Od sutra EU bez granica

Brisel -- Više od 400 miliona Evropljana od sutra će živeti u šengenskoj zoni, koja će obuhvatiti 24 zemlje bez kontrole na unutrašnjim granicama.

Izvor: FoNet, Beta
Podeli

Kada granice budu ukinute, od Narve, na istoku Estonije, do Kalea u Francuskoj, građani će moći da putuju bez pasoša, dok će u isto vreme za zemlje na spoljnim šengenskim granicama, među kojima je i Srbija, kontrola, kako se očekuje, biti pojačana.

Zona slobodnog kretanja ljudi proširiće se 21. decembra na devet zemalja koje su 2004. postale članice EU. Među njima su jedan prvi sused Srbije - Mađarska, jedna bivša jugoslovenska republika - Slovenija, kao i Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska i Slovačka.

Kipar, koji je takođe pristupio Evropskoj uniji 2004. godine, zatražio je odlaganje pristupanja Šengenu na godinu dana, dok će Rumunija i Bugarska, koje su u EU ušle 2007, morati još da rade na ispunjenju kriterijuma u oblasti bezbednosti kako bi mogle da uđu u šengensku zonu.

Stroža šengenska pravila će za Srbiju praktično važiti samo devet dana - od 21. do 31. decembra. Od 1. januara stupiće na snagu Sporazum o viznim olakšicama sa EU, koji predstavlja prvi korak ka stavljanju Srbije na belu šengensku listu i olakšava nekim kategorijama stanovništva dobijanje vize.

Portugal kao predsedavajući Evropskoj uniji priređuje četiri velike zvanične proslave ulaska devet novih članica Unije u šengenski prostor slobodnog kretanja bez kontrola na granicama.

Glavna je u petak na nemačko-češko-poljskoj tromeđi sa učešćem sve troje predsednika vlada, šefa Evropske komisije i portugalskih zvaničnika.

Pretesterisana Slovačko-Austrijska granica

Slovački premijer Robert Fico i austrijski kancelar Alfred Guzenbauer simbolično su danas testerom presekli granicu na prelazu Petržalka-Berg da proslave ulazak Slovačke i još osam novih članica Evropske unije u šengenski prostor, koji stupa na snagu danas u ponoć.

"Fascinirajuće je da ćemo od ove noći moći da prođemo od Talina do Lisabona bez jedne jedine pasoške kontrole", rekao je Fico na svečanosti.

Kancelar Guzenbauer je naglasio da je Šengen prostor mira, bezbednosti i stabilnosti, za razliku od nekadašnje gvozdene zavese koja je delila i na tom mestu Austriju i Slovačku.

Proširenje šengenske zone biće obeležerno i u subotu na granici Slovenije i Italije, a brisanje granice proslaviće i Česi i Slovaci. U zemljama istočne Evrope proširenje šengenske zone vide kao poslednju etapu rušenja gvozdene zavese iz vremena hladnog rata.

Ovaj korak zahtevao je velike administrativne i tehničke pripreme, osnivanje zajedničkog informacionog sistema koji omogućava razmenu podataka među državama članicama, formiranje zajedničkih patrola susednih država i obezbeđivanje spoljašnjih granica šengenske zone.

Dok Visoki komesarijat UN za izbeglice smatra da će se evropska tvrđava opasati novim bedemom, stanovnici pograničnih delova EU, poput Nemačke ili Austrije, strahuju od porasta kriminala.

U Ebersbahu, nemačkom gradiću od 8.500 stanovnika, oko mnogih kuća podignute su ograde i domaćinstva su opasana bodljikavom žicom. U ostalim gradovima u Evropskoj uniji koji će se naći na granici EU zabeležena je veća prodaja sigurnosnih vrata i alarma.

Austrijanci su već najavili da će kontrole na ulasku u tu zemlju biti pojačane zbog Evropskog prvenstva u fudbalu 2008. godine.

Problemi: Nezaposlenost, inflacija...

Evropljani, međutim, nisu svi jednako ubeđeni da im je zajednički krov doneo više.

Poslednje ispitivanje javnog mnjenja ukazuje da su Britanci, Letonci i Austrijanci najveći evroskeptici, dok su najveći zagovornici zajedničkog života stanovnici Beneluksa (Holandije, Belgije i Luksemburga), preneo je Glas Amerike.

Najveći brigu Evropljani ipak, bez obzira gde živeli i kojem kulturnom prostoru Evrope pripadali, imaju kada je u pitanju hleb nasušni - više od četvrtine upitanih plaši se nezaposlenosti, zatim inflacije, a treće mesto na rang listi evropskih strahova pripada zajedno kriminalu, zdravstvenoj zaštiti, imigraciji i terorizmu.

Više od 30 hiljada ljudi odgovaralo je na pitanja iz ankete širom 27 zemalja EU.

Sve su to razmišljanja sa kakvima žitelji EU ulaze u novu, 2008. godinu, ne preterano sigurni da naredna godina neće doneti više briga i neprilika. Irci, Poljaci i Litvanci su, među Evropljanima, najviše uvereni da im članstvo u Uniji donosi koristi.

Kada je reč o kandidatskim zemljama, najviše su prema članstvu raspoloženi Makedonci, sa visokih 76 procenata.

Hrvati, sa skromnih 36 procenata, kažu bez preteranog oduševljenja da bi članstvo bilo dobro, a tek je nešto viši postotak kod Turaka - ni polovina od upitanih nije uverena da je za zemlju najbolje rešenje članstvo u Evropskoj uniji.

Francuska: Olakšavanje pristupa novim članicama EU

Francuska planira da odustane od ustavne klauzule po kojoj se o budućem proširenju EU odlučuje na referendumu i kojom su pogođene sve zemlje zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU, izuzev Hravtske, piše danas "EU Observer".

Prema nacrtu zakona koji je u sredu sačinila francuska vlada, Pariz bi ratifikaciju prijema novih članica mogao da sprovede ili na referedumu ili u Kongresu, zašta bi bila potrebna tropetinska većina.

O načinu ratifikacije odlučivao bi predsednik Republike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 152 idi na stranu