Orić oslobođen krivice

Hag, Beograd -- Haški tribunal pravosnažno je oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića krivice za nesprečavanje zločina nad Srbima 1992. i 1993. godine.

Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Podeli

Apelaciono veće Tribunala time je preinačilo prvostepenu presudu izrečenu u leto 2006, kojom je Orić bio proglašen krivim što nije sprečio zločine nad Srbima u Srebrenici i bio osuđen na dve godine zatvora. On za banjulučku ATV kaže da Srbi znaju da je on bio fer na vojnom polju, a da su presudom nezadovoljni političari.

Nakon izricanja presude Naser Orić je rekao da je "srećan" zbog oslobađajuće presude. Za tri i po godine koje je proveo u pritvoru Tribunala kratko je prokomentarisao: "Takva je sudbina".

On ponavlja da je srećan zbog presude. "Žao mi je što, kako vi rekoste malopre, što se Srbi osećaju nesretno i što su ljuti. Međutim, ja ne mislim tako. To verovatno ona druga strana, politička strana misli tako", kaže Orić za ATV.

"A ja, pošto sam sam ratnik i znam da Srbi, pravi Srbi koji su ratnici znaju da sam ja bio fer i korektan na bojnom polju, tako da ne mislim da je njima krivo zbog presude, oni su znali i pre toga da ja nisam nikakav ratni zločinac i da sam bio ratnik na bojnom polju i ništa drugo", kaže Orić.

"A to politiziranje i prikupljanja glasova za izbore, to mene ne interesuje niti ja volim u te političke sfere da ulazim. Ja sam običan smrtnik, građanin i to je to. Meni je žao što se sve to desilo, ali šta da radim, to je dio moje sudbine i šta da radim", kaže Naser Orić.

"Utvrđeni zločini, a ne krivica Orića"

Usvojivši delimično Orićevu žalbu i odbacivši žalbu Tužilaštva, Apelaciono veće je zaključilo da su prvostepene sudije pogrešile kada su Orića proglasile krivim, a prethodno nisu utvrdile ko je tačno počinio zločine, da li su počinioci bili potčinjeni Oriću i da li je on znao za zločine.

Nema komandne odgovornosti

"Apelaciono veće je oslobodilo Orića optužbi po tački 7 (3) statuta Tribunala, dakle, komandne odgovornosti za ubistva i torturu bosanskih Srba u policijskoj stanici u Srebrenici, kao i u zgradi i iza zgrade opštine u Srebrenici", objasnila je Tanjugu portparolka Tribunala Nerma Jelačić.

"Sve osnove žalbe koje je Tužilaštvo uputilo na prvostepenu presudu su odbijene", rekla je Jelačićeva.

Saopštavajući presudu, predsedavajući sudija Volfgang Šomburg rekao je da je utvrđeno da su teški zločini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo počinjeni, ali da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Orić mogao osuditi.

Sudija Šomburg rekao je da je tokom suđenja nepobitno utvrđeno da su "počinjeni teški zločini nad Srbima u dva pritvora u Srebrenici između septembra 1992. i marta 1993".

"Međutim, dokazati da su se zločini dogodili nije dovoljno da konkretna osoba bude osuđena za te zločine", kazao je sudija naglašavajući da nije bilo dokaza kojim bi van razumne sumnje bila utvrđena Orićeva krivica.

Po izricanju konačne presude, Orić je novinarima u Hagu rekao da je "srećan" i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici nisu počinile zločine.

Za ovakvu odluku stručnjaci i zvaničnici u Srbiji krive Tužilaštvo Haškog tribunala zbog loše pripremljene optužnice, ali i dokaza. S druge strane, u Tužilaštvu više ne žele da govore o ovom predmetu.

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom ocenio je da oslobađajuća presuda Naseru Oriću predstavlja još jedan, veoma ozbiljan udarac za međunarodnu pravdu. Reakcije političara u Srbiji možete pročitati u posebnoj vesti.

Posebno je začuđujuća konstatacija sudija da Naser Orić nije znao za zločine nad Srbima koji su se dogodili u Srebrenici, kaže Dušan Ignjatović, direktor kancelarije za saradnju sa Hagom.

Presudom Oriću nezadovoljno je i Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. Međutim, portparol Bruno Vekarić kaže da je značajno da su u presudi navedena imena ljudi koji su odgovorni za zločine, a kojima je Naser Orić bio nadređen.

Podsetimo, Naseru Oriću sudilo se po optužnici koja ga je teretila za kršenje zakona i običaja ratovanja, odnosno zbog toga što kao jedan od glavnokomandujućih muslimanskim snagama u Srebrenici nije učinio ništa da spreči ubistva i mučenje zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici.

Orić je u leto 2006. godine proglašen krivim i osuđen na dve godine zatvora, ali je odmah pušten na slobodu jer je, čekajući na presudu, u pritvoru u Sheveningenu proveo više od tri godine.

Prvostepeno veće Tribunala osudilo je Orića samo po jednoj tački optužnice, zbog toga što nije sprečio zločine nad srpskim zatvorenicima 1992. i 1993. godine na području Srebrenice.

Tužilaštvo je tražilo da bude osuđen na 18 godina zatvora, a odbrana da bude oslobođen.

Savet: Udarac za međunarodnu pravdu

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom ocenio je da odluka Žalbenog veća Haškog tribunala da oslobodi Nasera Orića od optužbi za zločine nad Srbima tokom 1992. i 1993. godine predstavlja još jedan veoma ozbiljan udarac za međunarodnu pravdu.

Nacionalni savet za saradnju sa Hagom ističe da će bilo kome biti veoma teško da odbrani stav da ne postoje dvostruki aršini u utvrđivanju potrebnog efektivnog stepena kontrole za utvrđivanje postojanja komandne odgovornosti, s obzirom na to da postoji niz poznatih činjenica koje ukazuju da je Orić bio zapovednik muslimanskih snaga u Srbrenici u periodu kad su počinjeni zločini za koje mu se sudilo.

Iako se do sada Nacionalni savet nije bavio komentarisanjem odluka Tribunala, ističemo da ovakva presuda ne može doprineti niti ostvarivanju pravde, niti utvrđivanju istine, niti pomirenju na prostorima bivše Jugoslavije, što predstavlja jedan od osnovnih ciljeva rada MKTJ, kaže se u saopštenju.

Vekarić: Odluka ne doprinosi pomirenju

Odluka Apelacionog veća Haškog tribunala da oslobodi Nasera Orića "neće doprineti pomirenju u regionu, već samo može da podupre one snage koje insistiraju na terminu 'selektivna pravda'", izjavio je danas portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić.

Vekarić je agenciji Beta rekao da ne želi da ulazi u činjenično stanje koje je utvrđivao sud u procesu protiv ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Orića, ali da je "nesumnjivo utvrđeno da su nad Srbima u tom gradu počinjeni strahoviti zločini".

"Za te zločine neko mora da odgovara", rekao je Vekarić.

On je naveo da je sada pitanje da li postoji dovoljno dokaza da je Naser Orić odgovoran za te zločine, u šta je Tužilaštvo za ratne zločine "duboko uvereno".

Portparol Tužilaštva za ratne zločine ukazao je da se postavlja i pitanje svedočenja, posebno dvaju ključnih svedoka koji su promenili iskaze u vezi sa Orićevom ulogom.

"Oni su istražnom postupku rekli da je on (Orić) bio na određenim mestima u određeno vreme kada su se dešavali zločini, a posle su promenili iskaz", podsetio je Vekarić.

On je zaključio da se tu "nadvija jedan veo sumnje zašto se to desilo".

Podeljene reakcije u Republici Srpskoj

U Republici Srpskoj, u kojoj se nalazi Srebrenica, podeljene su reakcije na oslobađanje Nasera Orića.

Srpske političke partije, boračka organizacija i udruženje porodica poginulih i nestalih sa područja srednjeg Podrinja i Birača oštro osuđuju oslobađajuću presudu, dok potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Šefket Hafizović i udruženje majki Srebrenice smatraju da je ova presuda bila očekivana.

Predstavnici političkih partija iz Republike Srpske ocenili su da će ova presuda usporiti proces pomirenja među narodima u BiH i dodali da po dosadašnjim presudama suda ispada da su u ratu u BiH sve žrtve bile bošnjačke.

Organizacija porodica nestalih i poginulih iz područja Srebrenice ističe da je presuda sramotna i netačna i podsećaju da je tokom rata ubijeno više od 1.200 srpskih civila i razoreno 156 sela u tom području.

S druge strane, predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić ocenjuje da je oslobađajuća presuda Oriću pravedna jer reč o čoveku koji je branio grad u kojem je počinjen genocid, dok su Karadžić i Mladić na slobodi.

I načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić izjavio je da oslobađajuća presuda Oriću pokazala da armija BiH nije planski, sistemski i organizovano vršila zločine kao što su to radile vojska i policija Republike Srpske.

On je dodao da od pravosudnih organa traži da procesuiraju sve počinioce za pojedinačne zločine, a od Haškog tribunala i domaćih institucija da intezivnije rade na traženju i procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine.

strana 1 od 52 idi na stranu