Dragomir Milošević kriv za Sarajevo

On je osuđen zbog zločina nad civilima u Sarajevu, koje je bilo pod opsadom od 1992. do 1995. godine. Presuda uključuje i Markale. Sudsko veće Patrika Robinsona proglasilo je Miloševića krivim za kampanju bombardovanja Sarajeva i gađanja iz snajpera njegovih građana od avgusta do novembra 1995. sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske kojim je komandovao.

"Ovaj slučaj tiče se opsade Sarajeva. Dokazi otkrivaju užasnu priču o gradu koji je bio u okruženju i zamki tokom 15 meseci, bombardovan sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa pod komandom generala Miloševića...", naveo je sudija.

"Dokazano je da je Sarajevsko-romanijski korpus sprovodio kampanju bombardovanja i gađanja iz snajpera Sarajeva, tokom koje su mnogi civili ranjeni i ubijeni", rekao je sudija Robinson saopštavajući presudu.

Kao "najužasniji" napad na civile u Sarajevu, sudija Robinson je, obrazlažući presudu, izdvojio bombardovanje pijace Markale, 28. avgusta 1995, u kojem je poginulo 43 civila, a više od 200 ranjeno.

"Sudsko veće je zaključilo da je dokazano da je minobacačka granata od 120 milimetra na pijacu Markale ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa", rekao je sudija.

Veće je odbacilo tvrdnju odbrane da su napad na Markale inscenirale vlasti u Sarajevu. Odbačena je i tvrdnja branilaca da se Sarajevo, zbog stalnih borbi, nije moglo smatrati civilnim područjem.

Pored napada minobacačkim granatama, prema presudi, visoko obučeni snajperisti pod Miloševićevom komandom podvrgavali su civilno stanovništvno Sarajeva "stalnim napadima", "svaki hitac bio je s umišljajem da ubije ili rani".

Kao "najgore" oruđe koje je Sarajevsko-romanijski korpus upotrebljavao, Robinson je izdvojio "modifikovane avio bombe" zato što su bile "neprecizne i nisu imale vojnu svrhu".

"Sudsko veće smatra da je položaj optuženog kao komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa njega obavezivao da spreči počinjavanje zločina i da osigura da njegove trupe poštuju međunarodno humanitarno pravo", rekao je sudija.

"Međutim, dokazi pokazuju da je optuženi zloupotrebio svoj položaj i da je, kroz svoja naređenja, planirao i naredio teška i sistematska kršenja međunarodnog humanitarnog prava", naglasio je sudija.

Na kraju suđenja, sredinom oktobra, tužioci su zatražili da Miloševiću bude izrečena kazna doživotnog zatvora. Branilac Branislav Tapušković predložio je sudskom veću da Miloševića oslobodi zato što optužbe nisu dokazane.

General Milošević je u četiri tačke bio optužen za zločine protiv čovečnosti - ubistva i nečovečna dela, a u tri tacke za kršenja zakona i običaja ratovanja - protivpravno terorisanje civila i napade na civile od avgusta 1994. do novembra 1995. godine.

Milošević se dobrovoljno predao Tribunalu 3. decembra 2004. U prvom pojavljivanju pred sudijom, četiri dana kasnije, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.

Suđenje generalu Miloševiću počelo je 11. januara ove godine, a tužioci su izvođenje dokaza završili u maju.