Kukuruz za ogrev

Dok se u Americi pretpostavlja da će ove godine biti proizvedeno više bioetanola iz kukuruza, koji je zamena za benzin, nego ijedne prethodne, srpski poljoprivrednici zahvaljujući niskim otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda nalaze nove načine da spasu planetu dodatne emisije ugljen dioksida iz fosilnih goriva. Nažalost, nemaju mnogo izbora.

Sekula Perin iz Elemira je zaključio da mu je zbog cene kukuruza od 110 evra po toni, isplativije da ga loži umesto drva, nego da ga proda. Klip kukuruza je po kaloričnoj vrednosti bolje gorivo i od drveta i od lignita.

“Problem je, plasman je nikakav, nikom ne treba, niko nije zainteresovan. Žižak, leptir i toplota ga jedu.Treba da se stavlja nov, međutim, ne znamo šta ćemo sa starim. Mislim da ga prodam, eto, tako da ga ložim za grejanje i da ga prodam, možda će se neko naći da mu treba“, požalio se Perin.

Razlog zbog kojeg je cena kukurza tako niska u Srbiji su veliki viškovi od prošle godine. Viškovi su nastali zbog produžetka zabrane izvoza žitarica u februaru, zbog čega kukuruz nije mogao da se izveze i istovremeno smanjenja tražnje na domaćem tržištu zbog drastičnog smanjenja stočnog fonda, naročito u centralnoj Srbiji.

“Pa, u svakom slučaju, ja sam već i napomenuo da je to prvenstveno, po meni, odluka vlade koja nije pustila slobodan izvoz u februaru mesecu da bi taj isti kukuruz završio na svetskom tržištu preko 200 evra, već su jednostavno stopirali iz samo njima razumljivih razloga i jednostavno desilo se ono što se desilo da kukuruz padne bukvalno na osam centi, odnosno 10 dinara“, smatra direktor zadruge u Čurugu Stevan Milin.



Najveći problem poljoprivrednika je gde smestiti novi rod kukuruza, uz ostatke prošlogodišnjeg. Mada Srbija ima višak smeštajnih kapaciteta, posle privatizacije silosa pre nekoliko godina novi vlasnici žele da otkupljuju jeftino žitarice u žetvi i da ih prodaju kada im skoči cena.

“Mi smo prinuđeni da predajemo tamo u skladištenje i da čekamo šta Bog da, odnosno da zavismo od volje par ljudi koji sad trenutno rukovode ovom državom, pošto ne vidim da država ima neki interes u tome da zaštiti poljoprivrednike, na advedkvatan način da lageruje (kukuruz), da poljoprivrednik može da ga proda kad kod hoće, odnosno kad je berzanska cena, jer ta berzanska cena odstupa strahovito puno“, objašnjava Slavko Vidrić, poljoprivrednik iz Elemira.

Na Pariskoj berzi se za kukuruz ove nedelje plaćalo 160 evra po toni. Za nekoliko meseci, posle žetve, ta će cena verovatno biti i kod nas.

Situacija nije baš sjajna za srpske poljoprivrednike, za šta najveću krivicu snosi Vlada Republike Srbije, koja je zabranila izvoz u februaru.