Osetljive teme na samitu NATO-a

Ako bi, kako je najavljivano, poziv za članstvo u NATO dobile Hrvatska, Albanija i Makedonija, broj zemalja u regionu koje ostaju izvan tog saveza sveo bi se samo na tri bivše jugoslovenske republike: Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i zamenik ministra odbrane Dušan Spasojević biće na čelu delegacije Srbije koja će se, po pozivu, pojaviti na samitu.

Više od pedeset šefova država i vlada, uključujući Vladimira Putina i Džordža Buša, predsednika Avganistana Hamida Karzajia, ali i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, kao i brojni predstavnici nevladinih organizacija, trebalo bi da se, od 2. do 4. aprila pojave u glavnom gradu Rumunije.

Na dnevnom redu samita NATO-a naći će se nekoliko "osetljivih tema" koje su već podelile članice Alijanse.

SAD predvode grupu zemalja koje se zalažu za povećanje broja NATO vojnika u Avganistanu, čemu se žestoko suprotstavlja Nemačka.

Vašington se, takođe, zalaže za politiku širenja NATO-a na Ukrajinu i Gruziju, što je plan koji izaziva gnev u Moskvi, ali ne nailazi ni na entuzijazam dela starih članica saveza.

Za vreme samita NATO-a koji će trajati tri dana, od srede do petka, u Bukureštu će mere bezbednosti biti podignute na najviši mogući stepen.

Sigurnost oko 3000 zvaničnika obezbeđivaće 34.000 policajaca a rumunski i američki vojni i borbeni avioni zajedno će, bez prekida, patrolirati nebom iznad Bukurešta.