Najava tužbe protiv Del Ponteove

Spasić je rekao da ovih dana očekuje da iz Italije dobije knjigu bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Del Ponte "Lov, ja i zločinci", u kojoj ona prvi put otkriva istinu da su kosovski Albanci, pre likvidacije, Srbima i pripadnicima drugih naroda vadili vitalne organe i njima trgovali.

"Nećemo dozvoliti Karli del Ponte da se bogati preko kostiju ubijenih Srba", rekao je Spasić i dodao da je reč o krivičnom delu koje je ona kao glavna tužiteljka bila dužna da sankcioniše.

On je rekao da su porodice nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohije imale dva susreta sa Karlom del Ponte - jednom u Beogradu, u kabinetu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića, i 2004. godine u Hagu.

Spasić je kazao da su na sastanku kod Svilanovića prisutni bili tadašnja portparloka Florens Artman, Anton Nikiforov i šef istražnih jedinica tribunala Finac Mati Ratkinen.

"Oba puta smo iznosili dokaze, s tim što su oni prvi put samo snimali i zapisivali sve što smo govorili", rekao je Spasić i dodao da ih je tokom drugog susreta u Hagu, 2004. godine, Del Ponteova dočekala rečima "svi vaši najmiliji su ubijeni, što na severu Albanije, što u logorima Likovac i Lapušnik".

Kada smo je upitali zašto se štite vođe OVK koji kriju tela naše rodbine, Del Ponteova je odgovorila - ima vremena, i oni će doći na red, dodao je Spasić.

"Izneli smo dokaze o tome da su Srbi pod oružanom pratnjom i u kolonama preko Crne Gore prebacivani u Albaniju. Među njima je bio jedan od dvojice moje nestale braće - Žarko, sa kojim sam se kasnije, zahvaljujući jednoj vezi čuo telefonom 19. maja 1998. godine", ispričao je Spasić.

On je kazao da je od ministra policije Dragana Jočića dobio video zapis na kome je njegov brat Žarko sa jednim policajcem i dvojicom civila i taj zapis se sada nalazi kod tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića.

Spasić je Del Ponteovu obavestio i o tome da ga je 2003. godine telefonom pozvao muški glas koji nije želeo da se predstavi i ispričao mu šta sve Albanci rade Srbima pre nego što ih likvidiraju.

Del Ponteova u knjizi memoara navodi da je to tužilaštvo, tokom istrage o zločinima OVK nad nealbancima, bilo obavešteno da su osobe nestale u sukobima na Kosovu bile žrtve u operaciji krijumčarenja organa.

Ona je navela da su istražitelji Tribunala i funkcioneri UNMIK-a dobili informacije da su u leto 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili preko granice na sever Albanije više od 300 otetih osoba, čiji su organi kasnije korišćeni za prodaju.