Šta znači pretpostavka nevinosti

Beograd -- Mnoga hapšenja su se poslednjih godina u Srbiji dešavala pred očima javnosti, a procesi protiv uhapšenih ili nisu završeni ili nisu ni započeti.

Izvor: B92
Podeli

Tako su sa lisicama na rukama i pred TV kamerama hapšene sudije, tužioci, bivši policajci i fudbaleri, a da procesi, koji su protiv samo nekih od njih pokrenuti, ni posle više od dve godine nisu dobili sudski epilog, dok ih, istovremeno, mediji, pa i političari, odmah proglašavaju krivim.

Postavlja se pitanje zbog čega policija medijima prosleđuje snimke hapšenja, kao i da li postoji osnovana sumnja da u Srbiji postoji praksa kršenja pretpostavke nevinosti koja jasno kaže da niko nije kriv dok sud ne kaže suprotno.

Tadašnji, a i sadašnji ministar Mlađan Dinkić, 12. aprila 2006. prokomentariosao je hapšenje predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića sledećim rečima:

"Radi se o najvećoj organizovanoj grupi u oblasti privrednog kriminala koja je ikada uhvaćena na delu u Srbiji. Pokazalo se da sam godinama bio u pravu kada sam tvrdio da je Kljajević vrh korupcije u Srbiji, a ovde se pokazalo i vrh stečajne mafije. Možemo, samo na bazi onogo što je do sada dokazano, da kažemo da se radi o zloupotrebama koje su 'teške' više desetina miliona evra. Postoje ozbiljne sumnje da se radi o najvećoj proneveri ikad izvršenoj u Srbiji."

Kljajević, međutim, do dan-danas nije proglašen krivim za dela koja mu se stavljaju na teret.

To nije jedini primer prakse u Srbiji, za koju se osnovano sumnja da predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti osumnjičenih.

Srpska javnost imala je priliku da gleda hapšenje sudije Radeta Terzića, bivšeg fudbalskog asa Dragana Džajića, a najspektakularnije hapšenje videli smo u januaru ove godine kada su pripadnici MUP-a predsednika fudbalskog kluba Vojvodine Ratka Butorovića zatekli kod kuće u pižami, okrenuli licem ka podu i stavili mu lisice.

Bivši ministar policije i advokat Boža Prelević smatra da način na koji su uhapšeni ti ljudi ima sve elemente kršenja pretpostavke nevinosti i podseća na slučaj hapšenja sudije Živote Džoinčevića.

“Protiv koga su posle toga odustali, i vi - da su oni odustali - ne možete da vidite u medijima. Taj čovek je dobio i obeštećenje od države za protivpravno hapšenje. Tu ljagu koju je on preživeo i što je njegova famija videla, ja mislim da se to nikad, za vreme njegove karijere, on je i dalje sudija okružnog suda, da se to nikad ne može ispraviti. Većina tih ljudi, ja sam siguran da bi Džajić i Cvetković na poziv jednog inspektora došli“, smatra Prelević.

Građani Srbije imaju mogućnost da se obrate i Evropskom sudu za ljudska prava, ako smatraju da im je prekršeno pravo na pretpostavku nevinosti, kaže Omer Hadžiomerović, predsednik Društva sudija Srbije. Tu oblast uređuje i srpsko zakonodavstvo.

“Ona je u našem zakoniku sadržana u članu 3, koji kaže da niko ne može, ni državni organi, ni sredstva javnog obaveštava, ni javne ličnosti, u svojim javnim izjavama o krivičnom postupku, da vređaju pretpostavku nevinosti“, objašnjava on

“Ne postoji neko krivično delo koje bi propisivalo slučajeve kršenja pretpostavke nevinosti, ali imamo slučajeve i ovde, kod nas, da se kasnije vode građanske parnice gde ljudi traže naknadu štete zbog povrede pretpostavke nevinosti, odnosno zbog onoga što je mogulo škoditi njihovoj časti i ugledu“, podseća Hadžiomerović.

Boža Prelević smatra da bi na kršenje pretpostavke nevinosti trebalo da ukazuje zaštitnik građana, ombudsman, koji, međutim, postoji tek odnedavno i još uvek nema formiran tim ljudi sa kojima bi radio.

A na pitanje koji su motivi policije da prikazuje hapšenja poznatih ljudi, Prelević kaže:

“Ja mislim da policija i tužilaštvo imaju tu neku želju da dokažu kvalitet svog rada, kako oni reaguju, da je to i neka vrsta generalne prevencije. Cela priča počinje tako što neko iz policije obavesti medija, pa se policija tu na jedan vrlo ružan način zaklanja da su mediji bili slučajno tu, što je potpuno nemoguće. I mislim da - dok ih neko ne tuži - da to neće prestati da rade.“

A kakav je epilog spektakularnih hapšenja?

Protiv Terzića, koji je u julu prošle godine uhapšen kao deo organizanovane kriminalne grupe, postupak se vodi pred opštinskim sudom a ne pred Specijalnim, i to za zloupotrebu službenog položaja.

Optužnica protiv Dragana Džajića, koji je uhapšen u februaru ove godine, nije ni podignuta, a njegovi advokati su najavljivali da će tražiti obeštećenje od države zato što je Džajić nekoliko meseci proveo u pritvoru.

Suđenje Butoroviću počelo je početkom nedelje, ali mu se, umesto kao organizatoru fudbalske mafije, što je utisak stečen iz snimaka hapšenja, sudi za nameštanje jedne utakmice i protivpravno pribavljanje imovinske koristi od samo 5.000 evra.

strana 1 od 15 idi na stranu