Bramerc: Srbija može da učini više

"Naše je čvrsto uverenje da su preostala četvorica begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić - u dosegu vlasti u Srbiji i da srpske vlasti mogu učiniti više da ih pronađu i uhapse", rekao je Bramerc u prvom obraćanju Savetu bezbednosti otkako je u januaru stupio na dužnost.

Predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu haškog tužilaštva, Bramerc je napomenuo da "osim stvarnog, ali neuspešnog pokušaja hapšenja Župljanina", u poslednjih šest meseci "nije bilo primetnog napretka" u potrazi za beguncima kao "ključnom području saradnje" Srbije sa Tribunalom.

"Jedan od razloga koje su vlasti Srbije dale za nedovoljnu saradnju jeste politička neizvesnost u kojoj se Srbija našla od početka godine. Moja je nada da će nova vlada ovlastiti službe bezbednosti i Tužilaštvo za ratne zločine da pronađu, uhapse i izruče preostale begunce", naznačio je Bramerc, prema tekstu govora objavljenom u Hagu.

Glavni tužilac Haškog tribunala je primetio i da je Srbija "primereno odgovorila" na više zahteva za dostavljanje dokumenata, ali da "značajne prepreke i dalje postoje za pristup Tužilaštva nekim arhivama i dokumentima ključnim za tekuća suđenja i ona koja bi trebalo da počnu u bliskoj budućnosti".

Bramerc je pozvao i vlasti BiH da primene aktivniji pristup prema osobama koje pomažu beguncima da izmaknu pravdi.

On je ocenio da Hrvatska nije odgovorila na zahteve haškog Tužilaštva da dostavi važne dokumente za tekuća suđenja, ali da je u proteklih pola godine dostavila neke arhivske materijale.

Tražeći podršku Saveta bezbednosti UN, Bramerc je izrazio posvećenost ispunjavanju svog mandata i naglasio da "ne može zamisliti situaciju u kojoj bi Tribunal, koji je osnovan da sudi najodgovornijim za teške zločine, zatvorio vrata pre nego što privede pravdi sve preostale begunce".

Jevremović predstavio izveštaj

Ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović obavestio je na današnjoj sednici Savet bezbednosti o izveštaju o saradnji sa Haškim tribunalom koji je srpski Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom u Hagu usvojio na sednici 27. maja 2008. u kome je ocenjeno da je "uprkos teškoćama ostvaren napredak u saradnji Srbije s tim sudom".

On je istakao da je Srbija osnovala tim koji radi na praćenju i hvatanju haških begunaca i da se ne slaže sa Bramercovom ocenom da Srbija "nema jasnu strategiju, kao i da vlada nije uložila dovoljno truda u radu na praćenju i hvatanju preostalih optuženika".

Komentarišući slučaj Ramuša Haradinaja on je dodao da "ne morate da budete pravni stručnjak da biste shvatili da nešto nije u redu kada branilac optuženog za tako strašne zločine kaže da ne postoji slučaj na koji odgovara".

On je rekao i da je Srbija veoma zabrinuta zbog navoda iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da je na Kosovu i u Albaniji bilo trgovine ljudskim organima i da će tražiti međunarodnu pomoć u daljem istraživanju tih slučajeva.

Kavranova: Nema iznenađenja

Ranije danas, portparolka glavnog tužioca Haškog tribunala Olga Kavran izjavila je za B92 da će izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom biti realan.

"Izveštaj će dati realnu sliku onoga što se događalo ili nije događalo u proteklih šest meseci. Navešće se ono pozitivno, kao i ono što još uvek nedostaje i na čemu treba raditi", kazala je ona.

Ona je rekla i da nema iznenađenja i da je "poznato šta je sve tužilac do sada navodio kao probleme".

"Izveštaj će biti svima sasvim jasan i izbalansiran - navešće se ono što funkcioniše, ali i ono na čemu treba raditi", ponovila je Kavranova.

Ljajić ne očekuje posledice

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je u Nišu da ne očekuje da će Srbija snositi praktične političke konsekvence zbog negativnog izveštaja glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca pred Savetom bezbednosti.

Ljajić je najavio da će aktivnosti vezane za hapšenje preostalih haških optuženika biti intenzivirane nakon formiranja nove vlade.

"Ne očekujem praktične političke konsekvence, ali nije prijatno da vas pominju u negativnom konteksu u Savetu bezbednosti, ma o čemu se radi. Nakon formiranja vlade mi ćemo intenzivirati potragu za njima", istakao je Ljajić.

Ljajić je rekao da ne postoje operativni podaci koji bi ukazali gde se eventualno nalazi neko od haških optuženika.

Rasim Ljajiæ (Fonet)

"Naš interes bi bio da su oni već u Haškom tribunalu. Nažalost, oni nisu locirani niti mi imamo trag gde se oni nalaze", rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao da u izveštaju Bramerca ima ocena koje su tačne i koje Srbija ne osporava, dodajući da ima stvari sa kojima se Srbija ne slaže i koje su u koliziji sa realnošću.

"Tačno je da četvorica haških optuženika nisu izručeni i mi smo svesni da će medunarodna zajednica vršiti pritisak na nas sve dok ne uhapsimo i poslednjeg optuženika. Nije, međutim, tačna ocena da su oni na dohvat ruke Beograda i da od naše političke volje zavisi da li će oni biti izručeni", naglasio je Ljajić.

Ljajić je izjavio da će Srbija na sednici Saveta bezbednosti nastojati da ukaže da je uprkos teškoćama ostvaren napredak u njenoj saradnji s tim sudom.

On je prethodno agenciji Beta rekao da nije zadovoljan konstatacijom glavnog tužioca tog suda Serža Bramerca da su optuženi na dohvat ruke vlastima u Srbiji.

Reč je o nastavku nepoverenja glavnog tužioca prema vlastima u Srbiji, ocenio je Ljajić i dodao da je interes Srbije da se preostali optuženici što pre nađu u Tribunalu i da će srpske vlasti nastaviti saradnju s tim sudom.

"Vid pritiska na Srbiju"

Glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović smatra da je izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca, kada je reč o tome da su četvorica preostalih haških begunaca dostupni vlastima, vid pritiska na Srbiju.

"To je vid pritiska jer je fama o saznanjima Tužilaštva raspršena i nakon čitanja knjige Karle del Ponte", rekla je ona za Jutarnji dnevnik Radija B92.

Ona dodaje da su se ta saznanja zasnivala na "drugorazrednim informacijama, što od lokalnih dojavljivača, što od stranih agencija".

"Ovaj izveštaj u kome se kaže da Beograd može da nađe Mladića i Karadžića, zapravo je samo stari izraz nepoverenja u Vladu Srbije, nepoverenja da je ona spremna, kada bi mogla, da ih izruči", kaže ona.

"U slučaju da se vlada promeni i da skoči poverenje Brisela, mislim da bi skočilo i poverenje tužioca i predsednika Haškog suda", kaže Ljiljana Smajlović.