Stanišić na privremenoj slobodi

Kako je saopštio Tribunal, apelaciono veće je juče potvrdilo prvostepenu odluku da Stanišić i Simatović budu oslobođeni do novog početka suđenja, koja je doneta 26. maja. Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i BiH 1991-95. godine.

Suđenje je počelo 28. aprila u odsutnosti Stanišića, pošto je sudsko veće zaključilo da je dozvoljeno započeti proces uz mogućnost da ga optuženi, koji zbog bolesti nije mogao da bude u sudnici, prati preko video-linka iz sudskog pritvora. Stanišić je odbio da tu mogućnost iskoristi.

Žalbu odbrane na tu odluku, usvojilo je apelaciono veće Tribunala i naložilo da suđenje bude prekinuto na najmanje tri meseca zbog lečenja optuženog, i da "započne" kada se proceni da to dozvoljava Stanišićevo zdravstveno stanje.

Stanišićeva odbrana, zatim, podnela je zahtev za privremeno oslobađanje, kako bi optuženi nastavio lečenje na beogradskoj VMA, a sudsko veće je taj zahtev usvojilo krajem maja.

Franko Simatoviæ (FoNet, arhiva)

Puštanje na slobodu Stanišića i Simatovića bilo je, međutim, odloženo zbog žalbe koju je uložilo Haško tužilaštvo.

Prema nalazima lekara u Hagu, Stanišić pati od teške depresije sa psihotičnim obeležjima, hronične bolesti organa za varenje i kamena u bubregu.

Stanišiću je odlukom naloženo i da se javi na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu radi utvrđivanja njegovog psihičkog i fizičkog stanja, a u svetlu toga što "kako se smatra, pokazuje povećani rizik od samoubistva".

Sudsko veće je naložilo i da Stanišić na privremenoj slobodi bude pod nadzorom lekara koji će Tribunal redovno izveštavati o njegovom stanju.

Donoseći odluku o privremenom oslobađanju, veće je ocenilo da su Stanišić i Simatović dokazali da će se vratiti na početak suđenja, da neće pokušati bekstvo i da neće uticati na svedoke.

Tribunal je usvojio i garancije srpskih vlasti da će biti ispunjeni svi uslovi pod kojim su optuženi pušteni.

Protesti u BiH

Društvo za ugrožene narode za Bosnu i Hercegovinu uputilo je najoštriji protest Međunarodnom sudu za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju u Hagu zbog odluke da se Jovica Stanišić privremeno pusti na slobodu radi lečenja u Beogradu.

U protestu se kaže da je na taj način Haški tribunal "duboko uvredio" hiljade žratava.

Navodi se da te žrtve koje pamte "masovna proterivanja, deportacije, koncentracione logore, silovanja, svakodnevna mučenja i ubistva, masovne egzekucije - punih petnaest godina čekaju da oni koji su te zločine činili budu kažnjeni".

Među njima je, navodi se, i Jovica Stanišić koji je bio "kičmeni stub Miloševićevog i Karadžićevog establišmenta", dodaje se u saopštenju koje je potpisala predsednik Društva Fadila Memišević.

Ona smatra i da je nedopustivo da se Stanišić šalje na lečenje u Beograd umesto da se drži u Hagu, javili su sarajevski mediji.