Trajković i dalje na lečenju

Sudski epilog brutalnog napada na policajca Nebojšu Trajkovića, zbog čega je navijač Uroš Mišić osuđen na deset godina zatvora, ponovo je pokrenuo pitanje nasilja na sportskim događajima. Trajković se i dalje oporavlja od povreda koje su ugrozile njegov život.

Nezadovoljni zbog presude koju je dobio Mišić, navijači po fasadama zgrada ispisuju grafite "Pravda za Uroša".

Taj napis su na utakmici sa Jagodinom nosili i fudbaleri Zvezde, zbog čega je protiv kluba pokrenut disciplinski postupak.

Deset meseci nakon što je napadnut na utakmici Crvena zvezda - Hajduk, pripadnik Žandarmerije Nebojša Trajković i dalje se na Vojnomedicinskoj akademiji leči od teških povreda.

Osim opekotina na levoj strani lica i vrata i poremećenog centra za ravnotežu, Trajkoviću je narušeno i psihičko zdravlje.

“Ovo mi je već četvrti put kako se nalazim na VMA. Ležao sam prvo 16 dana na psihijatriji, pa bio još četiri meseca i evo sada, od 17. septembra, zbog jako pogoršanog stanja. Imam jake glavobolje, znojenja, u teškom sam stanju“, rekao je Nebojša Trajković.

Zbog povreda koje je naneo Trajkoviću, dvadesetogodišnji Uroš Mišić osuđen je na deset godina zatvora.

Ova prva rigorozna presuda u Srbiji za nasilje na stadionima izazvala je burnu reakciju dela javnosti.

Nezadovoljni presudom, navijači Crvene zvezde su na samom suđenju pretili sudskom veću, nazivajući sudije “klošarima“.

Uz opasku da je presuda kulminacija represije Žandarmerije nad navijačima, navijači su dobili podršku i fudbalera Crvene zvezde, koji su se na utakmici sa Jagodinom pojavili u belim majicama sa natpisom “Pravda za Uroša”.

“Nisam dao povoda bilo kome za bilo šta. Zbog čega su se oni okomili da me unište do kraja, jer su me uništili, upropastili život i celu porodicu - to samo oni znaju“, kaže Nebojša Trajković.

Gostujući u emisiji “Stanje nacije“ na TV B92, pomoćnik načelnika Uprave policije Željko Nikač i potpredsednik FSS-a Zoran Bingulac rekli su da ne žele da komentarišu presudu suda koji je Mišiću odredio zatvorsku kaznu od 10 godina.

Nikač je napomenuo da bi on, da je bio na Trajkovićevom mestu, najverovatnije pucao.

“Možda bih pucao, da je takva bila situacija da sam bio okružen i da nemam kud. Svi uslovi su bili ispunjeni za upotrebu vatrenog oružija po pravilniku, jer mu je, pre svega, život bio ugrožen“, ukazuje Željko Nikač.

Zbog povreda i dugog lečenja, Trajković kaže da više neće biti u stanju da radi svoj posao i da će, čim mu zdravstveno stanje to dozvoli, pokrenuti parnični postupak protiv Mišića i odgovornih koji su obezbeđivali utakmicu.