravosuđa je značajna za izgradnju državnih institucija, uspostavljanje civilnog, demokratskog društva, ali je i pretpostavka ukupnih procesa reformi koji treba da dovedu do boljeg kvaliteta života i društva koje će i u formalnom smislu da postane član Evropske unije", rekao je Tadić prilikom prezentacije novih pravosudnih zakona u Centru "Sava".

Kako je naveo, uspostavljanje vladavine prava i pravne sigurnosti jeste pretpostavka modernog, demokratskog društva i stvarni preduslov za borbu protv korupcije i kriminala.

"Bez uspeha u tim oblastima nema šansi da Srbija postane član EU", kazao je Tadić i naveo da se radi o suštinskom interesu Srbije da se društvo menja u kvalitativnom i vrednosnom smislu, a da je u tom procesu reforma pravosuđa najznačajnija.

Tadić je naveo da bez reformi pravosudnog sistema nema stranih ulaganja, sigurnosti za nova radna mesta, stabilnog pravnog poretka koji je osnova jednakosti i prosperiteta društva i njenih građana.

"Vladavina prava je ključna za funkcionisanje ekonomije i društva", ukazao je predsednik Srbije.

"Kada neko kaže da jeste za ekonomski napredak, a ne podržava vladavinu prava - krivično gonjenje svih koji su počinili krivično delo - onda se ne zalaže za ekonomski napredak društva i boljitak građana", kazao je Tadić navodeći da je u Srbiji razlika između javno proklamovanog i praktično učinjenog velika i nepodnošljiva.

Prema njegovim rečima, da bi društvo bilo stabilno, mora imati stabilan zakonski okvir jer ne postoji mogućnost za dalju demokratizaciju društva bez reforme pravnog poretka i svesti o vrhunskom značaju vladavine prava i uspostavljanja sistema vrednosti koji obebeđuju da na ovom prostoru postoji zajednička civilizacija.

On je ukazao da su veliki broj nerešenih predmeta, blaga kaznena politika, ali i to što se građani žale na korupciju, problemi karakteristični za sudstvo u Srbiji.

"Smatram nedopustivim da postoji 4.300 zastarelih krivičnih predmeta, da sudski sporovi traju do 20 godina i da se protiv nosilaca sudijskih funkcija vode sporovi", kazao je Tadić, navodeći da je nedopustivo da se sa takvim činjenicama živi i da je stoga vreme za najodlučniju i ciljanu akciju reforme pravosuđa.

"Podižem svoj glas upozorenja zbog opasnosti i ugrožavanja temelja društva zbog blage kaznene politike", naveo je predsednik Srbije, navodeći kao primer to što je za proizvodnju i prodaju opojnih droga zaprećena zatvorska kazna u trajanju od dve do 12 godina.

On je rekao da je u poslednjih pet godina za to krivično delo osuđeno 8.658 osoba, od čega na uslovnu kaznu 6.141, a na zatvorsku 2.397, od čega čak 98 odsto na period od jedne do tri godine.

"Ne da imamo blagu kaznenu politiku, već je ona takva da pospešuje nedozvoljene kaznene aktivnosti u ovoj oblasti. Dobit od šverca narkotika veća je od kazne sa kojom će se suočiti", naveo je Tadić.

Predsednik Srbije je naveo i da blaga kaznena politika nije jedini problem, već i obiman i kompleksan sistem sudova, koji nedovoljno efikasno štite prava građana.

On je naveo da je Srbiji potrebna korenita i strukturna promena pravosudnog sistema koja će povećati efikasnost sudstva kroz reorganizaciju mreže sudova, usavršavanje efikasnosti nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnu zaštitu prava svih.

"Kredibilitet i autoritet sudija je takođe cilj reformi i taj cilj ne smemo da izgubimo iz vida", rekao je Tadić, navodeći da je to pretpostavka da se na svim nivoima društva štite elementarna prava građana.

Predsednik Srbije je istakao i da je sada poslednji i odlučni trenutak da se sprovede strukturna reorganizacija pravosudnog sistema u skladu sa Ustavom.

On je rekao i da borba protiv korupcije mora uslediti na svim nivoima društva bez obzira na stranačku pripadnost ili rođačke veze.

Pravosuđe: Reforma što pre

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je na skupu u Beogradu da u pravosuđu neće biti mesta za nesavesne i nestručne sudije, na osnovu kriterijuma predviđenih novim rešenjima iz seta pravosudnih zakona.

"Doći će do promena u mreži pravosudnih organa, a moguća je i promena broja nosilaca pravosudnih funkcija, i to isključivo na osnovu procene Visokog saveta sudstva, kao i u broju i strukturi ostalih zaposlenih u pravosuđu", najavila je Malovićeva.

Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić izjavila je da što pre treba da bude usvojen set novih pravosudnih zakona, istakavši da od toga zavisi i rad Ustavnog suda.

Ona je upozorila da od nove reforme pravosuđa zavisi zaštita ljudskih prava i sloboda i podsetila da u Ustavnom sudu trenutno ima preko 1.500 ustavnih žalbi koje se uglavnom odnose na suđenje u razumnom roku, odnosno rad sudova.

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero ocenilaje da se predložene promene mogu nazvati "kozmetičkim", ocenivši da se reizbor sudija predlaže "u trenutku kada je sudstvo u veoma lošem stanju, kada u poslednjih dve i po godine nije izabran nijedan sudija".

Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović pozitivno je ocenio predložene pravosudne zakone koji se odnose na tužilaštva i ukazao da su prilikom izrade uvažene sve sugestije tužilaca, a da je i Venecijanska komisija pozitivno ocenila nacrte zakona koji se odnose na tužilaštva.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da je zakonodavac imao razumevanja za tužilaštva za ratne zločine i za organizovani kriminal, koja predstavljaju civilizacijsku tekovinu, i izrazio zadovoljstvo što su prilikom izrade zakona prihvaćene primedbe tužilaštava, najavivši da predstoje dva nova izazova - odbrana tih zakona u parlamentu i njihova primena u praksi.

Zastupnik građana Srbije Saša Janković ocenio je da predložena rešenja, za koja je nacrte uradilo Ministarstvo pravde, nemaju saglasnosti o tome da li je takav put reforme najbolji da se obezbedi nezavisno, stručno i sudstvo sa integritetom.

Direktorka Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da Srbija, "ukoliko ne želi da posrće", mora imati pravosuđe u koje će građani verovati, dok je portparolka Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević-Tomić, koja je i sudija tog odeljenja, kritikovala što su nacrti sa izmenama postavljeni na sajt Ministarstva pravde "u poslednjem trenutku".

Inače, Ministarstvo pravde Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije organizovali su današnju javnu raspravu o setu zakona vezanih za pravosuđe.

strana 1 od 109 idi na stranu