Buš upozorava Moskvu zbog invazije

Vašington, Brisel, Moskva, Varšava, Tbilisi -- Predsednik SAD Džordž Buš rekao da je vreme da Rusija zaustavi krizu u Gruziji zbog dramatične i brutalne eskalacije nasilja.

Izvor: B92, Beta, Tanjug, Vašington post
Podeli

U televizijskom obraćanju javnosti povodom sukoba u Gruziji, Buš je u oštrom upozorenju Moskvi rekao da Rusija mora da se vrati s puta "kojim je, izgleda, krenula", kao i da "akcije Rusije dovode u opasnost njene odnose sa SAD-om i Evropom".

"Rusija je izvršila invaziju na suverenu susednu državu i ugrožava demokratsku vladu koju je izabrao narod te države. Takve akcije su neprihvatljive u 21. veku", rekao je Buš.

Takođe je ukazao da izgleda da Rusija želi da sruši legalno izabranu gruzijsku vladu i pozvao Moskvu da kao prvi korak prihvati primirje i povuče trupe.

On je rekao da postoje dokazi da bi ruske strane uskoro mogle da počnu da bombarduju civilni aerodrom u Gruziji. "Ako su ti izveštaji tačni, te aktivnosti Rusije bi predstavljale dramatičnu i brutalnu eskalaciju sukoba u Gruziji", upozorio je Buš.

Rogozin: Rusija ne prima lekcije od SAD

Poslednji sukobi u Gruziji sve češće se porede sa dešavanjima na prostoru Srbije 1999. godine, odnosno sa događajima vezanim za Kosovo.

Tako je bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio da između događaja u Južnoj Osetiji i na Kosovu ima mnogo paralela, odnosno da se koriste isti postupci sada kao i na Kosovu. "Rusiju kritikuju danas oni koji su ubijali Srbe 1999. godine", rekao je Aleksejev.

Lavrov: Pritisci SAD

SAD su želele da ospore Rusiji pravo da situaciju u Južnoj Osetiji nazovu "genocidom" i "vojnim zločinom", rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs insistirala je da Rusija u javnim obraćanjima izbegne izraze kao što su "genocid, etničko čišćenje i vojni zločini", naveo je Lavrov.

"Nikakav odgovor nismo dobili na pitanje zbog čega bi trebalo da izbegavamo takve kvalifikacije, SAD žele da nam ospore takvo pravo," rekao je on.

Šef ruske diplomarije je podsetio i da je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili "nekoliko dana ranije histerično objavio da Rusija želi da anektira Gruziju i da se nije ustručavao da upotrebi termin 'etničko čišćenje' koji se odnosio na rusku stranu".

Lavrov je rekao i da Rajsova, izgleda, nema vremena da opomene Gruziju da ne treba da koristi ovakve izraze.

Još oštriji na rečima bio je ruski ambasador u NATO-u Dmitrij Rogozin.

"Rusija ne prima lekcije od onih koji su 1999. godine ubijali građane Srbije i uništavali njenu civilnu infrastrukturu. To je velika razlika između NATO-a i Rusije, koja je ograničila svoje akcije isključivo na vojne ciljeve", rekao je Rogozin.

"NATO je svojevremeno odlučio da bombarduje, ne samo srpske trupe na Kosovu, već čitavu Srbiju, Beograd, televizijske stanice, mostove, državne institucije", rekao je on.

"Na hiljade građana Srbije pobijeno je u tim napadima. Zgrožen sam kada čujem da oni koji su ćutali pred hiljadama srpskih žrtava 1999. godine, sada sebi daju za pravo da dele moralne lekcije", poručio je ambasador.

Inače, NATO je za danas najavio hitan sastanak sa Rusijom, na zahtev Moskve, kako bi razmotrili krizu u gruzijskom otcepljenom regionu Južne Osetije.

Rogozin je tražio da sastanak na ambasadorskom nivou bude održan danas, kada će se gruzijska ministarka spoljnih poslova Ekaterine Tkešelašvili sastati sa predstavnicima Severnoatlantskog saveta NATO-a.

Predstavnica NATO-a Karmen Romero iznela je da su "u toku pripreme za taj sastanak, koji će verovatno biti održan danas".

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer juče je optužio Rusiju za "neproporcionalno korišćenje sile i povređivanje gruzijske teritorije", pošto je ruska vojska proširila delovanje i van Južne Osetije.

O reakcijama u Srbiji na dešavanja u Gruziji i poukama koje i Srbija može izvući iz tog sukoba možete čitati u posebnoj vesti.

Odložen sastanak NATO-Rusija

Sastanak Saveta NATO-Rusija o krizi u Gruziji neće biti održan danas, kao što je to prethodno bilo najavljeno, saopštila je Alijansa.

"Sastanak neće biti održan danas pošto takvi sastanci treba da budu adekvatno pripremljeni i potrebne su nam dodatne konsultacije", izjavila je predstavnica za štampu NATO-a Karmen Romero, preneo je Rojters.

Ona je dodala da se ne dovodi u pitanje održavanje sastanka, čije je hitno sazivanje juče zatražila Rusija, već da je samo reč o tome kada će biti održan.

Sastanak je zatražio ambasador Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin. Rogozin će na tom sastanku predstavljati Rusiju, dok će NATO predstavljati ambasadori 26 zemalja-članica okupljenih u Severnoatlantskom savetu.

"NATO bi trebalo da zauzme stav ili da donese bilo kakvu odluku tek kada čuje stavove Rusije", izjavio je Rogozin, naglašavajući da je to pravilo svakog partnerstva.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i Severnoatlantski savet ove organizacije sastaće se u Briselu s gruzijskim ambasadorom pri NATO-u Revazom Bešidzeom, umesto s gruzijskom šeficom diplomatije Ekom Tkečelačvili i zamenikom ministra unutrašnjih poslova Ekom Zguladze, kao što je prethodno bilo najavljivano.

"Zbog sinoćnjeg pogoršanja situacije u našoj zemlji, ministri nisu mogli da doputuju u Brisel", preneli su Tanjugu u gruzijskoj misiji pri NATO-u. Umesto njih, na sastanku s ambasadorima NATO-a učestvovaće gruzijski ambasador.

Inače, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer juče je optužio Rusiju da u sukobu u Južnoj Osetiji koristi "prekomernu silu" i krši teritorijalni integritet Gruzije.

Gruzija napušta ZND

Gruzija će napustiti Zajednicu nezavisnih država, koja okuplja nekadašnje sovjetske republike, rekao je danas gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

"Gruzija napušta ZND zauvek i predlaže drugim zemljama da napuste to telo kojim upravlja Rusija", rekao je Sakašvili na velikom skupu u centru Tbilisija, na kome se okupilo više desetina hiljada građana.

Rojters je javio da je najmanje 150.000 osoba danas dočekalo pozdravima Sakašvilija na skupu ispred gruzijskog parlamenta, dok AFP prenosi da se okupilo oko 70.000 građana.

Govornici na skupu osuđivali su Rusiju i ruskog premijera Vladimira Putina, uz uzvike "Gruzija! Gruzija!", a građani su nosili transparente na kojima je Putin prikazan kao terorista, javio je Rojters.

Kako je javio dopisnik AFP-a iz Tbilisija, Gruzini su ranije danas ispunili aveniju Rustaveli, jednu od glavnih arterija gruzijske prestonice, nad kojom se vijore mnogobrojne zastave u bojama Gruzije, beloj i crvenoj.

Učesnici su besplatno delili majice sa natpisom "Mi smo zajedno, mi smo ujedinjeni".

Sakašvili je ranije pozvao na međunarodnu podršku u osudi ruske operacije u Gruziji koju je Moskva preduzela, pošto su gruzijske vlasti pokušale da uspostave kontrolu nad Južnom Osetijom.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naredio je danas, posle pet dana sukoba, obustavu vojnih operacija u Gruziji.

Gruzijske vlasti su saopštile da će gruzijske snage ostati mobilizovane sve dok Rusija ne potpiše mirovni sporazum i tako pruži više dokaza da će prestati s vojnim operacijama.

Gruziji podrška Poljske i baltičkih zemalja

Predsednik Poljske Leh Kačinjski poslao je avion po predsednike Litvanije, Letonije i Estonije da zajedno sa predsednikom Ukrajine doputuju u Tbilisi i izraze podršku Gruziji u sadašnjem sukobu sa Rusijom.

"O toj misiji predsednik Kačinjski razgovarao je sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i dobio je od njega apsolutnu podršku", kazao je šef biroa za spoljnu politiku u predsedničkoj kancelariji Marjuš Handzlik, javljaju poljski mediji.

Kačinjski je o najnovijem razvoju zbivanja u Gruziji razgovarao sinoć telefonom sa Bušom, ali za svoju misiju nema i bezrezervnu podršku poljske vlade, koja bi radije da predsednik prepusti inicijativu i posredovanje o okončanju sukoba Evropskoj uniji.

"Najvažnije što Poljska sada može da uradi jeste da mobiliše Evropsku uniju i NATO", kazao je juče poljski premijer Donald Tusk i dodao da misije i inicijative pojedinačnih zemalja ili grupe zemalja ne mogu da izmene mnogo i imaju samo simbolične odjeke.

"Treba da izbegavamo 'autorske projekte' koji mogu da uvuku Poljsku u taj sukob", upozorio je povodom demonstrativne posete Kačinjskog Gruziji šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.

Petorica predsednika neće sleteti u Tbilisi, već će do gruzijske prestonice stići u obezbeđenom konvoju.

Poljska vlada, pored inicijative da u sukobu Gruzije i Rusije povodom separatističkih gruzijskih provincija Južne Osetije i Abhazije posreduje EU, pružiće Gruziji i humanitarnu pomoć, a premijer Tusk je apelovao na Poljake da masovno daju krv za Gruzine.

Među Poljacima se, i zbog njihovih istorijskih iskustava sa moćnim ruskim susedom, digao talas solidarnosti sa Gruzijom i, prema danas objavljenoj anketi agencije GfK Polonija, 57 odsto Poljaka tvrdi da Poljska u sukobu treba da stane na stranu Gruzije i pomogne joj.

Svega pet odsto Poljaka, međutim, smatra da bi Poljska trebalo da pomogne Gruziji i vojno, dok se 58 odsto anketiranih zalaže za humanitarnu pomoć, a 56 odsto ističe da Varšava treba da pomogne Gruziji pre svega diplomatskom ofanzivom.

Ubrzavanje pregovora o štitu?

Izbijanje sukoba između Rusije i Gruzije povećalo je šanse da se SAD i Poljska ubrzano dogovore o razmeštanju raketne baze američkog antiraketnog štita u Poljskoj, prenose poljski mediji.

Pred sutrašnje razgovore glavnog američkog pregovarača o štitu Džona Ruda sa šefom poljske diplomatije Radoslavom Šikorskim u Varšavi, sa obe strane stižu nezvanično signali da će popustiti u svojim zahtevima zbog kojih su pregovori zapali u ćorsokak.

List "Đenjik", pozivajući se na neimenovane visoke poljske diplomate, navodi da su SAD spremne da popuste zahtevu Poljske da, u zamenu za pristanak na bazu štita, dobije protivraketni sistem "patriot" koji bi bio stalno u Poljskoj, a ne samo mesec dana u kvartalu, kako su planirali Amerikanci.

Vašington je, takođe prema tim izvorima, spreman da proda Poljskoj, po vrlo povoljnim uslovima, do pet sistema "patriot".

Gruzija traži vojnu pomoć od NATO-a

Gruzija je danas u Briselu zatražila "vojnu pomoć" NATO-a, kako bi zamenila radarski sistem uništen u ruskom napadu, rekao je danas gruzijski ambasador pri NATO-u Revaz Bešidze.

Upitan da li je danas na sastanku sa ambasadorima članica NATO-a u Briselu zatražio "vojnu pomoć", Bešidze je novinarima odgovorio potvrdno.

"Za početak, imamo problema sa našim radarskim sistemom koji je uništen i mi smo zatražili novu opremu", rekao je on.

Gruzijski ambasador pri NATO-u nije želeo da govori o drugim zahtevima za pomoć koje je izneo na sastanku sa ambasadorima članica NATO-a, ali je naveo da očekuje "odgovor što je pre moguće".

"Sarađujemo sa Vojnim savetom NATO-a i razgovarali smo o svim mogućnostima, uključujući vojnu pomoć", rekao je Bešidze.

On je ocenio da je Alijansa pogrešila što na samitu u Bukureštu u aprilu nije Gruziji dala nacrt plana za članstvo u NATO i naveo da je Rusija to shvatila kao "zeleno svetlo" za napad.

"Naš jasan stav i taj stav se učvrstio nakon ruskih kršenja, da je velika greška saveznika što Gruzija i Ukrajina nisu dobile Akcioni plan za članstvo u Bukureštu", rekao je Bešidze.

On je kazao da Gruzija smatra da je Rusija to shvatila kao "zeleno svetlo" i da su nedavna dešavanja na teritoriji Gruzije proistekla iz te greške.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 802 idi na stranu