"Znamo datum nezavisnosti"

Priština, Skoplje, Beograd, Moskva -- Fatmir Ljimaj i Veton Suroi saopštili da je proglašenje nezavisnosti dogovoreno sa, kako su se izrazili, "zapadnim prijateljima".

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

"Znamo datum, ali želimo da budemo obazrivi, diskretni i da ga držimo u tajnosti jer je to deo dogovora", rekao je zamenik predsednika Demokratske partije Kosova Ljimaj. Lider partije ORA Veton Suroi navodi da će deklaracija o nezavisnosti biti objavljena za nekoliko nedelja.

Određivanje datuma i samo proglašenje se u Prištini ne ocenjuju niti nazivaju jednostranim. Za njih se prethodno očekuje zeleno svetlo Zapada i zato se taj proces naziva koordinisanim proglašenjem nezavisnosti.

Razlog je što bi se ono sastojalo od formalnog donošenja odluke o statusu u Prištini i njenog prihvatanja od onih međunarodnih faktora koji podržavaju nezavisno Kosovo.

Formula po kojoj će se taj proces dešavati još nije sasvim jasna i njena prva konkretizacija se očekuje sredinom januara, kada se očekuje i da novoformirane kosovske institucije utvrde konkretan datum za proglašavanje nezavisnosti.

I američki ambasador u Srbiji Kamerun Manter očekuje da će u nekom trenutku naredne godine doći do koordinisanog proglašenja nezavisnosti Kosova, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

O datumu proglašenja nezavisnosti Kosova spekulisao je i pomoćnik francuskog ministra spoljnih poslova Erik Ševalije. On kaže da će deklaracija o nezavisnosti uslediti krajem zime ili početkom proleća.

Slovenija, budući predsedavajući Evropskoj uniji, najavljuje da će nastojati da sa Prištinom usaglasi kako dalje "bez ishitrenosti", te da će ići na rešenje statusa Kosova na temelju plana Martija Ahtisarija.

Tadić: Moguće, ali borićemo se

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom najave deklaracije o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, da je tako nešto uvek moguće, ali da je posao Beograda se bori da većina zemalja na svetu ne prihvati tako deklarisanu nezavisnost.

"To bilo ne samo kršenje međunarodnog prava, već i uvođenje novog elementa u međunarodni poredak, posebno u onim delovima sveta u kojima postoje separatistički pokreti", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, čak i da se Priština odluči na takav korak, ne postoje šanse da Kosovo postane članica UN, jer Savet bezbednosti ne bi odobrio zato što u njemu ne postoji većina za takvu odluku.

Takav potez bi, kaže Tadić proizveo veliku štetu i opasnosti, ne samo za Srbiju, već i u čitavom regionu.

"Niko ko ozbiljno analizira stvari ne ulazi olako u jedan takav proces i ne pokreće domino efekat koji ni za koga nije koristan, jer na kraju on rezultira ekonomskim zaostajanjem i rizicima različitih konflikata", ocenio je predsednik Srbije.

Predsednik Tadić izjavio je da bi pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije trebalo da budu nastavljeni, kako bi se došlo do kompromisnog rešenja, i kaže da bi se u januaru mogla očekivati još jedna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

On je dodao da sve odluke koje se tiču budućeg statusa Kosova, da bi bile legalne i legitimne, morale bi da budu dovršene i okončane u samom Savetu bezbednosti. To važi i za eventualnu promenu međunarodne misije na Kosovu".

Dobra okolnost je da Srbija za vlastiti pristup rešenju budućeg statusa Kosova ima podršku značajnog dela članica Saveta bezbednosti, tvrdi Tadić ali, kako kaže to još nije dovoljno da bi srpski pregovarački tim bio siguran u sprovođenje svoje politike.

Tadić smatra i da je srpski premijer Vojislav Koštunica u Njujorku na dobar način branio interese Srbije.

Šutanovac: Kosovo nećemo braniti silom

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je sinoć da u slučaju jednostrane nezavisnosti Kosova, Srbija pokrajinu "neće braniti silom".

Šutanovac je za Studio B rekao da je pitanje statusa Kosova pre svega političko-pravno, a ne vojno. “Kosovo ne možemo da branimo silom jer nemamo sile ni podršku bilo koga da tako nešto uradimo”, rekao je Šutanovac.

Prema njegovim rečima, građani Srbije treba da znaju da bi se u toj situaciji sukobili sa Kforom i NATO-m, kao i da bi na taj način "nastale konsekvence po građane".

"Mi nećemo braniti Srbe kao što su branjeni u Krajini, Bosni. Tamo gde su na taj način branjeni, Srba više nema. Mislim da to nije rešenje za Kosovo", ocenio je Šutanovac.

On je rekao da "postoje političari koji pozivaju na rat" i da su to uglavnom "isti oni koji su pozivali na ratovanje devedesetih godina".

Rajs: Naredne sedmice ključne

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je danas u Vašingtonu da je u nekoliko narednih sedmica važno doneti odluke u vezi statusa Kosova i Metohije, kao i da bi nečinjenje dovelo do novih nestabilnosti na Balkanu.

Napori trojke međunarodnih pregovarača su na kraju i "tokom nekoliko narednih sedmica biće važno doneti odluke, jer izostanak odluke o statusu Kosova ne bi stabilizovao Balkan, već bi doveo do nestabilnosti", rekla je sekretar Rajs na konferenciji za novinare.

Rajsova je istovremeno objasnila da je u toku "serija razgovora" američkih zvaničnika sa predstavnicima Evropske unije oko daljeg razvoja situacije, ali i sa predstavnicima kosmetskih Albanaca od kojih se očekuju garancije da će ispuniti obaveze koje proizilaze iz plana bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija.

"Takođe, pružamo ruke Srbima kako bi ih uverili da je pred njima evropska perspektiva", rekla je Rajsova.

Brok: Pitanje Kosova uz uvažavanje interesa Srbije

Član spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Elmar Brok usprotivio se brzom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije, dodajući da je "neophodno staviti do znanja da novi suverenitet neće biti nekontrolisan".

Anderson: Nezavisnost posle 3. februara

Direktor kancelarije Međunarodne krizne grupe u Prištini Aleks Anderson izjavio je da se može očekivati da će nezavisnost Kosova biti proglašena posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, koji su zakazani za 3. februar.

On je rekao da će se sa proglašavanjem nezavisnosti sačekati do tada jer se SAD i EU plaše da bi proglašavanje nezavisnosti pre toga moglo da utiče na dolazak radikala na vlast.

"To pitanje ne treba rešavati bez uvažavanja interesa Srbije. Stabilnost na Zapadnom Balkanu moguća je samo uz učešće Srbije, a ne sme se dopustiti da stradaju pravoslavne crkve i spomenici kulture Srbije", rekao je nemački poslanik.

Brok je na konferenciji za novinare u Moskvi rekao da "ne treba zaboraviti da je Srbija zemlja koja ima svoj ponos" i da "sa tim treba računati", prenela je ruska agencija Regnum.

Evropski parlamentarac je izrazio nadu da će unutar Evropske unije biti "prevaziđena neusklađenost u pitanju odnosa sa Srbijom, da bi se početkom naredne godine potpisao sporazum o asocijaciji Srbije i EU".

Makedonija i Albanija za Ahtisarijev plan

Status Kosova bila je tema razgovora i makedonskih i albanskih zvaničnika. Prema agencijskim izveštajima, lideri dveju zemalja saglasni su da bi prilikom rešavanja statusa Kosova trebalo podržati plan Martija Ahtisarija.

Takođe, oni se protive podeli Kosova, rečeno je u zajedničkom saopštenju predsednika parlamenata tih dveju zemalja, Ljupča Georgijevskog i Jozefine Topali.

"Nadamo se da će rešenje kosovskog pitanja dovesti do stabilnosti regiona. Slažemo se da je taj problem od bilateralnog postao međunarodni jer su svi mogući pokušaji da se dođe do bilateralnog sporazuma iscrpljeni," rekao je Georgijevski.

Uz konstataciju da će se Makedonija ponašati u koordinaciji sa SAD i EU, Georgijevski je dodao da je zbog nerešenog statusa Kosova "ekonomska situacija (u pokrajini) zamrznuta, zbog čega najviše pate kosovska deca."

Topali je rekla da bi Ahtisarijev plan trebalo podržati zato što se pitanje Kosova proširilo na celu međunarodnu zajednicu.

"Status Kosova nije problem koji interesuje samo Makedoniju, Albaniju i ostale zemlje u regionu, već i Evropsku uniju i šire. Delimo isti stav da bi Ahtisarijev plan trebalo podržati. Verujem da je konačno zaključenje ovog problema dobro ne samo za građane Kosova, već i za region u celini," rekla je Topali.

Tokom svoje posete Makedoniji, predsednica albanskog parlamenta razgovarala je i sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim, koji je takođe podržao Ahtisarijev plan za Kosovo.

"Ukoliko Savet bezebednosti ne nađe nikakvo rešenje, naš stav će biti usaglašen sa stanovištem Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a i Evropske unije. Verujem da će deo međunarodne zajednice, kao SAD i EU, preuzeti odgovornost za rešavanje ovog problema," rekao je Crvenkovski.

strana 1 od 142 idi na stranu