Tadiću nagrada "Kvadriga"

Šta povezuje predsednika Srbije Borisa Tadića, muzičara Pitera Gejbrijela i osnivače Vikipedije? Prema mišljenju nemačke nevladine organizacije "Radionica Nemačka" - hrabrost i upornost. Na svečanosti u Berlinu, Tadiću je večeras nagradu "Kvadriga" uručio predsednik Austrije Hajnc Fišer. Nagrada se dodeljuje za hrabrost, vizionarstvo i angažman kojim svet postaje bolji i to na Dan nemačkog jedinstva.

Boris Tadić izjavio je, primajući nagradu "Kvadriga", da to priznanje prima "kao Evropljanin".

"Uveravam vas da primam ovu nagradu kao Evropljanin, predsednik zemlje koja sa vama deli iste vrednosti; kao predsednik Srbije koja je posvećena miru i stabilnosti i koja želi da uđe u Evropsku uniju sa svojim identitetom", rekao je Tadić na svečanosti uručenja nemačkog priznanja.

Predsednik Srbije je podsetio da je Dan ujedinjenja Nemačke dan velike pobede demokratije, ali i pobede nad podelom Nemačke i Evrope, koja je omogućila da Evropska unija postane "najuspešniji projekat mira, pomirenja, saradnje i integracije" u čitavoj našoj istoriji.

"Na nama je danas odgovornost da učinimo ovaj projekat održivim u budućnosti. Imamo i odgovornosta za širenje mirovnog projekta u celoj Evropi - u ime zajedničkih vrednosti i stabilnosti evropskog kontinenta", ocenio je Tadić.

"Nema sumnje da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana treba da postanu članice Evropske unije", rekao je srpski predsednik u tom kontekstu. Srbija, kao država koja se nalazi u srcu Evrope, okružena državama EU, prema Tadićevim rečima, želi da deli evropske vrednosti, primenjuje evropske standarde i poštuje evropske zakone.

"Ako krenete iz Srbije na istok ili zapad, stići ćete u zemlje EU. To je i praktičan razlog zbog čega Srbija želi da postane punopravna članica EU", rekao je Tadić.

Zahvaljujući na nagradi, predsednik Tadić je istakao da ona nije samo lično priznanje, već i priznanje građanima Srbije za demokratizaciju društva.

Austrijski predsednik Hajnc Fišer izjavio je da je dodeljivanjem nagrade "Kvadriga" za hrabru istrajnost predsedniku Srbije Borisu Tadiću ukazano poštovanje jednom evropskom političaru koji se u veoma teškom i istorijski opterećenom okruženju hrabro i mudro zalaže za svoju zemlju i svoje ideale.

"Boris Tadić je u svim fazama svog životnog puta dokazao hrabru istrajnost. On je ubeđen u to da bi Srbija trebalo da postane član velike evropske porodice i mi delimo to njegovo ubeđenje", rekao je Fišer prilikom uručivanja nagrade predsedniku Srbije.

Prema rečima Fišera, Tadić se za evropski put Srbije zalagao kada je to u Srbiji bilo opasno, jer je opredeljenje srpskog naroda između evropskog kursa i nacionalističkog izolacionazma često bilo na ivici britve. Srbija se zahvaljujući Tadićevom radu, naglasio je Fišer, naposletku uputila evropskim putem

Prema njegovim rečima, za Borisa Tadića je politika uvek bila veština mogućeg.

"Mi znamo da predsednik Tadić neumorno radi na tome da ojača demokratiju u svojoj zemlji i da Srbiju uvrsti u krug evropskih demokratija", rekao je Fišer.

Nagrada za "hrabru nepokolebljivost"

U obrazloženju nagrade navodi se da predsednika Tadića odlikuju "za hrabru nepokolebljivost", kao i da "kompas predsednika Tadića pokazuje u pravcu Evropske unije".

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da ta nagrada nije važna samo za predsednika Tadića već za sve građane Srbije koji su izabrali evropski put razvoja.

"Svaka ovakva nagrada je jedno priznanje više. Priznanje da taj svet počinje da razume da mi želimo i da moramo da budemo deo evropskih integracija. I zato je, po meni, to toliko značajno i zato mislim da je poruka vrlo značajna", kaže ona za B92.

Sonja Liht, koja prisustvuje svečanosti u Berlinu, upozorava da ovakva nagrada ne znači da je u Srbiji sve urađeno, već da je pred zemljom mnogo posla do ulaska u evropsku porodicu naroda.

Povodom Dana ujedinjenja, nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas istakao je da će Srbija u daljim evropskim integracijama u Nemačkoj imati pouzdanog partnera.

Inače, Nemačka slavi 3. oktobar kao dan kad su se pre tačno 18 godina zvanično ujedinile Istočna i Zapadna Nemačka.

"Atmosfera je kao i svakog 3. oktobra - oseća se neka vrsta uzbuđenja u vazduhu. To jeste centralna svečanost i sigurno je da će biti jako, jako svečano i lepo", kaže Sonja Liht.

Nagrada "Kvadriga" je dobila ime po bronzanoj skulpturi sa vrha Brandenburške kapije u Berlinu, koja prikazuje boginju pobede u kolima s četvorostrukom konjskom zapregom.

Taj spomenik je za vreme Hladnog rata podsećao na ideološku podeljenost sveta, a danas simbolizuje borbu za jedinstvo i slogu.

Između ostalih, nagradu su do sada dobili bivši nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, predsednici Avganistana i Ukrajine Hamid Karzai i Viktor Juščenko, premijeri Luksemburga i Turske Žan Klod Junker i Redžep Tajip Erdogan.

Tadić: Srbija nije odbačena

"Ova nagrada je dokaz da Srbija nije izdvojena i odbačena od Evrope'', kazao je Tadić koji je posetu Berlinu iskoristio da svojim domaćinima prenese stav da evropske integracije Srbije niko ne može da uslovljava priznavanjem nezavisnosti Kosova.

"Niko mene niti političku strukturu koju predstavljam ne može ucenjivati da bez priznanja Kosova ne možemo u EU. Ukoliko to neko postavi kao uslov, ja biram intergitet svoje zemlje i poštovaću Ustav svoje zemlje“, poručio je predsednik Srbije.

Nemačka je zainteresovana da se Srbija i zapadni Balkan integrišu u Evropsku uniju i pronađe rešenje nezavisno od toga što Beograd i Berlin imaju drugačije viđenje budućeg statusa Kosova.

"Nemačka smatra to svojim političkim ciljem i najvažnijom etapom u procesu proširivanja Unije. Za mene je taj pristup zvanične nemačke politike veoma važan jer sam ubeđen da bez suštinske ključne podrške Nemačke nema evropske budućnosti za Srbiju", dodaje Tadić.

Tokom boravka u Berlinu, Tadić je s državnim vrhom najuticajnije zemlje Evropske unije razgovarao o Kosovu i Metohiji i nemačkoj podršci Srbiji na putu ka Evropskoj uniji.

Tadić: Do 2012. ispunićemo sve uslove

Predsednik Srbije je izjavio nemačkom dnevniku "Bild" da je uveren da će Srbija do 2012. godine ispuniti sve kriterijume za ulazak u Evropsku uniju.

"Srbija će postati članica Evropske unije tek kada u svakom pogledu bude spremna na to. To vam je kao u sportu: sportista može da krene na neko veliko takmičenje tek kad je spreman da na njemu postigne dobar rezultat", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je pri tom naglasio da će Srbija svakako ispuniti i "haški uslov", odnosno da će se najtraženiji optuženici za ratne zločine na tlu bivše Jugoslavije sigurno naći u Hagu.

"Obećavam vam: naći ćemo (Ratka) Mladića i izručićemo ga Sudu za ratne zločine u Hagu", naglasio je Tadić.

Predsednik Srbije je odgovorio i na nekoliko pitanja koja su se odnosila na današnji nacionalni praznik u Nemačkoj, Dan nemačkog jedinstva, ustanovljen neposredno po ozvaničenju ponovnog ujedinjenja zapadne i istočne Nemačke, 3. oktobra 1990.

"Ujedinjenje Nemačke je civilizacijsko dostignuće. Nijedan pravi demokrata ne može imati bilo šta protiv toga", rekao je Tadić. Tadić kaže da je i nekadašnji kancelar Nemačke, socijaldemokrata Vili Brant, imao velikog uticaja na njega.

"Vili Brant je do danas ostao moj veliki politički uzor...", rekao je Tadić i objasnio da to poštovanje prema nekadašnjem kancelaru takođe nosi iz porodice, budući da je njegova majka veoma cenila Branta jer je "imao hrabrosti da u Poljskoj klekne i pokloni se žrtvama rata".

"Decenijama posle sam ja kao predstavnik mog naroda otišao u Srebrenicu i ponovio gest koji je Brant učinio u Varšavi. I ja sam se poklonio i izvinio se svim žrtvama za počinjene zločine".

On je opazio da se "na sličan gest predstavnika drugih naroda, koji su učestvovali u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, još čeka".

Češka preuzima predsedavanje EU

Republika Češka, koja će u prvom polugodištu 2009. predsedavati Evropskoj uniji, želi da Srbija sledeće godine zatraži status kandidata za članstvo u Uniji, izjavio je zamenik češkog premijera zadužen za evropske poslove Aleksandr Vondra.

"Nama je u interesu da Zapad, a ne Kremlj, bude Beogradu centar gravitacije", rekao je češki vicepremijer.

On je dodao da postoje sumnje "nekih" evropskih zemalja u vezi sa daljim proširenjem EU, ali da Češka računa da će iskoristiti svoje predsedavanj Uniji da obeleži petu godišnjica proširenja iz 2004. godine, koje je, prema njegovom mišljenju, imalo prednosti ne samo za nove članice, nego i za Evropu.