Ostajemo li bez privatnosti

Beograd -- Direktor RATEL-a kaže da tehničko uputstvo o uvođenju nadzora telekomunikacija ničim ne ograničava ni spočitava pitanje privatnosti.

Izvor: B92, FoNet, Beta
Podeli

"Prvi put je uveden red ko i način na koji može da se na osnovu sudskog naloga vrši odgovarajuće nadgledanje. Ovde faktički postoji dogovor između operatora i nadležnih organa kako se to radi. To su tehnički uslovi", izjavio je Radunović. Međutim, stručnjaci za pitanja Interneta navode da ostaje problem kako zaštiti privatnost Internet komunikacije građana koji nisu ni za šta osumnjičeni.

Direktor Republičke agencije za telekomunikacije Jovan Radunović je za televiziju Avala kazao da je RATEL zbog obaveze zaštite podataka u slučaju terorizma, zloupotrebe i diverzija, bio, u skladu sa zakonom, obavezan da donese tehničke uslove kojima se propisuje koje su obaveze operatora da bi se ti podaci dostavili nadležnim agencijama.

"U okviru tih tehničkih uslova nigde nema i ne treba da ima reči i ničeg drugog osim tehničkih uslova", kazao je Radunović i dodao da je zaštita privatnosti definisana u zakonu.

"U Zakonu o telekomunikacijama stoji da se zabranjuje zloupotreba koja bi prouzrokovala narušenje privatnosti, izuzev ako postoji odluka suda. U zakonu se takođe navodi da je RATEL u obavezi da donese tehničke uslove zbog zaštite od diverzije i kriminala", naveo je on.

Republička agencija za telekomunikacije je objavila uputstvo o tehničkim uslovima koje isporučioci Internet usluga (provajderi i operatori) treba da ispune kako bi mogli da rade, a za potrebe "nadležnih državnih organa ovlašćenih za elektronski nadzor".

U pravilniku RATEL-a navodi se da je provajder dužan da državnom organu "omogući potpuno autonomni pasivni monitoring Internet aktivnosti proizvoljnog pretplatnika", presretanje elektronske pošte, telefonskog saobraćaja putem Interneta (IP), putem klijenata za razgovore (mesindžera) ili mreža P2P. Provajderi kažu da saradnja sa službama bezbednosti nije ništa novo.

Takođe, provajder je dužan da sve te uslove, softver i hardver potreban državnom organu za monoring obezbedi o svom trošku. Donošenjem taj pravilnik je automatski stupio na snagu.

Šta je sa privatnim podacima

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da nije isključena opasnost zloupotrebe pravilnika o načinu kontrole komunikacija putem Interneta u Srbiji. Šabić je rekao da Srbija nema funkcionalne mehanizme zaštite podataka o ličnosti.

Stručnjaci Centra za razvoj interneta kažu da pojedine odredbe pravilnika, koje se odnose na privatnost građana, mogu da se tumače na različite načine i da su podložne zloupotrebama.

Saradnja sa službama bezbednosti za internet operatore nije ništa novo. To se, kažu, radilo i ranije, ali uz sudski nalog.

U Centru za razvoj interneta Srbije objašnjavaju da je osnovni problem što Republička agencija za telekomunikacije u pravilniku ne precizira na koji način će biti zaštićena privatnost građana koji nisu pod nadzorom.

"Nemamo mehanizme koji bi govorili kako će biti zaštićeni oni koji nisu osumnjičeni, koji nisu pokriveni tim nadzorom, da li će se čuvati ili brisati ti podaci, ko će imati pristup, nemamo dakle mehanizme u ostatku pravnog sistema", kaže za B92 Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta.

"Time RATEL na neki način uvodi mogućnost za dosta široko prikupljanje podataka bez podrške u ostatku pravnog sistema", kaže on.

Slobodan Marković kaže da odluka RATEL-a može da ugrozi rad Internet operatera, kojih u Srbiji ima oko 160. On kaže da je ipak najveći problem to što se nije pokrenula javna rasprava o donošenju ovakve odluke, za šta, prema njegovom mišljenju, još nije kasno.

Ministarstvo: Samo uz sudski nalog

U Ministarstvu za telekomunikacije ne smatraju da je u delu pravilnika koji se odnosi na zaštitu privatnosti korisnika interneta nešto sporno. Resorna ministarka Jasna Matić objašnjava da je privatnost građana garantovana Ustavom Srbije.

"To je jedan akt nižeg reda, samo tehnički uslovi koji moraju da se primenjuju u skladu sa zakonom i tek kada se ispune zakonski uslovi, onda se gleda šta su tehnički uslovi koje treba ispuniti. A nikako obrnuto", kaže ona

"To znači da samo ako postoji sudski nalog, može da se traži ono što je navedeno u tehničkim uslovima", kaže ministarka za telekomunikacije.

"Opasno da imaju sisteme za prisluškivanje"

RATEL-ovim pravilnikom predviđeno je i da Internet operatori o svom trošku obezbede opremu za nadzor korisnika.

Direktor jednog od poznatijih provajdera "YUBC Net" Simo Ivaneža smatra da je opasno da provajderi imaju sistem za prisluškivanje i praćenje, zbog moguće zloupotrebe informacija.

"Znam da ja neću, znam da moji radnici neće, ali ko garantuje da neko neće iskoristiti priliku i zloupotrebiti opremu da bi nekog nešto prisluškivao. Postoji niz razloga - da li je to industrijska špijunaža, kriminal ili radoznalost", kaže Ivaneža.

Srbija je jedina evropska zemlja koja nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te ne postoji odgovarajući pravni okvir kojim bi se sprečila mogućnost da operatori i službe državne bezbednosti zloupotrebe informacije.

Stručnjaci očekuju da će novi zakon o zaštiti ličnih podataka bar delimično rešiti probleme u ovoj oblasti.

ANEM: Zadiranje u ljudska prava

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) najoštrije je osudila sadržaj i način donošenja pravilnika o tehničkim uslovima za podsisteme, uređaje, opremu i instalaciju mreže Interneta, koje je Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije usvojio 11. jula ove godine.

LDP: Povući uputstvo

Liberalno-demokratska partija zatražila je da Republička agencija za telekomunikacije povuče svoje obavezujuće uputstvo po kojem internet provajderi u Srbiji moraju omogućiti državnim organima nesmetano nadgledanje i nadzor celokupnog Internet saobraćaja u zemlji.

"LDP će reagovati na ovo uputstvo i u skupštini Srbije, jer ovo nejasno i nestručno uputstvo dovodi u pitanje Ustavom i zakonom zajamčena prava i slobode građana kao i pravo na rad Internet provajdera", navodi se u saopštenju.

ANEM navodi da taj pravilnik omogućavaje zadiranje u elementarna ljudska prava, zajamčena Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i to posebno u slobodu izražavanja i privatnost, odnosno tajnost sredstava komuniciranja.

U saopštenju se navodi da je sporno to što je, koliko je ANEM-u poznato, u postupku usvajanja tih tehničkih uslova izostala saradnja ili konsultacije sa telekomunikacionim operatorima, koje je RATEL po zakonu bio dužan da vodi.

Sporno je i to što je ograničenje slobode izražavanja i narušavanje privatnosti koju navedeni uslovi dopuštaju prekomerno i apsolutno nesrazmerno cilju da se omogući zakonom ovlašćeni elektronski nadzor.

ANEM traži od RATEL-a da sporne tehničke uslove stavi van snage, te da shodno zahtevima Zakona o telekomunikacijama, sprovede javne konsultacije sa telekomunikacionim operatorima i da uslove zakonom ovlašćenog elektronskog nadzora telekomunikacija definiše na način koji bi istovremeno garantovao poštovanje osnovnih ljudskih prava korisnika telekomunikacija.

NUNS: Neustavno i anticivilizacijski

Nezavisno udruženje novinara Srbije zatražilo je od RATEL-a da hitno stavi van snage novi pravilnik i pozvao sve državne i nevladine organe i organizacije koje se bave afirmacijom i zaštitom ljudskih sloboda i prava da "ustanu protiv te neustavne i anticivilizacijske odluke RATEL-a".

Neshvatljiva je namera da se pravilnikom, bez adekvatne odluke Vrhovnog suda, državnim bezbednosnim službama obezbedi neometano nadgledanje prepiske građana na Internetu, kao i prikupljanje i analiza takvih aktivnosti, presretanje elektronske pošte.

Time se najdirektnije ugrožavaju osnovna ljudska prava, posebno pravo privatnosti i sloboda izražavanja, piše u saopštenju.

UNS: Pretnja od stvaranja "velikog brata"

Udruženje novinara Srbije (UNS) takođe je reagovalo na pravilnik RATEL-a, navodeći zabrinutost zbog mogućnosti da građanima Srbije u skoroj budućnosti budu uskraćena prava na privatnost i slobodu izražavanja.

Donošenjem pravilnika Upravni odbor RATEL-a omogućio je nesmetan uvid državnih organa u elektronsku prepisku građana.

Na taj način, RATEL je prekršio Ustav Srbije, ali i Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, jer u ličnu prepisku građana, koja bi po slovu Ustava Srbije trebalo da bude potpuno slobodna, uvodi mogućnost neograničenog nadzora države.

UNS podržava modernizaciju i instaliranje podsistema, uređaja, opreme i instalacija za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija, ali pod strogim uslovom da se nadzor svaki put odvija uz postojanje odluke Vrhovnog suda Srbije.

UNS od RATEL-a očekuje da u najbržem roku preispita ovu neustavnu odluku. U protivnom, država će preuzeti ulogu elektronskog "velikog brata", kršeći sopstveni Ustav i međunarodne konvencije koje garantuju osnovne ljudske slobode.

Info

strana 1 od 48350 idi na stranu