Solana: SSP statusno neutralan

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je sinoć u Luksemburgu, po okončanju sastanka Saveta ministara EU, da je potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom za samu EU "statusno neutralan".

"Za nas u EU - ne govorim o pojedinačnim zemljama članicama EU - SSP je statusno neutralan sporazum", izjavio je Solana.

Na pitanje Tanjuga da li EU priznaje Srbiju s Kosovom ili bez njega, Solana je odgovorio da "EU ne priznaje države".

"Sporazum se ne tiče Kosova, koje se nalazi pod upravom UN. To se ni najmanje nije promenilo, i zato kažem da je SSP statusno neutralan", rekao je on.

Na konstataciju da se između parafiranja SSP-a 7. novembra 2007. godine i današnjeg potpisivanja dogodilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Solana je odgovorio da su "svi pregovori sa Srbijom od početka vođeni uz Kosovo pod prelaznom upravom UN i pod Rezolucijom 1244 ".

Podsetimo, evropski komesar za proširenje Oli Ren je juče, odmah nakon potpisivanja SSP-a, rekao da Sporazum nema statusni karakter, i kritikovao je premijera Srbije Vojislava Koštunicu da manipuliše neistinom.

Inače, u Evropskoj uniji veruju da će Srbija posle izbora u potpunosti sarađivati sa Haškim tribunalom, što će omogućiti primenu juče potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Portparolka visokog predstavnika Havijera Solane Kristina Galjak u intervjuu za B92 kaže da "haškim uslovom" Sporazum nije blokiran, već da je, naprotiv, to šansa da Srbija pokaže maksimalni napor u saradnji s Haškim tibunalom i u procesu pridruživanja EU.

Ceo intervju sa Kristinom Galjak možete čitati u rubrici Intervjui.

Tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju možete pročitati ovde.

EP: SSP nema veze sa statusom Kosova

Šef Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Jacek Sarjuš Volski izjavio je da SSP sa Srbijom nema nikakve veze sa statusom Kosova.

"Potpisivanje SSP-a nema nikakve veze sa teritorijalnim integritetom Srbije ili priznavanjem statusa Kosova. Tu se radi o privrednom i društvenom razvoju Srbije", kazao je Sarjuš Volski poljskoj novinskoj agenciji PAP.

Sarjuš Volski je rekao da je put Srbije ka EU jasno zacrtan i zahteva reforme i pomirenje sa prošlošću.

Potpisivanje SSP-a pozdravio je danas u Luksemburgu i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, koji je ocenio da je reč o važnoj "investiciji Evrope u budućnost Balkana."

"Sporazum je izraz naše solidarnosti sa evropskim težnjama srpskog društva", kazao je Šikorski, ističući da je veoma srećan što je poljska vlada reagovala "munjevito" i dala mu mandat za pristanak na potpisivanje SSP-a sa Srbijom.

Koštunica: Solanina tvrdnja nije tačna

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica odbacio je tvrdnju visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju statusno neutralan za Kosovo.

"Iz izjave Havijera Solane moglo bi se zaključiti kako se on zalaže za Srbiju i da Kosovo ostane u Srbiji, a da sam ja protiv toga. A glavni Solanin argument glasi da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju statusno neutralan za Kosovo", navedeno je u saopštenju premijera.

"Ako je tačna Solanina tvrdnja, šta je onda on u svojstvu zvaničnika EU radio u Prištini kada je ljudima za koje je Srbija raspisala poternice čestitao nezavisnu državu", pita se Koštunica.

Premijer postavlja pitanja da li je odluka da EU pošalje misiju Euleks za sprovođenje Ahtisarijevog plana kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da li je time Sporazum ostao statusno neutralan; da li je priznanjem Kosova od strane 18 država EU prekršen SSP i da li je posle tog protivpravnog čina SSP ostao statusno neutralan; da li države koje su priznale nezavisnost Kosova, kada u svojim parlamentima budu ratifikovale SSP, poništavaju svoju odluku o priznavanju Kosova i vraćaju ga u neutralni status ili ratifikuju sporazum koji važi za prepolovljenu Srbiju bez Kosova? Koštunica ističe da "se zna tačan odgovor na ova pitanja, ako se ne bavimo prevarama".

Holandija: Informacije da Koštunica blokira saradnju s Hagom

U međuvremenu je ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Ferhagen izjavio sinoć u Luksemburgu da Srbija priznaje da ne sarađuje u potpunosti s Haškim tribunalom i da ima informacije da premijer Srbije Vojislav Koštunica "blokira saradnju".

Savet ministara EU odlučio je juče da se potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prateći Prelazni sporazum ne mogu ratifikovati niti primenjivati pre nego što Savet oceni da je Beograd ostvario punu saradnju s Haškim tribunalom. Ferhagen je rekao novinarima da bi "izručenje Ratka Mladića bilo najbolji dokaz pune saradnje".

"Međutim, nije mi potreban izveštaj tužioca Serža Bramerca da bih utvrdio da Srbi ne sarađuju u potpunosti", rekao je holandski šef diplomatije.

"Prošle nedelje, jedan specijalni predstavnik predsednika (Srbije, Borisa) Tadića mi je rekao da Tadić želi da sarađuje s Hagom, ali da premijer Koštunica tu saradnju blokira", rekao je Ferhagen.

On je dodao da je primio pismo i od samog Tadića, u kojem predsednik Srbije navodi da shvata da Srbija do sada nije ostvarila punu saradnju.

Ljajić: Hag kao jedan od prioriteta

Ako posle 11. maja bude formirana "vlada demokratskog bloka", jedan od njenih prioriteta biće okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, rekao je predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić.

Ljajić je dodao da je teško davati bilo kakva obećanja u tom pogledu, jer nema validnih saznanja gde se kriju preostali haški optuženici.

"Želimo da uklonimo tu prepreku na putu ka Evropskoj uniji i želimo da konačno zatvorimo hašku priču i haški dosije, da se više ne bavimo temama iz prošlosti, koje predstavljaju dodatni teret za građane Srbije", naglasio je Ljajić.

"Ukoliko bude formirana neka druga vlada, onda to neće biti ni tema, jer ta druga vlada ni ne želi da Srbija bude deo EU", rekao je Ljajić.