Vlada povukla rezoluciju o Kosovu

"KiM ne sme da bude plen demagoga, populista, ono mora biti pitanje od najvišeg državnog i nacionalnog interesa i upravo je to razlog što je Vlada povukla Predlog Rezolucije jer želi da se postigne minimum jednistva i pošalje jasnu prouku i kosovskim Srbima i svetu da će Srbija i dalje štititi svoj integtitet i da će se boriti za poštovanje međunarodnog prava", kazao je ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.

On je to rekao u Skupštini Srbije na sednici Odbora za KiM koja zbog nedostatka kvoruma nije održana. Tim povodom ministar je izrazio žaljenje što poslanici iz svih partija nisu prisutni na sednici iako za Srbiju nema važnijeg pitanja od statusa Kosova i Metohije i života kosovskih Srba.

Prema njegovim rečima, odnos prema Kosovu i Metohiji treba da bude tačka okupljanja, slaganja, dogovaranja i poštovanja programskih razlika i svake partije i svakog pojedinca.

Predsednik Odbora Borislav Pelević izrazio je žaljenje što je Vlada odložila usvajanje Predloga Rezolucije o KiM i što je predložila da ta tačka bude na poslednjem mestu dnevnog reda.
"Znam da je važan Sporazum o stabilizacjii i pridruživanju i gasni sporazum, ali, ipak, misim da je najvažniji problem Kosovo i Metohija", rekao je Pelević.

On je ocenio da bi Vladin predlog rezolucije, dopunjen sa nekoliko amandmana, bio prihvaćen u Skupštini.

Opozicija traži razlog povlačenja rezolucije

Poslanici opozicionih stranaka u Skupštini Srbije zatražili su obrazloženje zbog čega je Vlada iz skupštinske procedure povukla rezoluciju o Kosovu.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić kazao je da je razlog povlačenja rezolucije najverovatnije to što Vlada ne želi da sluša dva puta isto, to jest prvo raspravu o rezoluciji koju su oni podneli i zatim raspravu o rezoluciju koju je predložilo 108 poslanika DSS-a i SRS-a.

On je izrazio nadu da će se Rezolucija o Kosovu koju su podneli poslanici tih dveju stranaka, ipak, naći na dnevnom redu skupštine.

Šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da povlačenje rezolucije pokazuje da sadašnja vlada "više nema snagu da nastavi sa politikom kontinuiteta" kada je u pitanju Kosovo.

On je dodao da LDP insistira da se kaže šta je razlog povlačenja rezolucije.

Šefica poslaničke grupe liste "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija , s druge strane,izjavila je da povlačenje vladine rezolucije o Kosovu iz skupštinske procedure nije pokušaj da se o toj temi ne raspravlja.

Ona je za skupštinskom govornicom istakla da povlačenje rezolucije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu jeste pokušaj da se prethodno postigne maksimalna saglasnost stranaka o tom pitanju.

"Tema Kosova je jedna od najvažnijih tema za Vladu Srbije", kazala je Kolundžija i dodala da je do povlačenje došlo kako bi se prevazišao problem nastao zato što neke stranke imaju primedbe na vladin tekst rezolucije zbog čega su podnele svoj predlog.

Kolundžija je naglasila i da je neophodno da se sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu dobro pripremi.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije Branko Ružić takođe je istakao da je potrebno postići saglasnost što većeg broja stranaka po pitanju državne politike prema Kosovu.

Predsednica parlementa Slavica Đukić-Dejanović rekla je da će od vlade zatražiti zvanično obrazloženje.

Poslanici o finansijskim sporazumima

Skupština Srbije završila je raspravu o 11 zakonskih predloga o potvrđivanju više međunarodnih sporazuma o zajmovima i ugovora o garancijama za više projekata u Srbiji, u vrednosti od oko 400 miliona evra.

Time je završena rasprava o svim tačkama dnevnog reda i predsednica parlementa odredila je da će dan za glasanje biti sutra u 10 časova, kada će se poslanici izjasniti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, energetskom sporazumu sa Rusijom i više finansijskih sporazuma.

Na početak sednice nisu došli poslanici radikla, koji su ranije održali sednicu poslaničkog kluba. Sporazumi koji su na dnevnom redu odnose se na realizaciju kreditnih aranžmana i projekata u Srbiji, ukupne vrednosti oko 400 miliona evra.

Ti zakoni predviđaju davanje garancija za kredite namenjene obnavljanju putne infrastrukture, kliničkih centara, rehabilitaciju borskog regiona, modernizaciju energetskog sistema i unapređenje poljoprivrede.

Ministarka finansija Diana Dragutinović pozvala je poslanike da glasaju za ratifikaciju međunarodnih ugovora i sporazuma i omoguće realizaciju veoma važnih projekata.

Obrazlažući zakonske predloge za ratifikaciju 11 međunarodnih ugovora i sporazuma u Skupštini Srbije, Dragutinovićeva je rekla da ukupna vrednost zajmova i donacija o kojima se raspravlja iznosi 286,5 miliona evra.

Ministarka finansija je istakla da je cilj zaduživanja Srbije obezbeđenje sredstava za realizaciju projekata uz najniže troškove finansiranja i da se stanje Srbije ocenjuje kao dugoročno održivo.

Dragutinovićeva je navela da je suština zajmova realizacija projekata kao što su poboljšanje energetske efikasnosti, obnova Bora, sanacija ekoloških rizika i podsticanje razvoja ekološkog sektora, unapređenje poljoprivredne proizvodnje i sistema za navodnjavanje.

Kako je navela, deo projekata predviđenih da se realizuju tim sredstvima odnosi se na rekonstrukciju primarne i sekundarne putne mreže, sanaciju mostova, kao i rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji.

Na dnevnom redu je 11 predloga zakona kojima se potvrđuju krediti koje Srbija treba da dobije od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Međunarodnog udruženja za razvoj.

U pitanju je potvrđivanje ugovora i sporazuma za reformu poljoprivrede za koji Srbija treba da dobije 12,5 miliona evra, za regionalni razvoj Bora 6,6 miliona, za razvoj Bora 24,3 miliona, za sanaciju beogradskog mosta Gazela 33 miliona, rekonstrukciju puteva i mostova 33 miliona evra i saobraćaja 36,8 miliona.

Za dodatno finasiranje energetske efikasnosti Srbija bi trebalo da dobije 13,3 miliona evra, rehabilitaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje 36,8 miliona, a za rekonstrukciju kliničkih centara 80 miliona evra.

Skupština je tokom prošle nedelje završila raspravu o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kao i energetskog sporazuma sa Rusijom.

Kao poslednja tačka ove sednice predviđeno je razmatranje vladinog Predloga rezolucije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji, a potom će uslediti i dan za glasanje.

Većina stranaka za ratifikaciju sporazuma

Većina stranaka u Skupštini Srbije ocenila je danas da je potvrđivanje više međunarodnih sporazuma o zajmovima i ugovora veoma bitno jer je predviđeno da se tim sredstvima realizuju važni projekti u Srbiji.

Za potvrđivanje tih zakonskih predloga glasaće poslanici liste Za evropsku Srbiju, Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije, kao i poslanici Liberalno-demokratske partije.

Srpska radikalna stranka ukazala je da su krediti štetni po građane Srbije.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kazala je da će ta poslanička grupa glasati za ratifikaciju sporazuma o zajmovima zbog važnosti projekata koji će biti realizovani tim sredstvima.

Kolundžija je podsetila da su zakoni bili na dnevnom redu u martu ove godine, ali da je tadašnji premijer smatrao da je važnije "vratiti mandat narodu", a ne ratifikovati te sporazume.

Poslanik Srpske radikalne stranke Veroljub Arsić kazao je da vlast nema tehničku dokumentaciju za realizaciju predviđenih projekata.

"Stavljate građane Srbije pred obavezu da vraćamo kredite, ali ne znamo kolike su kamate na te kredite jer se u nekima pominju klizne kamatne stope, a u onima koji se navode kao beskamatni krediti plaća se marža banke", kazao je Arsić.

Šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da će ta stranka glasati za ratifikaciju 11 zakonskih predloga o potvrđivanju više međunarodnih sporazuma o zajmovima i ugovora o garancijama za više projekata u Srbiji.

Jovanović je istakao da je te ugovore trebalo ranije ratifikovati jer je prošlo dosta vremena od njihovog potpisivanja.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da nadležna ministarstva daju procenu šta će Srbija konkretno dobiti za 286,5 miliona evra obezbeđenih potvrđivanjem tih sporazuma.

"Ovo je dobar poslovni potez, ali da dobijemo odgovor kakav je neposredan benefit od tih zajmova", kazao je Jovanović. Poslanica Demokratske stranke Srbije Donka Banović navela je da će i ta poslaničke grupa glasati za 11 zakonskih predloga.

Ona je navela da je prethodna vlada, na čijem čelu je bio lider DSS-a Vojislav Koštunica, zaslužna za sklapanje tih sporazuma kojima će biti realizovani veoma važni projekti.

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić takođe je naveo da će ta stranka glasati za ratifikaciju ugovora i kazao da je izuzetno zadovoljan što su oni došli na dnevni red parlamenta jer ih je radila prethodna vlada u kojoj je on bio ministar.

"Ovo su projekti važni za Srbiju. Most Gazela je jedan od najugroženih mostova i tehnički više ne može da primi sobraćaj. Sada se pokušava prebacivanje saobraćaja na obilaznicu oko Beograda kako bi počela rekonstrukcija Gazele", kazao je on.

Dodao je, međutim, da je nemoguće da se ispune obećanja vlasti da obilaznica bude završena u oktobru.

"Izuzetno je važno da se ovi zakoni usvoje", istakao je šef poslaničke grupe NS i pozvao vlast da nakon ratifikacije ubrza realizaciju predviđenih projekata.

Predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije Milan Nikolić rekao je da će poslanici tih dveju stranaka glasati za potvrđivanje zakonskih predloga jer je reč o sporazumima i ugovorima koji su potpisani 2006. i 2007. godine.

"Ta sredstava su neophodna i zato ćemo mi podržati ratifikaciju ovih sporazuma", kazao je on.

Novi zakoni stigli u Skupštinu Srbije

U Skupštinu Srbije danas su stigli predlozi zakona o strancima, o zaštiti državme granice i dva zakonska predloga o potvrđivanju ugovora o finansiranju izgradnje Obilznice oko Beograda i Beogradskog autoputa.

Ugovor o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke za Obilaznicu oko Beograd predviđa da Srbija dobije krediti od 60 miliona evra za izgradnju deonice A u dužini od 10 kilometara u okviru Obilaznice oko Beograda.

Taj ugovor je potpisan 19. oktobra 2007. godine.

Drugi ugovor koji je upućen u proceduru po hitnom postupku jeste potvrđivanje Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ta banka je spreman da odobri zajam od 80 miliona evra za projekat Beogradski autoput i obilznica i on ima za cilj da pomogne javnom preduzeću "Putevi Srbije" i Gradu Beogradu da izvrše sanaciju pratećih konstrukcija i prelaznih puteva mosta Gazela, rekonstrukciju i poboljšanje pristupnih puteva i završetak deonice A obilaznice oko Beograda.

U skupštinsku proceduru su stigla i dva zakonska predloga koje je vlada Srbije usvojila prošle nedelje - Pedlog zakona o strancima i Predlog zakona o zaštiti državne granice.

Predlogom zakona o strancima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca i nadležnost i poslovi organa držane uprave u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca u Srbiji.

Predlogom zakona o zaštiti državne granice uređuje se zaštita granice, organizacija i način vršenja zaštite.

Usvajanje ta dva zakona je neophodno za ulazak na Šengen listu.