Naprednost Vinčanske kulture

Naime, Vinčanska kultura je ovladala preradom metala u isto vreme kad i bliskoistočne kulture. Rezultate istraživanja koji menjaju dosadašnje shvatanje razvoja civilizacije, predstavio je tim vodećih arheologa iz Velike Britanije, Nemačke i Srbije, na najvećem svetskom kongresu arheologa u Vankuveru.

Tim evropskih arheologa dokazao je da je na teritoriji Istočne Srbije u šestom milenijumu p.n.e. postojala radionica za topljenje i preradu bakra.

Ovo je najranije dokumentovan nalaz obrade bakra u celom svetu.

Miljana Radivojević, koja je vodila istraživanje tokom svojih master studija arheologije u Londonu, objašnjava da njihov rad otkriva čime su se bavili ljudi koji su živeli na teritoriji današnje Srbije pre više hiljada godina.

"Radi se o jednom razvijenom metalurškom naselju koje je poznavalo resurse u istočnoj Srbiji, koristilo određeni broj resursa za topljenje bakra, određeni broj resursa za izradu nakita, a sasvim druge resurse za izradu alatki. Zaključak do kojeg smo došli jeste da Vinčanska kultura koja se dosad smatrala uglavnom kamenodobnom kulturom, nije bila takva već je bila izuzetno razvijena, metalurška kultura, koja je zapravo nosilac novih tehnologija na prostoru Balkana, a i u Evropi", objašnjava Radivojevićeva.

Ranije se smatralo da su kulture Bliskog istoka te koje su presudno uticale na razvoj civilizacije u Evropi, ali sada postoje dokazi da to nije tačno.

"Ono što je jako bitno za ove prostore jeste da su teorije o tome kako svetlost dolazi sa istoka i kako su bliskoistočne civilizacije u najvećoj meri uticale na razvoj društva i metalurgije u Evropi, zapravo pale u vodu, odnosno radi se o ravnomernom rasporedu snaga, jer metalurgija koju mi imamo na Balkanu, zapravo se dešava u isto vreme kad i na Bliskom istoku, odnosno govorimo o tehnološki najnaprednijem društvu koje se nalazi na prostoru Evrope - Vinčanskoj kulturi", kaže Radivojevićeva.

Miljanin mentor, profesor Tilo Reren kaže da sada arheolozi mogu da ustanove kako je došlo do nastanka prve civilizacije u Evropi.

"Ovo nam omogućava da saznamo kako je došlo do podele rada u prvim organizovanim društvima i kako se razvila hijerarhija. To je sve povezano sa nastankom prvih gradova. Ovo je veoma važno istraživanje ne samo za Srbiju, već za celu Evropu jer se radi o najranijoj metalurgiji u Evropi, tako da je za nas ovo projekat visokog prioriteta", kaže Reren.

Dalja istraživanja najstarije radionice za preradu bakra u Evropi Miljana je prijavila je za temu doktorata na Univerzitetskom koledžu London. Polovinu sredstava potrebnih za studije obezbedila je Britanska vlada, a Miljana se nada da će za drugu polovinu naći podršku u Srbiji.