Nedovoljno higijenskih deponija

Isto istraživanje "Batuta" pokazuje da je situacija u seoskim naseljima još gora. Kada je reč o otpadu, utvrđeno je da seoska naselja nisu dovoljno obuhvaćena organizovanim sakupljanjem smeća. Tako, od 3.992 naselja, čak 3.687 nema deponiju.

U gradovima je najveći problem nedovoljan broj vozila za sakupljanje smeća i raspoređenost kontejnera. Istraživanja govore i o niskom nivou svesti i lošim navikama građana.

Srbija ima samo jednu pravu deponiju, onu u Vinči, te je sa više od 3.000 divljih deponija i mnogobrojnim đubrištima u veoma lošem ekološkom stanju.

Većina tih deponija ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zaštitu okoline, a zauzima sve veće prirodne površine. Veliki problem, takođe, predstavlja opasan otpad.

"Nastanak divljih deponija vezan je za nekontrolisano bacanje šuta, građevinskog materijala sa gradilišta kojih po Beogradu ima mnogo. Uvođenje drugačijeg sistema sankcionisanja dalo bi efekte", kaže direktorka JKP "Gradska čistoća" Zorica Petronijević-Gajić.

Deponija u Vinči, koja je od Beograda udaljena 30 kilometara, postoji već tri decenije. Svakodnevno na nju stiže oko 1.400 tona smeća. Budući da je batajnička odavno zatvorena, vinčanska je za sada jedina gradska deponija.

"Tu se vrši suzbijanje, prikrivanje kamenom i zemljom i uveden je prost sistem za otpadne vode. Ono što predstoji je saniranje ove deponije i izgradnja nove i tretman otpada na način koji je primeren u EU. Tu pre svega mislim na reciklažu i spaljionice", rekla je Zorica Petronijević-Gajić.

Tender za koncesiju vinčarske deponije trebalo bi, posle više odlaganja, da bude raspisan uskoro. Deponija trenutno zauzima oko 70 hektara, a sa dolaskom koncesionara planirano je da se otvori novi deo od oko 30 hektara.

Budući koncesionar moraće da poštuje sve ekološke standarde koji važe u Evropskoj uniji. Deponija mora da bude sanitarno uređena, moraće da se prečišćavaju otpadne vode, odvode gasovi sa nje, da se reciklira otpad na licu mesta.