Loš položaj osoba sa invaliditetom

Osobe sa nekom vrstom invaliditeta čine 10 odsto stanovništva Srbije. Jedna trećina ljudi nikada nije videla osobu sa invaliditetom kako radi, bavi se sportom, vozi. Rezultati najnovijeg istraživanja pokazuju da se polovina osoba sa invaliditetom ne viđa često sa prijateljima, 11 odsto njih vozi automobil, a četiri odsto nikada nije bilo kod lekara.

Istraživanja pokazuju da, iako je skoro trećina ispitanika zadovoljna svojim zdravstvenim stanjem, isti procenat njih je lično doživeo ili video da se osobi sa invaliditetom ne pruža zdravstvena pomoć na način na koji se to inače radi.

Dve od tri osobe sa invaliditetom nisu zadovoljne stanjem u oblasti obrazovanja. Kao najveći problemi izdvajaju se nepristupačnost škola i siromaštvo. Polovina osoba sa invaliditetom nije zadovoljna svojim materijalnim stanjem. I pored podatka da je više od polovine njih zaposleno ili u penziji, činjenica je da je osobama sa invaliditetom jako teško da pronađu izvor prihoda.

Samo 7,5 odsto ispitanika zadovoljno je mogućnostima da dođe do informacije o slobodnim radnim mestima.

Zakon o diskriminaciji donet je 2006. godine, međutim, od tada do danas procesuirano je samo pet slučajeva, od kojih je samo jedan zaključen.

Istraživanje Foruma

Predstavnici invalidskih organizacija na konferenciji (Forum mladih s invalididtetom)

U Srbiji postoji visok stepen diskriminacije osoba sa invaliditetom u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i zdravlja, pokazalo je istraživanja Foruma mladih sa invaliditetom.

Na današnjoj konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja, rečeno je da takav zaključak nije dobijen na osnovu slučajeva diskriminacije već na osnovu toga kako osobe sa invaliditetom doživljavaju diskriminaciju.

Istraživanje je pokazalo da je samo dva odsto ispitanih zaposleno u otvorenoj (tržišnoj) privredi, a 3,5 odsto u javnom sektoru.

Oko 51,3 odsto ispitanika navelo je da je najveća prepreka ka većem zapošljavanju osoba sa invaliditetom odnos poslodavaca, a 44,2 odsto je pomenulo nepostojanje zakonskih rešenja koja bi stimulisala zapošljavanje, dok je 38,7 odsto ocenilo da je problem nesprovođenje donetih zakona.

Prema mišljenju anketiranih, glavne prepreke za izgradnju inkluzivnog (uključujućeg) obrazovanja su nepristupačnost i neadaptiranost obrazovnih institucija za osobe sa invaliditetom, loš materijalni položaj i nepovoljna struktura ponuđenih zanimanja.

Većina ispitanika (77,5 odsto) nezadovoljna je kada je reč o mogućnostima za lečenja i rehabilitacije u banjama i rehabilitacionim centrima uz sufinansiranje države.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da nešto više od polovine ispitanika nema pristup kulturnim sadržajima, jer te ustanove nisu prilagođene osobama sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom su ocenile da bi borba protiv diskriminacije, između ostalog, trebalo da obuhvati unapređenje rada državnih organa, realizaciju antidiskriminativnih programa i projekata, povećanje broja krivičnih prijava i procesuiranje slučajeva diskriminacije.

Predstavnici Foruma i istraživaèi na konferenciji

Rukovodilac istraživanja Zoran Gavrilović najavio je da će Forum mladih sa invaliditetom uputiti Ministarstvu kulture inicijativu da kulturne institucije budu "pristupačnije".

On je kazao da je istraživanje obuhvatilo 199 osoba sa invaliditetom (članova organizacija) i "stejkholdore", odnosno aktere u lokalnoj zajednici koji kreiraju lokalnu politiku i javno mnjenje.

Ta grupa ispitanika je kao najveći problem osoba sa invaliditetom navela nemogućnost zapošljavanja, niska primanja, nepristupačnost institucija.

Oni rešenje vide u većoj uključenosti države, angažovanju stručnjaka i obrazovanju opštinskih službenika i funkcionera o diskriminaciji osoba sa invaliditetom.

Izvrsni direktor Foruma mladih sa invaliditetom Željko Ilić rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru da je istraživanje rađeno u sklopu projekta "Četiri koraka ka jednakim mogućnostima".

On je kazao da je cilj projekta da se smanji stepen diskriminacija osoba sa invaliditetom.

Projekat se sprovodi u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja, Udruženjem studenata sa hendikepom, Centrom za razvoj inkluzivnog društva i Evropskom komisijom. Istraživanje je sprovedeno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.