UN: Prihvaćena rezolucija Srbije

Njujork, Brisel, Beograd, Priština -- Većina zemalja u Generalnoj skupštini UN podržala predlog rezolucije Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti nezavisnosti Kosova.

Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Podeli

Za rezoluciju Srbije glasalo je 77 prisutnih država, protiv je bilo šest, dok su 74 zemlje bile uzdržane. Kad dobije zahtev, Međunarodni sud pravde sam odlučuje o dinamici razmatranja - po hitnom postupku ili u redovnoj proceduri. Na ocenu tog suda može se čekati i više godina, a njegove odluke nisu obavezujuće.

Podsetimo, da bi zahtev uopšte bio upućen Međunarodnom sudu pravde, bilo je potrebno da se pozitivno izjasni većina zemalja članica UN koje učestvuju u glasanju.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju Srbije kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.

Za rezoluciju je glasalo 77 država članica UN, šest je bilo protiv, dok su 74 države bile uzdržane.

Srbiju je podržalo pet zemalja EU, veći broj afričkih i latinoameričkih država, dok su SAD i Albanija, između ostalih, bili protiv. Možda jedino iznenađenje u glasanju jeste to što je Velika Britanija bila uzdržana.

Veliki broj uzdržanih zemalja omogućio je da predlog Srbije prođe.

Jeremić: Pobeda Srbije, ali i međunarodnog prava

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da usvajanje rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN predstavlja "pobedu ne samo Srbije već i međunarodnog prava".

"Današnje glasanje u Generalnoj skupštini UN jeste pobeda ne samo Srbije već i pobeda međunarodnog prava i pravde u međunarodnim odnosima", rekao je Jeremić Radio-televiziji Srbije u izjavi iz Njujorka i dodao da je to rezultat "napornog rada svih državnih organa u poslednjih nekoliko meseci na čelu sa predsednikom Tadićem".

Srbija je, kako je rekao Jeremić, uspela da to pitanje "podigne na najviši stepen interesovanja u međunarodnoj zajednici".

"U trenutku kada su glasovi počeli da pristižu nismo bili iznenađeni, znali smo da imamo podršku velikog broja zemalja sveta, ne samo za naš stav o Kosovu, već i za princip međunarodnog prava, odnosno očuvanja međunarodnog prava kao nečega što predstavlja zaista najvažniju tačku stabilnosti današnjeg sveta", rekao je on.

"Ono što je najvažnije jeste da smo konačno uspeli da prebacimo pitanje budućeg statusa naše južne pokrajine iz političke arene u pravnu arenu zato što su u pravnoj areni naši izgledi najbolji. Imamo jak slučaj, prekršeno je međunarodno pravo prilikom proglašenja nezavisnosti" Kosova, rekao je Jeremić.

Jeremić je branio predlog Beograda na početku sednice.

Jeremić je, pozivajući članice UN da podrže nacrt rezolucije kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, rekao da se tako brani međunarodno pravo.

"Republika Srbija veruje da bi upućivanje ovog pitanja Međunarodnom sudu pravde sprečilo da kosovska kriza posluži kao duboko problematičan presedan, u bilo kojem delu sveta gde postoje secesionističke ambicije. Verujemo, takođe, da bi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavljalo politički neutralan, ali pravno autoritativan putokaz mnogim zemljama koje su još u dilemi kako da se postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i da li je ona u skladu sa međunarodnim pravom”, naveo je Jeremić.

Kao jedan od argumenata, Jeremić je podsetio i da je Srbija na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova reagovala maksimalno uzdržano.

“Odbacili smo upotrebu sile i uvođenje ekonomskih sankcija. Odlučili smo da branimo suverenitet i teritorijalni integritet diplomatijom i međunarodnim pravom”, kazao je on.

Rasprava u Generalnoj skupštini

Britanski ambasador pri UN Džon Sojers izjavio je u Generalnoj skupštini da je srpski zahtev "politički motivisan". On je rekao da je nezavisnost Kosova realnost i naveo da Vlada Srbije mora da odluči kako će da se izbori sa njom.

Predstavnik Albanije je rekao da svaka zemlja ima pravo da traži mišljenje Međunarodnog suda pravde i zahtev Srbije je ocenio kao pokušaj usporavanja priznavanja kosovske nezavisnosti.

SAD će glasati protiv predloga Srbije, izjavila je predstavnica SAD Rozmari Dikarlo. Ona je navela da je priznanje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom i zaključila da SAD čvrsto veruju u evropsku budućnost Srbije i Kosova.

Francuska je bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji Srbije. Predstavnik Francuske u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija se ne slaže sa stavom Srbije i njenom rezolucijom i ocenio je da savet Suda ne bi bio koristan u situaciji kada je Kosovo nezavisna država, koju je priznalo 22 od 27 država članica Evropske unije, a ukupno 48 država sveta.

Kosovo je proglasilo nezavisnost, dodao je on, precizirajući da treba uzeti u obzir specifičnost situacije raspada SFR Jugoslavije, pregovore o definisanju statusa i činjenicu da se Kosovo tretira kao slučaj sui generis.

Predstavnik Grčke je najavio podršku predlogu rezolucije Srbije i naglasio da svaka zemlja ima pravo da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde oko pitanja vezanih za međunarodno pravo.

Grčka smatra da je zahtev Srbije zasnovan na međunarodnom pravu i podržavamo tu rezoluciju, rekao je predstavnik Grčke.

I predstavnik Kipra je naglasio da će podržati inicijativu Beograda, jer je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova pitanje koja zaslužuje pravo razjašnjenje.

Podržimo nacrt rezolucije, rekao je predstavnik Kipra, i poručio da je podrška inicijativi Srbije sastavni deo principijalne politike Kipra da se poštuje međunarodno pravo.

Inicijativu Srbije su podržali i Indonezija, Kuba i Južnoafrička Republika, čiji je predstavnik rekao da 144 države nisu priznale Kosovo.

"Iz tog razloga podržavamo pravo Srbije da traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde", rekao je predstavnik Južnoafričke Republike.

Podršku predlogu rezolucije Srbije najavili su predstavnici i Komorskih ostrva, Kostarike, Irana i Alžira.

Izbegnuta izmena predloga

Zvanični Beograd bio je optimističan i pred zasedanje.

Iako se prethodnih dana nagađalo da li će Crna Gora podržati inicijativu Srbije, ministar spoljnih poslova Crne Core Milan Roćen izjavio je za "Vijesti" da je to ministarstvo dalo instrukciju svom predstavniku u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da podrži inicijativu Srbije.

Postojala je opasnost da jedna ili više zemalja zajedno ulože amandman u pokušaju da preformulišu i izmene dokument. Amandmani bi tada takođe bili stavljeni na glasanje i usvojeni, odnosno odbačeni prostom većinom.

Međutim, ministar Jeremić naveo je da je Srbija bila spremna i za tu situaciju.

"Velika Britanija je cirkulisala papir na osnovu koga može da se očekuje da će neko pokušati da uvede amandman koji bi promenio smisao i značaj naše rezolucije", rekao je Jeremić.

Zvanični Beograd zadovoljan

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković rekao je da je zadovoljan usvajanjem rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN i ocenio da je to još jedna potvrda da je diplomatska inicijativa Vlade Srbije pokazala uspeh.

"Na taj način je Srbija, kao mala zemlja, došla u samu žižu svetskih diplomatskim događanja", naveo je premijer.

Cvetković je naveo da se posle ovakve odluke Generalne skupštine UN može očekivati "da se smanje političke tenzije i da se stvari ubuduće rešavaju u daleko mirnijoj atmosferi".

"Mi smo veoma zadovoljni što se pokazalo da naši napori nisu bili uzaludni, već da su od međunarodne zajednice prihvaćeni kao legitimni i logični", rekao je predsednik Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, glasanjem za rezoluciju većina zemalja je pokazala da je reč o slučaju koji zaslužuje da bude razmatran od strane Međunarodnog suda pravde.

"To istovremeno znači da - ukoliko neka zemlja odluči da prizna nezavisnost Kosova i Metohije nakon ove odluke - to može da se tumači i kao nedavanje značaja ulozi koju Međunarodni sud pravde ima u konkretnom slučaju", zaključio je Cvetković.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je, u završnom obraćanju Generalnoj skupštini UN posle glasanja o nacrtu rezolucije Srbije, da je danas "veliki dan za međunarodno pravo".
"Ovo je veliki dan za međunarodno pravo. Zahvalni smo što nam je omogućeno da uputimo zahtev za savetodavno mišljenje Međunarodnom sudu pravde", rekao je Jeremić na kraju sednice Generalne skupštine.

"Hvala državama koje su pokazale solidarnost sa ovom akcijom, koja je, po našem mišljenju, u samoj suštini međunarodnog poretka i Povelje UN", dodao je Jeremić, izrazivši nadu da će se saradnja po pitanju budućeg statusa Kosova nastaviti.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je da je prihvatanje inicijative Srbije u Generalnoj skupštini UN potvrdilo "ispravnost borbe Srbije" za očuvanje Pokrajine i načina na koji se ta borba vodi.

"Usvajanje rezolucije potvrđuje da se većina zemalja zauzima za poštovanje međunarodnog prava. To je i potvrda ispravnosti mirne, diplomatske, političke borbe za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta koju Srbija sprovodi", rekao je Bogdanović.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je usvajanje srpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN dokaz delotvornosti politike Vlade Srbije koja se zasniva na istovremenom približavanju EU i odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

"Pokazalo se da je Srbija mnogo jača kada se poziva na međunarodno pravo. Ono je mnogo delotvornije u našoj situaciji nego bilo kakvo prizivanje sile ili nestabilnosti. Na taj način povećavamo naš ugled i igramo na pravi i primeren način u ovom novom multipolarnom svetu", izjavio je Đelić agenciji Tanjug.

On je konstatovao da u prilog Srbiji ide i činjenica da nijedna zemlja EU nije glasala protiv inicijative Srbije.

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ocenio je da izglasavanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN predstavlja, posle dužeg vremena, veliku diplomatsku pobedu Srbije i međunarodnog prava.

"Pokazalo se da je većina zemalja u svetu opredeljena za poštovanje međunarodnog prava i ovim će pitanje Kosova i Metohije biti prebačeno sa političkog na pravno polje", rekao je Dačić Tanjugu.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović ocenila je da je današnje izjašnjavanje u Generalnoj skupštini UN odraz pozitivne diplomatske aktivnosti Srbije.

"Tek nam predstoje dalji koraci kako bi se izborili da se međunarodno pravo poštuje i na Balkanu", rekla je Slavica Đukić-Dejanović novinarima u Skupštini Srbije.

Kosovski zvaničnici veruju u svoju poziciju

Na vanrednoj konferenciji za novinare u Prištini, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, premijer Hašim Tači i ministar spoljnih poslova Skender Hiseni rekli su da je Kosovo do sada priznala većina zemalja članica Evropske unije, NATO-a i sve članice G7, kao i da očekuju i nova priznanja.

"Verujemo da razmatranje ovog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde neće omesti zemlje da ocene stalni napredak na Kosovu i donesu odluke o priznavanju Kosova", izjavio je Sejdiju.

Vlasi: Srbija kupuje vreme

Politički analitičar Azem Vlasi ocenio je da Srbija, incijativom koja je usvojena na Generalnoj skupštini UN, samo kupuje vreme.

"Sa političkog stajališta, Srbija je time napravila još jednu grešku jer je celu stvar prenela na teren gde može i dalje da drži zategnutim i nesređenim odnose između Kosova i Srbije. Srbija će ovim nastaviti i dalje da zavarava samu sebe i svoju javnost da se nešto može promeniti u vezi sa statusom Kosova. Prema tome, to je jedno kupovanje vremena", ocenio je Vlasi za KIM radio.

On je rekao da Kosovo namerava da bude aktivno uključeno u predstavljanje tog slučaja pred Međunarodnim sudom pravde i da očekuje da će Sud biti nepristrasan i pravičan.

"Takođe, verujemo da će se potvrditi naša pozicija", rekao je Sejdiju.

Tači je rekao da će, nezavisno od odluke Generalne skupštine UN, biti novih priznanja Kosova koja će iznenaditi, ali i naljutiti Srbiju.

"Ja sam i danas istakao da Kosovo ne treba da očekuje dobre predloge i ideje od Beograda. Mislim da će buduća realnost, sa novim priznanjima nezavisnosti Kosova, biti najbolji odgovor na ovu lošu ideju Beograda. Priznanja će, dakle, biti nastavljena, i sam Beograd će povodom njih biti iznenađen i nervozan", rekao je Tači.

EU bez komentara

Francusko predsedništvo Evropske unije nema komentar na usvajanje srpskog nacrta rezolucije u Generalnoj skupštini UN kojim se od Međunarodnog suda pravde traži mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, izjavila je Tanjugu u Briselu portparolka predsedništva Marin de Karne.

"Srbija je imala pravo da zatraži to mišljenje, a mi smatramo da je bitno gledati u budućnost i raditi na tome da ne budu ugrožene dalje evropske integracije", istakla je Marin de Karne.

Priznavanje nezavisnosti Kosova je nadležnost država članica Evropske unije, stoga Evropska komisija neće komentarisati današnje usvajanje srpskog nacrta rezolucije u Generalnoj skupštini UN, izjavila je Tanjugu Kristina Nađ, portparolka evropskog komesara za proširenje Olija Rena.

Članice Evropske unije o inicijativi Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasale su na "nacionalnoj osnovi", kako je u Briselu najavil portparolka francuskog predsedništva EU Marin de Karne.

"Članice EU se konsultuju oko glasanja, ali će ono biti obavljeno na individualnoj osnovi", izjavila je Marin de Karne uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN o predlogu Srbije.

"Kao što je dobro poznato, ne postoji jedinstvo u EU oko priznavanja Kosova, stoga postoji mogućnost da članice EU glasaju različito", rekla je ona, navodeći da "treba sačekati samo glasanje".

Glasanje na individualnoj osnovi prethodno je najavila i Kristina Galjak, portparolka visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane.

Evropska unija i inače ne može da glasa jedinstveno, jer je istupanje pred Savetom bezbednosti UN stvar nacionalne politike.

"Pobeda srpske diplomatije"

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija ocenila je da današnja odluka Generalne skupštine UN da prihvati rezoluciju Srbije predstavlja pobedu srpske diplomatije.

Usvajanje rezolucije u UN je dokaz da većina zemalja u svetu smatra da međunarodni poredak i pravo treba da imaju prednost, naglasila je Nada Kolundžija u izjavi Tanjugu.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da će prihvatanje rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN za posledicu imati smanjenje broja država koje će se odlučiti da priznaju nezavisnost Kosova.

"Ja pozdravljam svaku akciju i sve ono što eventualno može da doprinese da Srbija dođe do svojih legitimnih prava kada je u pitanju Kosovo i Metohija", rekao je Todorović.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da je odluka Generalne skupštine UN očekivana i predstavlja, u velikoj meri, i izraz poštovanja koje države članice Ujedinjenih nacija imaju prema institucijama te organizacije, uključujući i Međunarodni sud pravde.

"Za LDP je najvažnije da u Srbiji i u odnosima sa drugim državama i Evropskom unijom obezbedimo da budući postupak pred Međunarodnim sudom ne bude uzrok novog usporavanja procesa pridruživanja zemlje Evropskoj uniji", istakao je Jovanović.

Predsednica Političkog saveta LDP-a Vesna Pešić ocenila je da usvajanje rezolucije "predstavlja uspeh Vlade Srbije jer je uspela da to pitanje pomeri na pravni teren i olakša političku situaciju i kretanje Srbije ka Evropi".

Poslanik DSS-a i bivši ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je Srbija proteklih meseci napravila veliki posao i uložila ogromnu energiju da bi dobila savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde, za koje se ne zna kakvo će biti niti bilo koga obavezuje.

"Efekti su slabi utoliko što to mišljenje nikoga ne obavezuje i nema nikakvog obaveznog i sankcionog delovanja od stane nekog autoriteta da se ono povuče", rekao je Samardžić.

On je kazao da mu je žao što nije povučen najbolji i najači potez države, a to je da se "tuže bar neke zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije".

Predsednik poslaničkog kluba "Napred, Srbijo" Tomislav Nikolić ocenio je da je dobro da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ali je istovremeno ukazao i na moguću opasnost tog postupka.

"Postoji opasnost da se u tom sudu pokrene pitanje apsolutne ugroženosti svih ljudskih prava, koju su tobože Albanci imali na teritoriji Srbije. Postoji jedna praksa primenjena u svetu da narod koji nema nikakvih prava u okviru jedne države ima pravo da se otcepi i pravi svoju državu", kazao je Nikolić za RTS.

Aleksandar Vučić izjavio je da je izglasavanjem rezolucije u Generalnoj skupštini Srbiji otvorena mogućnost da se "ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima".

Direktor Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović ocenio je da prihvatanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN predstavlja pobedu napora Srbije da se pitanje Kosova i Metohije prebaci na pravni teren.

Svilanović: Ozbiljan uspeh

Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović izjavio je da je odluka Generalne skupštine UN da od Međunarodnog suda pravde traži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova ozbiljan uspeh predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića.

"Mislim da u Vladi Srbije mogu da budu zadovoljni, jer su ispunili jedan deo obećanja, ali to će biti prazna pobeda ako se do kraja godine sa EU ne dogovori zajednička uloga Srbije i EU na Kosovu. Sada je vreme da se dijalog intenzivira", rekao je Svilanović agenciji Beta.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi izjavio je da, ukoliko savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde bude išlo u prilog Srbiji, ona će "dobiti podršku međunarodnog prava za tvrdnje da je jednostrano proglašenje Kosova bilo nelegalno".

"Pravno pitanje dobiće i pravni odgovor, a politički efekti će se tek videti posle davanja mišljenja Suda", rekao je Varadi Tanjugu i istako da, "ukoliko savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde bude išlo u prilog Srbiji, ona će uz sebe imati i međunarodno pravo u daljim nastojanjima za očuvanje teritorijalnog integriteta".

Ocenjujući da je prihvatanje nacrta rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN "pobeda srpske dipolomatije", profesor Varadi je ocenio da je dobro što je jedno političko pitanje prebačeno na teren prava.

Međunarodni sud pravde proceniće da li će o nacrtu rezolucije Srbije odlučivati u hitnom ili u redovnom postupku, što znači da bi ona na dnevnom redu Suda mogla da se nađe za šest meseci, odnosno za dve godine, izjavio je Varadi.

Kontradiktornost EU

Dušan Reljić, sa berlinskog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost, rekao je za B92 da svi signali koji su do sada dolazili pokazivali da je postojala većina u Skupštini UN.

"No, ne treba potceniti pritisak koji dolazi od strane velikih zapadnih sila, jer niko ne voli da bude stavljen u položaj da se prespituje o opravdanosti nečije politike, pogotovo kada su u pitanju pravni aspekti te politike“, upozorio je Reljić pre početka zasedanja.

On je objasnio da Evropska unija ne može da glasa jedinstveno, odnosno da ne postoji tako nešto kao vrsta discipline u glasanju, jer je istupanje pred Savetom bezbednosti stvar nacionalne politike.

"Dvadeset jedna od 27 zemalja EU je priznala Kosovo i samim tim se svrstale među one zemlje koje smatraju da nije potrebno međunarodno preispitivanje", kaže on.

"Međutim, EU, s druge strane, uvek se zalagala za to da u međunarodnim odnosima postoji međunarodno pravo, i bilo bi čudno da sada glasa protiv. Zbog toga dolazi taj stav da treba biti uzdržan", kaže on.

"Znači, s jedne strane, staviti do znanja da zemlje EU nisu zadovoljne tim potezom Srbije, a s druge strane, ne sprečiti jedan postupak koji ipak jača međunarodno pravo“, rekao je Reljić.

Šta će uraditi Međunarodni sud pravde

Nakon što je zahtev Srbije da se o nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde dobio većinu u Generalnoj skupštini, ne treba odbaciti mogućnost da će u toj raspravi učestvovati i neko od predstavnika vlasti Kosova.

Pre glasanja u Generalnoj skupštini, u Međunarodnom sudu objasnili su za B92 da će, po prijemu zvaničnog zahteva Generalne skupštine, ako ga bude bilo, Sud najpre zatražiti od svih članica UN da, ukoliko žele, upute svoju argumentaciju u pisanoj formi.

Dodatno, zahtev može biti upućen i relevantnim organizacijama i telima za koje se veruje da mogu doprineti raspravi. U tom smislu bi moglo da se dogodi da poziv Suda bude upućen prištinskim vlastima.

U Sudu kažu da je korisno prisetiti se slučaja koji je vođen pre četiri godine, kada je od Suda zatraženo "savetodavno mišljenje" o pravnim posledicama odluke izrealskih vlasti da podignu zid razgraničenja na okupiranoj palestinskoj teritioriji.

Tada je Sud na raspravu pozvao ne samo Palestinu, koja nema status članice UN, već i predstavnike Islamske konferencije i Arapske lige, koje su smatrane relevantnim za proces.

Posle razmatranja pisanih podnesaka, u Sudu se organizuje i rasprava, gde zainteresovane strane dodatno obrazlažu svoje stavove. Tek potom Sud donosi odluku.

Uprkos nekim predviđanjima da bi odlučivanje o inicijativi Srbije moglo da traje godinama, u Sudu kažu da procedura traje znatno kraće. U pomenutom slučaju izgradnje zida, "savetodavno mišljenje" Međunarodnog suda pravde saopšteno je u roku od 8 meseci.

Brzina rada zavisiće i od toga da li će Generalna skupština UN zatražiti da se o pitanju nezavisnosti Kosova raspravlja "hitno" ili ne.

U istoriji dugoj 62 godine, Međunarodni sud pravde 25 puta je pozivan da da "savetodavno mišljenje" po nekom pitanju. U Sudu skreću pažnju da njihov stav nije obavezujući iako ima nespornu pravnu i moralnu težinu.

Još jednom se vraćajući na spor Izraela i Palestine, u Sudu podsećaju da je stav sudija - da je razdvajanje Izraelaca i Palestinaca zidom pravno neodrživo - bio kasnije pretočen u Rezoluciju Generalne skupštine UN. Mada, priznaju, ni ona nije bila obavezujuća za Izrael.

"Sud ne zanima kakve će političke odluke biti donošene u vezi sa pitanjima o kojima se raspravlja. Mi dajemo isključivo pravno tumačenje," kaže sagovornik B92 iz Međunarodnog suda pravde.

Info

Libija uplatila novac za odštetu

Vašington -- Libija je uplatila 1,5 milijardu dolara fondu namenjenom za isplatu odštete američkim i libijskim žrtvama sukoba te dve zemlje tokom 80-ih godina prošlog veka.

Svet petak 31.10. 22:44 Komentara: 1
strana 1 od 872 idi na stranu