Savet Evrope o Gruziji i Rusiji

Ta tema je u dnevni red uvrštena po hitnom postupku. Očekuje se da će, povodom situacije u Gruziji nastale posle ruskog priznavanja Južne Osetije i Abhazije, Komitet za politička pitanja SE podneti izveštaj.

Predsednik Parlamentarne skupštine SE Luis Marija de Puč rekao je u ponedeljak na konferenciji za novinare da nije planirano da se na dnevnom redu nađe bilo kakva rezolucija o situaciji u toj zemlji.

U popodnevnom delu sednice poslanicima Parlamentarne skupštine SE obratiće se predsednik Kipra Dimitris Hristofjas.

U sredu će to učiniti i predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić, koji se u ponedeljak u Savetu Evrope sastao sa Luisom Marijom de Pučem, uručivši mu tom prilikom monografiju o Srebrenici.

Predviđeno je da Parlamentarna skupština posle toga razmotri izveštaj o ispunjavanju obaveza i sprovođenju reformi u BiH.

Položaj nacionalnih manjina u Vojvodini i tretman rumunske manjine u Srbiji, umesto u četvrtak, biće na dnevnom redu u sredu, dok je debata o napretku reformskih procesa u Srbiji, koja je bila najavljena za ovo zasedanje, odložena za sledeće zasedanje Saveta Evrope u
januaru 2009. godine.

Dejvis: Nije crno-belo

U slučaju Gruzije mnogo je važnije šta sada može da se uradi da se stvari poprave od traganja za odgovorom ko je kriv za početak sukoba, rekao je u Strazburu generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis.

Situacija u Gruziji nije crno-bela i, iako se svi pitaju ko je prvi povukao oroz, što nije nevažno, mislim da je mnogo važnije šta u ovom trenutku možemo da uradimo da se stvari poprave, rekao je Dejvis u obraćanju poslanicima Parlamentarne skupštine SE.

On je tokom debate o posledicama rata između Gruzije i Rusije naveo da nije tačna konstatacija da je u odnosima među narodima u Gruziji uvek bilo konflikata i mržnje.

"Pre 10 godina nije bilo mržnje među tim ljudima, svi su mi tada govorili da neće biti nikakvog sukoba. Situacija se od tada očigledno promenila", rekao je Dejvis i pozvao Gruziju i Rusiju da zajedno mirnim putem dođu do prihvatljivog rešenja.

Dodao je da Savet Evrope ima više mehanizama u takvim situacijama, a da je jedna od mera koje su bile predložene i suspenzija članstva za obe države umešane u sukob. To, međutim, dodao je Dejvis, u ovom trenutku nije prihvatljivo jer većina država nije za tako oštre mere.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg složio se da je u ovom trenutku u Gruziji potrebno brzo reagovati. On je sa svoje strane ponudio usluge obema stranama, izražavajući spremnost da pomogne u rešavanju spora.

Hamarberg je takođe podvukao da u Gruziju nije dovoljno poslati običnu monitoring misiju, već da je potrebno da tamo ode misija koja je specijalizovana za rad u sličnim uslovima.

Verbalni sukob Gruzija-Rusija

U debati koja je potom usledila čuli su se različiti stavovi poslanika iz Rusije i Gruzije, koji su uglavnom iznosili međusobne optužbe za izazivanje rata i prebacivali odgovornost na drugu stranu.

Poslanici Parlamentarne skupštine iz Gruzije optužili su ruske vlasti da su odgovorne za sukob u Južnoj Osetiji, dok su ruski parlamentarci istakli da su tenzije u Južnoj Osetiji dodatno porasle posle proglašavanja nezavisnosti Kosova.

Poslanik iz Gruzije Giorgi Gabašvili optužio je Rusiju da je okupirala deo Gruzije, kao i da uporno krši prekid vatre.

"Moramo jasno da kažemo Rusiji: Gruzija je suverena država i mi nećemo dozvoliti mešanje u unutrašnje stvari naše zemlje i pokušaj podele", naveo je Gabašvili.

Podvukao je da za to postoje dokazi satelitski snimci na kojima se vidi da su ruske snage granatirale civilna naselja.

Na to je reagovao poslanik iz Rusije Konstantin Kosačev, koji je gruzijskom kolegi kazao da je eskalacija sukoba u Gruziji u aprilu bila direktna posledica proglašenja nezavisnosti Kosova, koja se dogodila u februaru ove godine.

"Mi smo branili Južnu Osetiju, i mi smo takođe zaslužni za zaustavljanje sukoba u Abhaziji", rekao je Kosačev i pozvao međunarodnu zajednicu da se bori protiv "diktatorskog režima gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija" jer je to, kako je kazao, jedini način da se postigne trajni mir u regionu.

Abhazija: Dan nezavisnosti

Vojnom paradom u glavnom gradu Suhumiju, gruzijska sepratistička republika Abhazija obeležila je 15 godina od proglašenja nezavisnosti.

U sukobu s gruzijskim snagama, koji je trajao više od godinu dana, tada je poginulo više od 3.500 Abhazaca. Nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, druge separatističke oblasti u Gruziji, prošlog meseca je priznala Rusija.

U današnjoj paradi učestvovalo je oko 1.000 vojnika, s tenkovima, artiljerskim naoružanjem, vojnim helikopterima i avijacijom.

Ministar odbrane Abhazije Mirab Kišmarija kazao je da je Abhazija pre tačno 15 godina "izbacila agresora". Na svečanosti prisustvuju predstavnici ruske vlade, gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov, kao i predstavnici više regiona Rusije.